Ovi avioni mogu biti dobri za Pakistan u mirno doba. Ali tokom rata sa susednom Indijom, JF-17 se ne mogu meriti sa naprednijim indijskim evropskim i ruskim borbenim avionima.
Pakistan i Indija, dve nuklearno naoružane sile koje nelagodno žive jedna pored druge na Indijskom potkontinentu, hrle ka ratu. Nakon razornog terorističkog napada džihadista na spornoj teritoriji Indije, Kašmiru, u kojem je poginulo 26 indijskih državljana – napada koji je gotovo sigurno donekle podsticala pakistanska vlada – Nju Delhi je pojačao pritisak na Islamabad. Sada se indijski i pakistanski borbeni avioni opasno međusobno presreću, dok situacija na potkontinentu izmiče kontroli.
Važno je razumeti koje su glavne mogućnosti svake strane. Za pakistansko ratno vazduhoplovstvo, njihov glavni ratni avion je JF-17 Thunder. To je lagani, jednomotorni, višenamenski borbeni avion koji su zajednički proizveli Pakistan Aeronautical Complex (PAC) i kineska Chengdu Aircraft Industry Corporation (CAC).
Sve o pakistanskom lovcu JF-17
Poznat kao FC-1 Xiaolong u Kini, JF-17 može se pratiti do devedesetih godina prošlog veka kada je Pakistan tražio isplativu zamenu za svoju flotu aviona Mirage III/V, F-7 i A-5 treće generacije. Pakistanskom vazduhoplovstvu je bio potreban moderan, pristupačan lovac sposoban za obavljanje misija vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od skupih zapadnih platformi.
Do 1999. godine, kinesko-pakistanski partnerski odnos je formalizovan. Ovo partnerstvo je zajednički razvilo avion, pri čemu su obe zemlje delile svoje tehničko znanje kako bi unapredile program. Projekat je bio zasnovan na ranijem kineskom programu Super-7, pokušaju nadogradnje J-7 (derivata sovjetskog MiG-21), ali je evoluirao u novi dizajn prilagođen zahtevima modernog ratovanja.
Proces razvoja bio je značajna prekretnica za pakistansku odbrambenu industriju. Pakistansko ratno vazduhoplovstvo, sa sedištem u Kamri, odigralo je ključnu ulogu u sklapanju, a kasnije i proizvodnji aviona, postižući visok stepen „indigenizacije“. Prvi prototip je poleteo 2003. godine, a nakon rigoroznog testiranja, JF-17 je ušao u serijsku proizvodnju 2007. godine.
Tokom godina, avion je doživeo više nadogradnji, a najnovija varijanta Block III uključuje naprednu avioniku, radar i sisteme naoružanja. Saradnja sa Kinom ne samo da je ojačala vazduhoplovne kapacitete Pakistana, već je i ojačala bilateralne veze sa bazama, usklađujući pakistansku strategiju za diverzifikaciju vojnih partnerstava van tradicionalnih zapadnih dobavljača.
Pokretan ruskim turboventilatorskim motorom Klimov RD-93 (derivat RD-33 se koristi u MiG-29), JF-17 može dostići maksimalnu brzinu od 1,6 Maha i borbeni domet od oko 1200 kilometara. Njegov trup, sa skraćenom konfiguracijom delta krila, obezbeđuje manevarsku sposobnost i stabilnost, što ga čini pogodnim i za vazdušnu nadmoć i za kopnene napade.
Avionski paket JF-17 je ključna prednost, posebno u njegovim kasnijim varijantama. Block III, na primer, opremljen je radarom sa aktivnim elektronskim skeniranim nizom (AESA), koji poboljšava mogućnosti otkrivanja i praćenja ciljeva.
Avion ima staklenu kabinu sa Head-Up Display (HUD), višefunkcionalnim displejima i sistemom displeja montiranim na kacigu, što pilotima pruža vrhunsku svest o situaciji. Njegov paket za elektronsko ratovanje (EW) uključuje prijemnike za radarsko upozorenje, sistem upozorenja na približavanje rakete i protivmere poput „radarskih“ i „infracrvenih“ mamaca, što poboljšava preživljavanje u ozbiljnim uslovima.
Sistemi naoružanja JF-17 obezbeđuju nosivost od 3.900 kg. Ova ptica može da nosi kombinaciju raketa vazduh-vazduh (kao što su PL-5 ili PL-12), ubojna sredstva vazduh-zemlja (precizno vođene bombe) i protivbrodskih raketa (C-802). Letelica je kompatibilna sa oružjem za daljinu i laserski vođenim raketama, što joj omogućava da dejstvuje na mete sa preciznošću na velikim daljinama. Pored toga, JF-17 se može dopuniti gorivom u vazduhu, proširujući svoj operativni domet za duže misije.
Pakistan je pozicionirao JF-17 kao okosnicu svoje flote ratnih aviona, daleko nadmašujući (i povećavajući) broj ratnih aviona F-16 koje su obezbedile SAD. Zaista, u pakistanskoj floti postoji preko 140 JF-17, u poređenju sa otprilike 75 F-16.
Pakistanski JF-17 je pristupačno oružje
Jedna od najvažnijih karakteristika JF-17 je njegova pristupačnost. U poređenju sa zapadnim lovcima poput F-16, JF-17 je znatno jeftiniji za nabavku i održavanje, što ga čini idealnim izborom za Pakistan koji redovno ima finansijske probleme.
Još jedna prednost korišćenja JF-17 je njegov veoma visok nivo lokalne privrede. Više od 60 procenata komponenti aviona je lokalnog porekla, što smanjuje zavisnost od stranih dobavljača i ublažava rizike povezane sa sankcijama ili poremećajima u lancu snabdevanja. Ova samostalnost je u skladu sa širim ciljem Pakistana da postigne stratešku autonomiju u proizvodnji odbrambene opreme. Ovaj avion se takođe pojavljuje kao popularno izvozno sredstvo; njegova konkurentna cena, moderne mogućnosti i nedostatak političkih obaveza čine ga privlačnim za zemlje u razvoju koje traže pristupačnu vazdušnu moć. Mjanmar i Nigerija su već uvele JF-17 u svoje vazduhoplovne snage, pri čemu Mjanmar koristi varijantu Block II.
Međutim, JF-17 ima jedan veliki nedostatak: oslanja se na ruske motore, što izaziva zabrinutost zbog ranjivosti lanca snabdevanja. Ovo je dvostruko slučaj s obzirom na tekuću krizu između Indije i Pakistana, s obzirom na to da su Indija i Rusija istorijski partneri. Napori da se razvije domaći ili alternativni motor za JF-17 do sada nisu urodili plodom, iako se kineski motor WS-13 procenjuje kao potencijalna zamena. JF-17 se suočava sa žestokom konkurencijom naprednih lovaca poput indijskog Rafale ili ruskog Su-30, koji se mogu pohvaliti superiornom tehnologijom i vatrenom moći.
Ovi avioni mogu biti dobri za Pakistan tokom mirnodopskog vremena. Ali tokom rata sa susednom Indijom, JF-17 se ne mogu meriti sa naprednijim indijskim evropskim i ruskim borbenim avionima.
Na kraju krajeva, JF-17 Thunder je postao simbol pakistanske odlučnosti da postigne samostalnost u odbrani i potvrdi svoje mesto u globalnoj vazduhoplovnoj industriji. Ali s obzirom na vrstu udara koji Indija sprema da zada Pakistanu, razumljivo je da će veliki deo posla sa JF-17 presušiti ako slabosti aviona postanu očigledne tokom vazdušnog rata sa Indijom. Osim toga, jednostavno nema načina da Pakistanci pobede Indijce u konvencionalnoj borbi – čak ni sa oružjem poput ovog aviona.