АМЕРИЧКИ РАЗАРАЧИ ПОМОГЛИ ИЗРАЕЛУ У ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ СА МЕДИТЕРАНА

Разарачи су били стационирани у зони источног Медитерана одакле су могли са великом лакоћом да борбено делују и пресрећу балистичке ракете у тренутку када улазе у атмосферу

Као и шест месеци колико је скоро прошло од првог иранског напада на Израел, Америчка морнарица поново је помогла Израелу у противракетној одбрани јеврејске државе од напада балистичким ракетама.

Велику улогу у овој причи имао је мобилна компонента антирактне одбране морнарице САД односно разарачи класе Арли Берк са ракетама пресретачима Стандард СМ-3 који се лансирају из вертикалних лансера.

Разарачи су били стационирани у зони источног Медитерана одакле су могли са великом лакоћом да борбено делују и пресрећу балистичке ракете у тренутку када улазе у атмосферу.

Међутим, ваља напоменути да у целој причи то се односило на класичне балистичке ракете, али не и на хиперзвучне које су овај пут масовније примењене у изненадном удару, који се иначе и раније очекивао и било је питање тренутка када ће да се деси.

Овај пут у питању су била два америчка разарача опремљена ракетним пресретачима балистичких ракета. Мета су били балистички пројектили кој су као мету имали централни и северни Израел.

Како се наводи на иранске балистичке ракете укупно је лансирано 12 ракета Стандард СМ-3 у покушају да се заустави салва иранских пројектила чији број варира од извора до извора и креће се од 180 па до невероватних 500 пројектила.

Иначе САД имају распоређену у зони источног Медитерана поприлично велику поморску флоту бродова због сложене ситуације која је тренутно у тој зони због рата Хезболаха и Израела и могуће евакуације страних држављана али и потенцијалног ракетног рата Ирана и Израела.

Ракетни разарачи УСС Булкелеy (ДДГ-84) и УСС Цоле (ДДГ-67) лансирали су „десетине“ пресретача у сарадњи са израелском војском како би пресрели 200 балистичких ракета испаљених из Ирана.

Амерички, британски бродовии пловила НАТО пакта која делују у источном Медитерану:
УСС Wасп (ЛХД-1)
УСС Оак Хилл (ЛСД-51)
УСС Неw Yорк (ЛПД-21)
УСС Булкелеy (ДДГ-84)
УСС Арлеигх Бурке (ДДГ-51)
УСНС Патуxент (Т-АО-201)

СНМГ2
ХМЦС Цхарлоттетоwн (ФФХ-339)
ЕСПС Цристобал Цолон (Ф-105)
ЕСПС Цантабриа (А-15)
Делују у источном Медитерану

Морнаричке снаге УНИФИЛ које делују у водама Либана:
ФГС Лудwигсхафен ам Рхеин (Ф-264)
БНС Санграм (Ф-113)
КРИ Дипонегоро (365)
ХС Коунтоуриотис (Ф-462)

Тренутно су усидрени на Кипру:
ХМС Дунцан (Д-37)
РФА Моунтс Баy (Л-3008)

Остали бродови који делују у источном Медитерану:
ИТС Мартиненго (Ф-596)
ХС Аегеан (Ф-460)

Ударна група носача авиона„Труман“ тренутно је на путу и налази се у средини Атлантског океана. Чине је следећи бродови: носач авиона УСС Харрy С. Труман (ЦВН-75), ракетна крстарица УСС Геттyсбург (ЦГ-64) и ракетни разарачи УСС Стоут (ДДГ-56) и УСС Даниел Иноуyе (ДДГ-118)

ФС Диxмунде се распоређује у источни Медитеран и вероватно је у приправности за могућу неборбену евакуацију француских држављана из Либана. Вероватно се распоређује и са ФС Гуéпратте (714) и бродом из ФС Аqуитаине класе.

У градњи ракетних разарача класе Арлеигх Бурке уважавана су била дотадашња искуства Ратне морнарице САД и други ратних морнарица света.

С обзиром да је морнарица САД имала лоша искуства са пожаром на пловилима, разарачи класе Арлеигх Бурке израђени су од челика и алуминијума, који се користио у мањој мери.

У градњи пловила класе Арлеигх Бурке уважавана су била искуства британске краљевске морнарице за време Фокландског рата 1982. године, што је утицало да ракетни разарачи поменуте класе имају додатни оклоп из клевара.

Делимично је дизајн надградње је распоред одређених сензора и система, као и смањење радарског одраза, што им даје одређене стелт карактеристике.

Са класом разарача Арлеигх Бурке, Морнарица САД добила је пловила одличних могућности са видика наоружања и сензора што им омогућава извођење широког спектра борбених могућности.

Оно што одликује разарач Арлеигх Бурке је и поседовање борбеног система Агеис и вишенаменског радара 3Д АН/СПY-1А, произвођача Лоцкхеед Мартин, са електронским управљањем одајно-пријемних модула пљоснатих антена.

Данас је у употреби више врста споменутог радара и сто верзија СПY-1А на крстарицама класе Тајкондерога, СПY-1Б на класама разарача Тајкондерога од верзије ЦГ-59.

Верзију СПY-Д тренутно користе разарачи Арлеигх Бурке , јапански разарачи класе Конго, шпанске фрегате класе Алваро де Базан, јужнокорејски разарачи класе Сејонг.

Оно по чему се разарачи класе Арлеигх Бурке разликују јесте по депласману и мерама.

С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Флигхт: Флигхт И (ДДГ 51-71); Флигхт ИИ ( ДДГ 72-78), Флигхт ИИА блок 54 (ДДГ 79-80); Флигхт ИИ А блок 62 (ДДГ 81-84), Флигхт ИИА блок 62 ( ДДГ 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.

Као што смо навели, димензије и депласман брода зависи од верзије брода.

Пуни депласман код прве серије износи 8.230 тона, код верзије ИИ 8.637 тона, а у серији ИИА блок 54/62 9.496 тона.

Разарачи прве и друге серије имају дужину 153, 9 м, а серије 2 блок 54/62 155,29 м. Ширина свих разарача је једнака – 18 м.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *