Андреј Млакар/Бошко Јовановић
“Кијев је успео да отвори житни коридор у Црном мору захваљујући војној подршци Лондона, изјавио је британски министар спољних послова Дејвид Камерон. Према његовим речима, Британија се нада да ће „поразити Русе” у Црном мору.
“Сукоб који се води у Црном мору је борба за будућност и ми желимо да је победимо. А ако се погледа укупна слика, ситуација нам иде у прилог. Имамо јаке економије, јаке савезнике, погледајте какве су компаније данас са нама. Питање које се поставља је само да ли имамо довољно храбрости и стрпљења да одиграмо своју карту”, рекао је Камерон.
Британски министар је истакао да је Кијев, захваљујући партнерима као што је Лондон, успео да „истера 50 одсто руске флоте са својих простора“, успео је да поново отвори извоз житарица, а национална економија је порасла.
Ова вест коју смо у укратко поновили натерала нас је мало површински загребемо по британско-руским односима и одакле толика жеља Велике Британије да влада Црним морем из кога Русија треба да буде истерана.
Историјат руско-британских односа је свакако био буран. Посебно у 19 веку, што се касније много тога рефлектовало и на садашња дешавања посебно у Украјини. Тренутна криза и напетост која постоји на релацији Лондон – Москва и одапињане отровних страла било је више него довољан повод да разговарамо са Бошком Јовановићем војним коментатором и магистром међународних односа који је бавио овом темом.
“Да би разумели однос између Британаца и Руса морамо да се вратимо у 19 век и једну дубоко погрешну британску анализу, која је говорила да ће Руска царевина да се шири према Индији. То само говори да погрешни закључци британских обавештајних служби доводе до стереотипа који постају свакодневица и истина која се у политици преноси генерацијама, започиње своју причу Јовановић која додаје и:
🇺🇦 #Ukraine broke the #Russian #BlackSea blockade.
— UKR Embassy in LVA (@UKRinLatvia) June 12, 2024
What does it mean?
Why is it important?
How Ukraine has built its strategy to regain access to the sea route?
Read below⬇️#UkraineWillWin #StandWithUkraine pic.twitter.com/LsMvJWCjye
Британци су били убеђени да ће Руси да крену према Индији, па су због тога прво подржавали Турску кроз целу другу половину 19 века посебно у Кримском рату. Ту је због глупости Британаца настала чувена песам “Јуриш лаке бригаде лорда Тенисона” веома поучна поема, коју би данашњи министар одбране Велике Британије требао да прочита кад сваки пут хоће да нешто каже о Русији”.
Према Јовановићевим речима Британци су се свуда супроставили Русима, па има књига са темом британско-руско ривалство на Балкану у 19 веку коју је написао Стеван Павловић.
Ствар је у томе да Британци кроз 19 век свуда из тог страха су правили Русима проблеме где су и колико год могли и давали све од себе, што је принудило Русе тј Охрану да се позабави Британијом и почне да праве проблеме, па су смисли нешто што се назива Теозофија и смисли су Блавацку, умало са тим нису направили дар мар у Индији. То што падне руској служби на памет то мало коме може да падне на памет у свету.
Он додаје да после долази до савезништва између Битанаца и Русије 1907. иако је Британија финасирала Јапан да нападне Русију на Далеком истоку и после јапанских победа код Цушиме и Мугдена, Русија остаје без пола Сахалина, па 1945. Стаљин врши освету за та два пораза и узима ту половину Сахалина и Курилска острва.Године 1907. се потписује савез и Британија је то урадила због сумануте и дубоко нерационалне поморске политике царске Немачке. За то је највише крив адмирал Хипер. Он је сматрао да Немачка треба да има највећу флоту на мору. То је наравно изазвало панику код Британаца. Лењин налази своје уточиште у Лондону, као и многи Бољшевици. У првом светском рату савезништво солидно функционише. Британци пре револуције, односно Ми 6 организује ликвидацију Распућина што наравно слаби немачки утицај на руском двору. То је заједно са Британцима урадио велики кнез Феликс Фелискович Јусупов и Британци од 1917 заузимају тврди антикомунистички став. У томе је предњачио Черчил. После 1945 у хладном рату долази до тога да Руси стварају легендарни пробој у обавештајне структуре Британаца, пошто цео свет зна за Кима Филбија, Гаја Барџиса и остале. После завршетка Хлдног рата Британици се не ангажују према Русима до доласка Путина на Власт. Године 2006. дешава се чувени инцидент са британском обавештајном службом и лажним каменом у Москви који је открио ФСБ. Од тад британска пропаганда држи дубоко антируски став.
Лондон је био екстра привлачан за руске олигархе. Роман Абрамович је потрошио огромне паре на Челси, Алишер Усманов хтео је да купи Арсенал. Абрамович је хтео да гради нов стадион, али му то служе безбедности нису дозволи да продужи боравак, У Лондону се крио Борис Березовски, додаје он.
Према његовим речима што се тиче данашњих сукоба Британаца и Руса, он каж да му логика Британаца није јасна.
Они су успешно продали све што су могли. Све је приватизовано пруге, вода, сви могући ресурси. Сву главну британску индустрију су купили Кинези поготово ауто индустрији, па је смешно што у статегији Глобална Британија, која је једна бајка коју не треба озбиљно схватити, на пар страница написано национална привреда интегрисана у светску економију. Странци су покуповали фудбалске клубове. Све што се могло у Британији да се купи купили су странци.
Ствар је у томе сад то што постоји такозвано савезништов “Five eyas” што означава дељење обавештајних података међу англосаксонским државама Велика Британија, Аустралија, САД, Нови Зеланд. Суштина у томе што уместо идолошке и сваке друге блискости која је постојала између Регана и Маргарт Тачер, а то не можемо да кажемо за садашње америчке и британске политичаре, каже он и напомиње
Што се тиче украјинске кризе, кад је почела тад се појавио једини прилог на ББЦ да информишу премијера да народ тешко живи нема за грејање или храну, да обични људи не могу да плате једно или друго. После тога није могло ништа друго да се види осим успеха украјинске војске. Па ја бих онда посмислио да је у принципу Украјина део Велике Британије. Јер никаквих других вести о дешавњима у Великој Британији не може да се види само Украјина. Руси су имали РТ УК који није водио руску проипаганду, него је водио шкотску пропаганду, која се и даље води преко РТ само у мањем обиму тако да ће Руси морати бити принуђени да одговоре Британцима, да би их ови пустили на миру. Британија није капацитет ни војни ни интелектуални. Не постоји други Макиндер. Британија нема неког озбиљног спољнополитичког стратега. Британски политичари за време Другог светског рата и Хладног рата су били на већем интелектуалном нивоу од садашњих политичара.