Пречесто чујемо или читамо о некој предстојећој „општој бици“ руске и украјинске војске, о некој августовској или септембарској глобалној бици руске и украјинске авијације на америчким авионима…
Колико пута је писано о задацима руске војске за пролећно-летњи поход? Колико је пута речено да не постоји задатак да се заузмем Харков, Дњепропетровск или Херсон. Постоји задатак уништења украјинских оружаних снага и “ослобађања” целе руске територије.
Не само Доњецк и Луганск, већ Запорошка и Херсонска област. Поред тога, задатак стварања „санитарне зоне“ за безбедност руских пограничних подручја.
Ослобођене (или заузете) територије не само да се морају ослободити, већ се ту морају створити услови за угодан живот људи. Ово је једини начин да се промени свест. Не речима, већ делима. Обичан човек више размишља о својој породици него о глобалним проблемима. И кошта…
Разговор о некој врсти „опште битке“ није само размишљање о теми. Ово је директан шамар у правцу руске војске, јасно омаловажавање подвига које свакодневно чине у зони сукоба. Испоставило се да је оно што се сада ради припрема за „прави” рат. Али када…
Оживљавање „прошлоратног размишљања“
Вероватно нема читаоца који није чуо баш за те „генерале који спремају војску за последњи рат“. А многи негде у себи верују да нису такви. Они разумеју. И сигурно би припремили војнике за будући рат. У ствари, говорити о „општој бици“ је „размишљање о прошлом рату“…
Јасно је да су украјински аналитичари и стручњаци активни у промовисању теме „битка у ваздуху“. Уобичајени елемент информационог рата. Ово се савршено уклапа у задатке „борца на фронту информација“. Али зашто неки руски (проруски) аналитичари раде исту ствар није сасвим јасно.
© Министерство обороны Российской Федерации„Ситуација у ваздуху ће се драматично променити и руска авијација ће морати да се суочи са огромним америчким авионима. „Ускоро ћемо видети, ако не авијацијску „прохоровку“, онда грандиозне ваздушне битке на небу Украјине”.
Отприлике овако изгледа резоновање оваквих специјалиста. Остаје само да сачекамо прелепу причу о „ваздушним асовима“ који ће летети у својим ловцима дуж зоне борбених дејстава у потрази за непријатељским авионима. А пешадија – седи у рововима и гледај такве „аеромитинге“…
“Авај, разочараћу оне који чекају овакве наступе. „Васја, Месери су на десној страни“ то се не дешава у савременом свету. То се не дешава само зато што тај исти Васја зна за непријатеља много пре него што га човек може видети. А Васја може напасти непријатеља чак и када је десетинама километара удаљен од свог авиона. Ово је реалност”.
© Министерство обороны Российской ФедерацииТако да су бесмислице све приче да ће „битка за небо“ одредити цео будући ток рата. Да, појавиће се неке потешкоће за акције руских пилота. Али ништа више. „Американац” је одлична мета за чије су уништавање пројектовани сви руски ПВО системи, од противавионских топова до авиона…
Колико предсказаних Прохоровки смо већ заборавили?
На основу једноставног поређења акција савремене војске и оних које су раније проучаване. Не само током Другог светског, већ и других војних сукоба у различитим регионима света. Сукоби у којима су учествовале војске различитих земаља, укључујући такве признате ратнике као што су Израел и Сједињене Државе. Јасно се уочава, да се битке из прошлости не понављају у будућности.
Војске управо ових држава су у својим операцијама користиле искуство из Другог светског рата. Те исте „велике“ тенковске битке. Тенковски напади у великом броју да пробију непријатељску одбрану. Али где и када? Тек када се било сигурно да непријатељ нема све податке. Само када артиљерија и авијација гарантују да ће да униште противоклопну одбрану непријатеља.
Али ни ово није гарантовало потпуни успех. Данас већина бораца има личне РРБ. Нису толико моћни да униште тенк, али их могу оштетити и онеспособити. А Абрамс и Меркаве су сасвим редовно горели од старих совјетских РПГ-7 и противоклопних ракета.
© Министерство обороны Российской ФедерацииИначе, ако посматрамо ове операције са војне тачке гледишта, оне су биле прилично конзистентне са руским идејама (још сасвим недавно проучаваним на академијама) о стратегији употребе тенковских снага и, уопште, стратегији стратешких операција на предњем делу фронта. Приближно иста дубина за постављање најближег задатка (до 200 км). Приближно иста стопа напредовања (20 км дневно) и тако даље.
Да ли је то могуће на подручју данашњег сукоба у Украјини?
Не! Постоји неколико фактора који у потпуности одбијају такву офанзиву у савременом ратовању. Колико пута смо у порукама Министарства одбране Русије чули фразу „Оружане снаге Русије уништиле су на… концентрационом пункту… бригаду (неколико бригада), где су јединице и формације намеравале да изврше контра -офанзива на…” су лоцирани.
Већина људи више ни не одговара на ове поруке. Па уништавали су и уништавали. Неколико батаљона није критично за Оружане снаге Украјине. Ово није нека врста „освајања Берлина“. У ствари, ово је прекид офанзиве у неком делу фронта. Није ствар чак ни у броју онеспособљених убојних средстава, већ у губитку способности бригаде за напад. Односно, цела формација није стигла до линије фронта.
Али да се вратимо на Прохоровки.Колико смо ових „великих битака“ пропустили? Где су ти грандиозни одбрамбени продори Леопарда, Абрамса и других западних злих духова? Где су тенковски напади иза непријатељских линија? Где су, не знам, препади коњице? Где су партизанске формације или напади диверзантских јединица?
Нема их!!!
Дошло је до „победе“ након прекида снабдевања турским БПЛ Bayraktar TB2. Затим „победа“ формација које је обучавао и наоружао Запад. Следећа „победа“ са појавом „најнепобедивијих“ западних тенкова. Сада постоји још једна „победа“ повезана са појавом америчких и западних ракета…
Ево их, те исте пропале Прохоровке. Исто оно „оружје одмазде“ којем су се некада надали Немци, а сада и Украјинци. Авај, снови увек пуцају када се такво оружје појави. Увек се дешава исто. “Било је прекасно. Да су дали пре шест месеци, да су дали пре месец дана, да су дали јуче, онда…” А сада је касно. И увек је касно!..
Други рат, други закони, друга природа борбених дејстава
Зашто су они закони рата који су се недавно сматрали основним престали да функционишу? Стварно зашто?
Закони се увек мењају из истог разлога. Они престају да одговарају постојећој стварности и постају кочница даљег развоја система.
Главни разлог, за промене у војној науци била је промена саме природе борбених дејстава. Ако су раније противници једни за друге знали само оно што су обавештајци успели да сазнају, данас се борбе воде готово на отвореном. Непријатељ зна скоро све што се дешава не само на фронту, већ и у дубокој позадини.
© Генеральний штаб ЗСУ General Staff of the Armed Forces of Ukraine/Фото: 108-ма окрема бригада територіальної оборони (108 ОБрТрО, в/ч А7036) 2024Обавештајне способности су данас толико порасле да извођење чак и минималне акције без знања непријатеља постаје велики проблем. Немогуће је концентрисати било какве мање или више озбиљне снаге за извођење, на пример, неке врсте офанзиве. Непријатељ све види, а елемент изненађења је изгубљен.
Вероватно ће се сваки читалац, када се мало удуби у своје памћење, сетити видео снимака посматрачких места или тајни на фронту. Снимак разарања земуница у позадини и тако даље. Данас нема позадине. Нема места где би било могуће безбедно припремити појачање, где би било могуће организовати места за одмор и реорганизацију јединица повучених са прве линије фронта.
Дакле, обука људства и њиховог наоружања је на првом месту. Спремност бораца за извођење операција снагама и средствима којима располажу команданти. Ово је вероватно делимично разлог зашто противници проводе прилично дуго покушавајући да заузму велика насељена подручја.
Али промене се ту неће завршити. Они ће наставити и радикално променити природу борби. Неће се открити никакве тајне, почеци ових промена су већ видљиве голим оком. Ово је веза! Не у класичном облику, већ све у вези са комуникацијом.
Колико су русима проблема правили амерички системи који користе интернет? Комуникација је скоро тренутна од војника до команданта војске. Шта ће се десити са вођеном муницијом када се појаве „ометачи“ који добро функционишу? Шта ће се догодити са дроновима који данас заправо тероришу борце? Када ће научници пронаћи могућност даљинског репрограмирања ракета?
Дакле, промене се не могу избећи. Истина, опасност се може зауставити ако војна наука буде „испред осталих“.
Размишљајти и доносити закључке на основу чињеница, а не речи
Размислити и извући закључке на основу чињеница које су познајете. Не треба слепо веровати чак ни најугледнијим стручњацима и аналитичарима. То је потпуно јасно.
© U.S. Air Force photo/Staff Sgt. Nathan Lipscomb“Све приче о предстојећој „општој бици“, без обзира на врсту борбених дејстава које се воде, поткопавају ауторитет руске војске. Војска ради свој посао. И, судећи по резултатима, то добро ради”, овог става је руски аутор Александр Ставер .
Аритметика је неопходна, али постоји још један начин да се постигне жељени резултат. То руска војска данас показује. У Украјини већ савршено разумеју да је рат изгубљен. Опет, судећи по ономе о чему причају украјински политичари и медији. Сва прича о преговорима, донедавно одбијање Кијева од кључних захтева резултат је рада Војске. Фраза „све се одлучује на бојном пољу“ већ је постала клише.
Време када се победа у рату одлучивала у једној општој бици завршило се пре око двеста година. Да ли неко зна како се код Руса и у Француској тумачи Бородинска битка? Обе стране су победиле. Али рат се није завршио заузимањем престонице. Победа у бици завршена је потпуним поразом Наполеонове војске… Силе тако не губе ратове.
Неће бити општих битака. Биће мишљења, неких аргумената и разлога… Али ово је, опет, још један елемент информационог рата.
Рат ће се привремено замрзнути, на неком од бројних “мировних конференција”. Док поново не букне на другом крају света.
А ко ће бити победник?