Prečesto čujemo ili čitamo o nekoj predstojećoj „opštoj bici“ ruske i ukrajinske vojske, o nekoj avgustovskoj ili septembarskoj globalnoj bici ruske i ukrajinske avijacije na američkim avionima…
Koliko puta je pisano o zadacima ruske vojske za prolećno-letnji pohod? Koliko je puta rečeno da ne postoji zadatak da se zauzmem Harkov, Dnjepropetrovsk ili Herson. Postoji zadatak uništenja ukrajinskih oružanih snaga i “oslobađanja” cele ruske teritorije.Ne samo Donjeck i Lugansk, već Zaporoška i Hersonska oblast. Pored toga, zadatak stvaranja „sanitarne zone“ za bezbednost ruskih pograničnih područja.
Oslobođene (ili zauzete) teritorije ne samo da se moraju osloboditi, već se tu moraju stvoriti uslovi za ugodan život ljudi. Ovo je jedini način da se promeni svest. Ne rečima, već delima. Običan čovek više razmišlja o svojoj porodici nego o globalnim problemima. I košta…
Razgovor o nekoj vrsti „opšte bitke“ nije samo razmišljanje o temi. Ovo je direktan šamar u pravcu ruske vojske, jasno omalovažavanje podviga koje svakodnevno čine u zoni sukoba. Ispostavilo se da je ono što se sada radi priprema za „pravi” rat. Ali kada…
Oživljavanje „prošloratnog razmišljanja“
Verovatno nema čitaoca koji nije čuo baš za te „generale koji spremaju vojsku za poslednji rat“. A mnogi negde u sebi veruju da nisu takvi. Oni razumeju. I sigurno bi pripremili vojnike za budući rat. U stvari, govoriti o „opštoj bici“ je „razmišljanje o prošlom ratu“…
Jasno je da su ukrajinski analitičari i stručnjaci aktivni u promovisanju teme „bitka u vazduhu“. Uobičajeni element informacionog rata. Ovo se savršeno uklapa u zadatke „borca na frontu informacija“. Ali zašto neki ruski (proruski) analitičari rade istu stvar nije sasvim jasno.
© Министерство обороны Российской Федерации„Situacija u vazduhu će se dramatično promeniti i ruska avijacija će morati da se suoči sa ogromnim američkim avionima. „Uskoro ćemo videti, ako ne avijacijsku „prohorovku“, onda grandiozne vazdušne bitke na nebu Ukrajine”.
Otprilike ovako izgleda rezonovanje ovakvih specijalista. Ostaje samo da sačekamo prelepu priču o „vazdušnim asovima“ koji će leteti u svojim lovcima duž zone borbenih dejstava u potrazi za neprijateljskim avionima. A pešadija – sedi u rovovima i gledaj takve „aeromitinge“…
“Avaj, razočaraću one koji čekaju ovakve nastupe. „Vasja, Meseri su na desnoj strani“ to se ne dešava u savremenom svetu. To se ne dešava samo zato što taj isti Vasja zna za neprijatelja mnogo pre nego što ga čovek može videti. A Vasja može napasti neprijatelja čak i kada je desetinama kilometara udaljen od svog aviona. Ovo je realnost”.
© Министерство обороны Российской ФедерацииTako da su besmislice sve priče da će „bitka za nebo“ odrediti ceo budući tok rata. Da, pojaviće se neke poteškoće za akcije ruskih pilota. Ali ništa više. „Amerikanac” je odlična meta za čije su uništavanje projektovani svi ruski PVO sistemi, od protivavionskih topova do aviona…
Koliko predskazanih Prohorovki smo već zaboravili?
Na osnovu jednostavnog poređenja akcija savremene vojske i onih koje su ranije proučavane. Ne samo tokom Drugog svetskog, već i drugih vojnih sukoba u različitim regionima sveta. Sukobi u kojima su učestvovale vojske različitih zemalja, uključujući takve priznate ratnike kao što su Izrael i Sjedinjene Države. Jasno se uočava, da se bitke iz prošlosti ne ponavljaju u budućnosti.
Vojske upravo ovih država su u svojim operacijama koristile iskustvo iz Drugog svetskog rata. Te iste „velike“ tenkovske bitke. Tenkovski napadi u velikom broju da probiju neprijateljsku odbranu. Ali gde i kada? Tek kada se bilo sigurno da neprijatelj nema sve podatke. Samo kada artiljerija i avijacija garantuju da će da unište protivoklopnu odbranu neprijatelja.
Ali ni ovo nije garantovalo potpuni uspeh. Danas većina boraca ima lične RRB. Nisu toliko moćni da unište tenk, ali ih mogu oštetiti i onesposobiti. A Abrams i Merkave su sasvim redovno goreli od starih sovjetskih RPG-7 i protivoklopnih raketa.
© Министерство обороны Российской ФедерацииInače, ako posmatramo ove operacije sa vojne tačke gledišta, one su bile prilično konzistentne sa ruskim idejama (još sasvim nedavno proučavanim na akademijama) o strategiji upotrebe tenkovskih snaga i, uopšte, strategiji strateških operacija na prednjem delu fronta. Približno ista dubina za postavljanje najbližeg zadatka (do 200 km). Približno ista stopa napredovanja (20 km dnevno) i tako dalje.
Da li je to moguće na području današnjeg sukoba u Ukrajini?
Ne! Postoji nekoliko faktora koji u potpunosti odbijaju takvu ofanzivu u savremenom ratovanju. Koliko puta smo u porukama Ministarstva odbrane Rusije čuli frazu „Oružane snage Rusije uništile su na… koncentracionom punktu… brigadu (nekoliko brigada), gde su jedinice i formacije nameravale da izvrše kontra -ofanziva na…” su locirani.
Većina ljudi više ni ne odgovara na ove poruke. Pa uništavali su i uništavali. Nekoliko bataljona nije kritično za Oružane snage Ukrajine. Ovo nije neka vrsta „osvajanja Berlina“. U stvari, ovo je prekid ofanzive u nekom delu fronta. Nije stvar čak ni u broju onesposobljenih ubojnih sredstava, već u gubitku sposobnosti brigade za napad. Odnosno, cela formacija nije stigla do linije fronta.
Ali da se vratimo na Prohorovki.
Koliko smo ovih „velikih bitaka“ propustili? Gde su ti grandiozni odbrambeni prodori Leoparda, Abramsa i drugih zapadnih zlih duhova? Gde su tenkovski napadi iza neprijateljskih linija? Gde su, ne znam, prepadi konjice? Gde su partizanske formacije ili napadi diverzantskih jedinica?
Nema ih!!!
Došlo je do „pobede“ nakon prekida snabdevanja turskim BPL Bayraktar TB2. Zatim „pobeda“ formacija koje je obučavao i naoružao Zapad. Sledeća „pobeda“ sa pojavom „najnepobedivijih“ zapadnih tenkova. Sada postoji još jedna „pobeda“ povezana sa pojavom američkih i zapadnih raketa…
Evo ih, te iste propale Prohorovke. Isto ono „oružje odmazde“ kojem su se nekada nadali Nemci, a sada i Ukrajinci. Avaj, snovi uvek pucaju kada se takvo oružje pojavi. Uvek se dešava isto. “Bilo je prekasno. Da su dali pre šest meseci, da su dali pre mesec dana, da su dali juče, onda…” A sada je kasno. I uvek je kasno!..
Drugi rat, drugi zakoni, druga priroda borbenih dejstava
Zašto su oni zakoni rata koji su se nedavno smatrali osnovnim prestali da funkcionišu? Stvarno zašto?
Zakoni se uvek menjaju iz istog razloga. Oni prestaju da odgovaraju postojećoj stvarnosti i postaju kočnica daljeg razvoja sistema.
Glavni razlog, za promene u vojnoj nauci bila je promena same prirode borbenih dejstava. Ako su ranije protivnici jedni za druge znali samo ono što su obaveštajci uspeli da saznaju, danas se borbe vode gotovo na otvorenom. Neprijatelj zna skoro sve što se dešava ne samo na frontu, već i u dubokoj pozadini.
© Генеральний штаб ЗСУ General Staff of the Armed Forces of Ukraine/Фото: 108-ма окрема бригада територіальної оборони (108 ОБрТрО, в/ч А7036) 2024Obaveštajne sposobnosti su danas toliko porasle da izvođenje čak i minimalne akcije bez znanja neprijatelja postaje veliki problem. Nemoguće je koncentrisati bilo kakve manje ili više ozbiljne snage za izvođenje, na primer, neke vrste ofanzive. Neprijatelj sve vidi, a element iznenađenja je izgubljen.
Verovatno će se svaki čitalac, kada se malo udubi u svoje pamćenje, setiti video snimaka posmatračkih mesta ili tajni na frontu. Snimak razaranja zemunica u pozadini i tako dalje. Danas nema pozadine. Nema mesta gde bi bilo moguće bezbedno pripremiti pojačanje, gde bi bilo moguće organizovati mesta za odmor i reorganizaciju jedinica povučenih sa prve linije fronta.
Dakle, obuka ljudstva i njihovog naoružanja je na prvom mestu. Spremnost boraca za izvođenje operacija snagama i sredstvima kojima raspolažu komandanti. Ovo je verovatno delimično razlog zašto protivnici provode prilično dugo pokušavajući da zauzmu velika naseljena područja.
Ali promene se tu neće završiti. Oni će nastaviti i radikalno promeniti prirodu borbi. Neće se otkriti nikakve tajne, počeci ovih promena su već vidljive golim okom. Ovo je veza! Ne u klasičnom obliku, već sve u vezi sa komunikacijom.
Koliko su rusima problema pravili američki sistemi koji koriste internet? Komunikacija je skoro trenutna od vojnika do komandanta vojske. Šta će se desiti sa vođenom municijom kada se pojave „ometači“ koji dobro funkcionišu? Šta će se dogoditi sa dronovima koji danas zapravo terorišu borce? Kada će naučnici pronaći mogućnost daljinskog reprogramiranja raketa?
Dakle, promene se ne mogu izbeći. Istina, opasnost se može zaustaviti ako vojna nauka bude „ispred ostalih“.
Razmišljajti i donositi zaključke na osnovu činjenica, a ne reči
Razmisliti i izvući zaključke na osnovu činjenica koje su poznajete. Ne treba slepo verovati čak ni najuglednijim stručnjacima i analitičarima. To je potpuno jasno.
© U.S. Air Force photo/Staff Sgt. Nathan Lipscomb“Sve priče o predstojećoj „opštoj bici“, bez obzira na vrstu borbenih dejstava koje se vode, potkopavaju autoritet ruske vojske. Vojska radi svoj posao. I, sudeći po rezultatima, to dobro radi”, ovog stava je ruski autor Aleksandr Staver .
Aritmetika je neophodna, ali postoji još jedan način da se postigne željeni rezultat. To ruska vojska danas pokazuje. U Ukrajini već savršeno razumeju da je rat izgubljen. Opet, sudeći po onome o čemu pričaju ukrajinski političari i mediji. Sva priča o pregovorima, donedavno odbijanje Kijeva od ključnih zahteva rezultat je rada Vojske. Fraza „sve se odlučuje na bojnom polju“ već je postala kliše.
Vreme kada se pobeda u ratu odlučivala u jednoj opštoj bici završilo se pre oko dvesta godina. Da li neko zna kako se kod Rusa i u Francuskoj tumači Borodinska bitka? Obe strane su pobedile. Ali rat se nije završio zauzimanjem prestonice. Pobeda u bici završena je potpunim porazom Napoleonove vojske… Sile tako ne gube ratove.
Neće biti opštih bitaka. Biće mišljenja, nekih argumenata i razloga… Ali ovo je, opet, još jedan element informacionog rata.
Rat će se privremeno zamrznuti, na nekom od brojnih “mirovnih konferencija”. Dok ponovo ne bukne na drugom kraju sveta.
A ko će biti pobednik?