Треба ли Америци нови АбрамсX?

Без обзира на то колико ће АбрамсX бити импресиван, вероватно никада неће оправдати цену у доба напредног дронског ратовања и противтенковског оружја.

Америчка војска се прилично поноси новим дизајном свог легендарног главног борбеног тенка М1А2 Абрамс. Абрамс је несумњиво најбољи тенк који је америчка армија икада имала. Управо тај тенк је током копнене кампање у Заливском рату 1991. практично сам уништио неспремну армију Садама Хусеина.

Али та времена су прошла — а рат у Украјини показује колико је улога тенкова упитна у доба дронова. Зашто онда Пентагон троши огромнан буџет на развој система који, ма колико напредни били, неће испунити очекивања својих твораца?

Историја и карактеристике АбрамсX тенка

Компанија Генерал Дyнамицс Ланд Сyстемс представила је тзв. АбрамсX на конференцији Удружења америчке армије (АУСА) 2022. године. Овај тенк је замишљен као одговор на ограничења постојећег М1А2 модела, али са укључивањем најсавременијих технологија, с циљем да америчка оклопна надмоћ траје све до 2050-их.

Ипак, остаје велико питање да ли ће ентузијазам у вези АбрамсX резултирати тенком који може да се носи са вештачком интелигенцијом, дроновима и хиперсоничним оружјем будућности.

Првобитно је војска планирала да развије само нову модификацију постојећег Абрамса — али је Пентагон одустао од верзије М1А2 СЕПв4 у корист амбициознијег М1Е3, који представља претечу АбрамсX модела.

АбрамсX уноси значајне новине: пре свега, смањена је тежина — једна од највећих мана М1А2. Такође, уведене су инкременталне надоградње попут израелског система активне заштите Тропхy. Са око 60 тона, АбрамсX је лакши и покретнији, што му омогућава прелазак преко мостова и кретање у уским коридорима, као и бољу координацију са пешадијом и лаким оклопним возилима. Овај баланс између заштите и покретљивости остварен је захваљујући редизајнираној куполи без посаде и новој конфигурацији оклопа.

Хибридни погон и „тихо дејство“

АбрамсX користи хибридни дизел-електрични погон — комбинацију Цумминс дизел мотора и батерија — што је значајан отклон од турбинског мотора који троши велику количину горива. Ово, заједно са смањењем масе, доноси 50% бољу ефикасност у потрошњи, што значајно умањује логистичке потребе на терену.

Хибридни систем омогућава и тзв. тихо дејство („силент wатцх“) — тенк може да користи своје системе или се лагано креће на батерије, без термалног или звучног потписа. Ово повећава преживљавање у борбеним условима. Поред тога, систем може да обезбеђује струју другим уређајима унутар возила, у складу са визијом енергетски ефикасних платформи.

Наоружање и вештачка интелигенција

Нова купола без посаде носи 120мм топ (XМ360 порекла), који може испаљивати муницију са корекцијом путање и противтенковске ракете. Такође, ту је и даљински управљана 30мм XМ914 борбена станица која замењује класични митраљез .50, омогућавајући ефикасно дејство по дроновима, лаком оклопу и пешадији.

Вештачка интелигенција игра кључну улогу: системи као што је Каталyст омогућавају интеграцију будућих надоградњи и самосталну идентификацију и одређивање приоритета циљева, па посада добија информације о непријатељским тенковима на више километара удаљености.

Умрежено бојиште

АбрамсX има панорамске нишане са више сензора који омогућавају командиру и нишанџији независно посматрање без окретања куполе. Може и да управља дроновима попут Сwитцхбладе 300, што омогућава извиђање и нападе на даљину.

Против дронова и навођених пројектила, АбрамсX има хемисферични систем активне заштите са три радара и лансерима за 360° преглед, као и појачани оклоп прилагођен за одбрану од „камиказа дронова“. Модуларни дизајн омогућава брзу интеграцију нове опреме.

Стратегија и будућност тенкова

АбрамсX подржава програм ОМТ (Оптионаллy Маннед Танк) и сарађује са роботизованим системима за муницију или извиђање, што смањује ризик за људску посаду.

Ово се уклапа у шире напоре америчке војске за модернизацију, попут надоградње Стрyкер возила и развоја система дугог домета, са циљем да се АбрамсX уклопи у комбиновано дејство више родова војске. Стратешки, он најављује америчку намеру да задржи оклопну конкуренцију у односу на Кину и Русију.

Време је да се преиспита концепт тенка

Ипак, АбрамсX се суочава са бројним изазовима. Иако делује обећавајуће, до маја 2025. војска још увек није наручила ни прототип. Оперативна способност се очекује тек у 2030-им, ако тестирања и финансирање буду успешни.

Висока цена интеграције ВИ, хибридног погона и активне заштите изазива бојазан — посебно с обзиром на искуство са пројектом Ф-35 и његовим прекорачењем буџета. Комплексност АбрамсX може довести до кварова и потешкоћа у одржавању, што може поништити све предности на бојишту.

Поред тога, литијумске батерије представљају ризик — горе интензивније него класично гориво, што би АбрамсX могло учинити скупом метом за дронове.

А можда је најважније питање: зашто уопште задржавати масивне тенкове у ери малих, аутономних платформи? Рат у Украјини је показао да класичне предности тенкова губе смисао у условима ратовања дроновима и преносивим противтенковским системима попут Јавелин-а.

На крају, доба тенкова са људском посадом се ближи крају. Американци и даље играју по правилима прошлог века. Без обзира на то колико АбрамсX изгледа моћно, у доба дронова и противтенковских система — цена неће бити оправдана. Улагање у јефтиније аутоматизоване системе био би далеко рационалнији избор.