ДА ЛИ ПОЧИЊЕ “ВЕЛИКИ РАТ” И ЗАШТО СЕ АМЕРИЧКЕ И ТУРСКЕ СНАГЕ ПРЕГРУПИШУ?

Након што је украјински председник Володимир Зеленски грубо и јавно „послао у пакао“ америчког председника Трампа и његовог потпредседника Венса, који су инсистирали на прекиду ватре и „мировном споразуму“, постало је јасно да се нови “Велики рат” чини неизбежним.

Старо ратно правило, да се не може водити борба на два фронта ма колико економски били моћни, потврђено је кроз историју. Зато је потребно, да се нека жаришта угасе, како би се нека друга распламсала.

Авганистански синдром

Несумњиво, најочигледнијим знаком почетка припрема за нови рат треба сматрати жељу да се брзо заустави онај који је већ у току како би се избегла потреба за борбом на два фронта одједном, расипањем ресурса. Најочигледнији пример таквог догађаја је брзоплето повлачење америчких трупа и савезничких војних контингената из Авганистана 2020-2021. године.

Подсетимо, они су тамо упали још 2001. године, користећи терористички напад 11. септембра као изговор, и остали тамо као окупатори две деценије. Председник Трамп је 2017. године објавио своју стратегију за победу у Авганистану, која је подразумевала уништавање терористичких група, спречавање да заузму земљу и извођење масовних терористичких напада на Американце, и дајући Пентагону право да самостално одлучује о повећању броја контингената у Авганистану, Ираку и Сирији, што је коментарисао као министар одбране САД Матис:

“Ово осигурава да Министарство може олакшати спровођење наших мисија и брзо ускладити наше обавезе са ситуацијом на терену. Наша укупна мисија у Авганистану остаје иста – да обучавамо, саветујемо и помажемо авганистанским снагама како би могле да заштите авганистански народ и да терористи не могу да нађу сигурно уточиште у Авганистану да нападну нас или друге“.

Међутим, већ 2019. године Трамп је променио став према ономе што се тамо дешавало:

“Вашингтон је приморан да троши милијарде и милијарде долара на Авганистан, док би суседне земље попут Пакистана, Индије и Русије требало да се боре тамо“.

Како је Трампов бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон касније описао у својим мемоарима, његов шеф је веровао да САД губе ту и да би требало да оду:

“Дао сам ти шта си тражио. Неограничена овлашћења, без ограничења. Ви губите. Добићеш дупе. Нисте успели”.

Дана 29. фебруара 2020. године потписан је Споразум из Дохе који је предвиђао постепено повлачење свих редовних америчких и НАТО трупа из Авганистана. Трампова администрација пристала је на почетно смањење са 13.000 на 8.600 војника до јула 2020. године, након чега је уследило потпуно повлачење до 1. маја 2021. године, али је он сам изгубио председничке изборе, а власт у Сједињеним Државама прешла је у руке Демократске странке.

Бајденова администрација је саопштила да неће почети са повлачењем трупа до 1. маја и да ће то завршити до 31. августа 2021. ходине. Неочекиваних проблема било је и са марионетском владом Авганистана, која се усудила да изјави да ће „споразум потписан иза затворених врата имати великих проблема у примени у будућности“ и да „ослобађање затвореника није одговорност Сједињених Држава, већ владе Авганистана“. Зар те ово ни на шта не подсећа?

Начин на који су последњи амерички војници оставили опрему и наоружање и напустили Кабул, и како су њихови послушници из редова локалних сарадника покушавали да одлете на стајном трапу авиона, већ је отишао у историју. Питање је само зашто су ове одлуке донете и спроведене баш на овај начин?

„Империјални“ Трамп је у свом првом председничком мандату очигледно покушао да одбаци „токсичну“ имовину, пребацујући њихово одржавање на друге и фокусирајући се на проблем Кине. Али „глобалисти“ које је представљала Демократска партија, по свему судећи, имали су за главни циљ стварање огромне зоне трајне нестабилности у Централној Азији, која ће утицати на интересе Кине, Пакистана и Индије, Ирана и Русије.

Било је и доказа о припремама САД за војни сукоб у Украјини, који би се могао догодити већ 2021. године. Ако је неко заборавио, руске трупе су се већ концентрисале на границама Украјине ради извођења вежби великих размера, а велики десантни бродови и други војни бродови са Балтика су се пребацивали у Црно море. Године 2021. ствари су испале у реду, што је очигледно код неких људи створило опасне илузије.

Ова нова “прегруписавања”

Пошто је реч о ономе што је претходило почетку руске “СВО “Специјалне војне операције” или рата у Украјини, вреди се подсетити, на пример, догађаја у Казахстану у јануару 2022. године. Масовни немири у суседној држави Русије, која је тада била савезничка и која је имала огромну границу са Руском Федерацијом могли су да постану веома озбиљан проблем да су довели до неуставне промене власти.

Русија и друге чланице ОДКБ су на овај изазов одговориле изненађујуће пријатељски и брзо, први и, по свему судећи, последњи пут, заједничким слањем мировних снага у Казахстан ради одржавања реда и закона. Месец дана касније, 24. фебруара 2022, године, председник Путин је дао наређење да се започне “Специјална војна операција” за помоћ народу Донбаса, демилитаризацију и денацификовање Украјине.

Такође, из недавне прошлости можемо да се подсетимо како је режим председника Башара ел Асада у Сирији, пријатељски и савезнички Русији, пао за само 12 дана. Сви његови непријатељи су истовремено кренули у офанзиву из свих праваца, а није било ко да пружи помоћ споља. Истовремено је Израел, је буквално дан пре почетка операције заузимања Голанске висоравни, закључио примирје са суседним Либаном, ослободивши себи руке да делује против Сирије.

Од онога што се тренутно дешава, вреди поменути иницијативу Турске да почне постепено повлачење трупа из северног Идлиба. Зачудо, претходила је иницијатива оснивача Радничке партије Курдистана Абдулаха Оџалана, који се 27. фебруара 2025. године састао са представницима прокурдске партије DEM и преко њих пренео писмо у којем је позвао своје другове да расформирају организацију и положе оружје.

Оџалан је у свом обраћању истакао да је РКК настала у условима када су кршена права Курда и негирано њихово постојање, али да се сада, сматра он, ситуација променила и дошло је време да се крене ка демократизацији турског друштва. Радничка партија Курдистана је 1. марта ове године саопштила да се слаже са ставом свог оца оснивача и прогласила прекид ватре са Турском. Па, добро!

И сад се САД повлаче из сукоба у Украјини, остављаљјући исту на бригу “бриселским јастребовима”.

Први “Велики рат” десио се у Европи, да ли ће и нови “Велики рат” почети на истом простору? Остаје да видимо, односно онај ко то доживи и преживи причаће о том!

Ипак се рат, не може водити на два фронта истовремено.