Амерички разарачи класе Арлеигх Бурке по ред разарача класе Кид спадају у Морнарици САД, по броју произведених и оних који се налазе у оперативној употреби, у групу најбројнијих пловила.
У оперативној употреби се налазе 72 разарача ове класе, док се 1999 године предвиђало да би их требало бити 57 у саставу Морнарице САД.
Иако је градња првих пловила почела 1988. године, ови бродови у 21. веку чине окосницу, кичму одбране САД на мору.
Оно по чему је ова класа позната је и опремање новом морнаричком технологијом. Развој је уследио како би се заменили разарачи класе Цхарлс Ф. Адамс које је морнарица САД имала у оперативној употреби од почетка 1960-тих година 20. века.
Примарна улога разарача Арлеигх Бурке извођење ефикасне ПВО у оквиру УГНА-а (Ударних група носача авиона), а од осталих задатака овог разарача једна од важних функција је, осим ПВО, и противподморничка борба.
У градњи ракетних разарача класе Арлеигх Бурке уважавана су била дотадашња искуства Ратне морнарице САД и други ратних морнарица света.
С обзиром да је морнарица САД имала лоша искуства са пожаром на пловилима, разарачи класе Арлеигх Бурке израђени су од челика и алуминијума, који се користио у мањој мери.
У градњи пловила класе Арлеигх Бурке уважавана су била искуства британске краљевске морнарице за време Фокландског рата 1982. године, што је утицало да ракетни разарачи поменуте класе имају додатни оклоп из клевара.
Делимично је дизајн надградње је распоред одређених сензора и система, као и смањење радарског одраза, што им даје одређене стелт карактеристике.
Са класом разарача Арлеигх Бурке, Морнарица САД добила је пловила одличних могућности са видика наоружања и сензора што им омогућава извођење широког спектра борбених могућности.
Оно што одликује разарач Арлеигх Бурке је и поседовање борбеног система Агеис и вишенаменског радара 3Д АН/СПY-1А, произвођача Лоцкхеед Мартин, са електронским управљањем одајно-пријемних модула пљоснатих антена.
Данас је у употреби више врста споменутог радара и сто верзија СПY-1А на крстарицама класе Тајкондерога, СПY-1Б на класама разарача Тајкондерога од верзије ЦГ-59.
Верзију СПY-Д тренутно користе разарачи Арлеигх Бурке , јапански разарачи класе Конго, шпанске фрегате класе Алваро де Базан, јужнокорејски разарачи класе Сејонг.
Оно по чему се разарачи класе Арлеигх Бурке разликују јесте по депласману и мерама.
С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Флигхт: Флигхт И (ДДГ 51-71); Флигхт ИИ ( ДДГ 72-78), Флигхт ИИА блок 54 (ДДГ 79-80); Флигхт ИИ А блок 62 (ДДГ 81-84), Флигхт ИИА блок 62 ( ДДГ 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.
Као што смо навели, димензије и депласман брода зависи од верзије брода.
Пуни депласман код прве серије износи 8.230 тона, код верзије ИИ 8.637 тона, а у серији ИИА блок 54/62 9.496 тона.
Разарачи прве и друге серије имају дужину 153, 9 м, а серије 2 блок 54/62 155,29 м. Ширина свих разарача је једнака – 18 м.
Главни погонски систем разрача класе Арлеигх Бурке су четири гасне турбине Генерал Елецтриц ЛМ 2500-30 укупне јачине 108.000 коњских снага који остварају погон преко две петокраке елисе.
Највећа брзина разарача је 30 чворова око 55,5 км/х, док при брзини 20 чворова око 37 км/х. Акциони радијус разарача класе Арлеигх Бурке је 4.400 наутичких миља или 8.149 км. Посада има 273 чланова посаде, од тога 23 официра.
Наоружање разарача класе Арлеигх Бурке је разноврсно.
Основно је топ Мк45 калибра 127 мм модел 2, који има масу 22 тоне и хоризонтално поље деловања 340 степени, елевацију од -15 до +65 степени.
Маса гранате је 31, 7 кг чијај е почетна брзина 807, 7 м/с.
Брзина ватре је 16 до 20 граната. Највећи домет против циљева у ваздуху је 15 км, а на површини мора 23 км.
Од осталог наоружања, ту су два шестоцевна топовска система за непосредну одбрану бродова Мк 15 Пхаланx ,калибра 20 мм са каденцом ватре од 3.000 граната у минути, који је на разарачу код модификације блок 62 уклоњен, два троцевна торпедна апарата калибра 342 мм за лансирање противподморничких торпеда, два четвороцевна лансера противбродских ракета РГМ-84А Харпоон и два вертикална лнасера Мк 41.
У мобилни вертикални лансер је могуће сместити 29 ракета.
Укупно може бити постављена 61 крстарећа ракета РГМ -109 Томахаwк у верзијама РГМ-109Б за противбродску борбу , РГМ-109Е верзија за напад на копнене циљеве. Ракете море-ваздух РИМ-162 ЕССМ и противподморничке ракете РУМ-139 ВЛ -АСРОЦ (у питању је носећа ракета којој је главни борбени терет портивподморнички торпедо Мк 46.
Лево и десно од командног моста на померајућем делу зида надградње под углом постављене су две фиксне пљоснате антене вишенаменског радара 3Д АН/СПY -1Д. Свака од антена (антенска решетка), према неким подацима садржи 4.480 елементарних извора, распоређених у 140 пријемних модула.
Две поменуте антене заједно покривају комплетан простор око разарача. Фреквенцијско деловање радара АН/СПY -1 је Е односно Ф.
Други бродски сензори на разарачима класе Арлеигх Бурке су и радар за контролу морске површине СПС 67 (В) 3, навигацијски радар СПС 64(В) 9, три радара за контролу ватре СПГ-62, систем за електронски рат СЛQ-32 и вучни пасивни сонарни систем СQС-53 СQР -19.