Русија и Белорусија су у четвртак 25. маја 2023 потписали документ са којим ће од 1. јула текуће године почети размештај нестратешког нукеларног наоружања на белоруској територији, са чиме је озваничен почетак нове ере сарадње две земље у тренутку високих напетости са суседним чланицама НАТО пакта и Украјином.
Белорусија је већ раније објавила пре месец дана снимак базе у којој ће бити размештено руско нуклеарно наоружање
У бази смештен ће бити смештен пук стратешких ракетних снага опремљених тактичким балистичким ракетама Искандер М. Иначе у питању је база која је кориштена у време Совјетског Савеза до распада те државе 1991, а у којој је било размештено нуклеарно наоружање, које је затим после независности те државе и формирања ЗНД повучено нукеларно наоружање у Русију средином 1990-тих година прошлог века.
Пре распореда оружја у тој бази тренутно се врши обнова комплетне инфраструктуре која се обнавља.
Двадесетпети март 2023. у новијој историји света остаће упамћен по томе што је руски председник Владимир Путина директно гурнуо прст у око НАТО-у и Европској унији саопштивши да ће до краја јула у тој земљи бити распоређено тактичко нукеларно оружје које ће носити ракете и борбени авиони.
Подлога за овакву путинову одлуку је пре свега супензија два нуклеарна споразума, једног о ракетама средњег домета, а други програма СТАРТ 3 о стратешком ограничењу нукеларних капацитета, са чиме је руски председник само применио оно што од 2004. године се наводи као руски асиметрични одговор на изазове запада.
Иначе Белорусија има тактичке балистичке ракете домета 300 км, а сада је та цифра повећана за још 200 км на укупно 500 км.
Избор Белорусије није био сасвим случајан јер Белорусија за Русију представља западна врата према Москви, али и близина Варшаве пољске престонице фигурира и тиме тај град ставља под двоструки ракетни удар. Москва се прво одлучила да Искандерима снабде једнице у ексклави Калињинград укљештеној између Балтичког мора, Пољске и Литваније, коју од Белорусије раздваја коридор у дужини од 100 км Сувалки, који у НАТО плановима, али и руским фигурира као коридор и „врата Балтика“, јер ко њега затвори контрлисање три балтичке државе Литванију, Летонију и Естонију.
Инсталирањем тактичких балистичких ракета Искандер у верзији М та земља постаје главни бастион и препрека реализацији ширења НАТО алијансе у дубину руске интересне зоне на потезу од Балтика до Црног Мора као и дела централне Европе, а са потенцијалним заузимањем Украјине русија ствара тампон зону продора алијансе у руску територију.
Трећа база која је од почетка рата у Украјини добила на значају је Магулишчи иначе командно место ПВО Белорусије. У тој бази распоређени су борбени авиони носачи хиперзвучних ракета Х-47 Кинжал и авиони за рано радарско откривање А-50У. Ту долази и база Лиде у коју ће стичи јуришници Су-25 и Су-24 који ће моћи да носе тактичко нуклеарно наоружање.
Иначе 15. априла 2023. Министарство одбране Белорусије саопштило је да су пилоти тог ваздухопловства завршило обуку у ношењу и употреби тактичког нукеларног оружја.
„Завршена је додатна обука летачког и инжињеријског састава Ваздухопловства и ПВО Републике Белорусије по програму рада и борбене употребе јуришних авиона Су-25 у кориштењу тактичког нукеларног оружја које могу да носе ови борбени авиони-јуришници, пре свега СУ-25.
Иначе, обуку је изводио Центар за обуку Ваздушно-космичких снага Руске Федерације“. Руски инструктори обучили су своје белоруске колеге, пилоте јуршника Сухој СУ-25 у методи постављања на авион, полетања и бацања нуклеарног наоружања, са чиме белоруска јуршина авијација добила је нову улогу и задатке нукеларног одвраћања.
Настава се састојала од теоријског и практичног дела и вежби под будним оком руских инструктора, али не само да унапреде практичне вештине летачких посада, него да употребе и ново ваздухопловно наоружање укључујући и специјалну муницију.