Гранични инциденти између Северне и Јужне Кореје нису ретка појава. Осим честих напада на пограничне трупе у демилитаризованој зони један од најважнијих активност, посебно северног суседа јесу шпијунски упади севернокорејских агената у Јужну Кореју.
Један од најтајнијих упада, који ни данас до краја није сасвим рашишћен, а који је однео са функција пола војног врха армије Јужне Кореје догодио се у зору 16. септембра 1996. године.
Наиме, 14. септембра 1996. из северонокорејске луке Тојео Донг испловила је дизел-електрична подморница класе „Санг О“ ( у преводу ајкула). Подморница је кренула ка обали јужног суседа коју је досегла наредног дана, 15. септембра. Подморница је изненада изронила у водама јужног суседа у близини града Кангунга.
Прича каже да се подморница приближила обали неких 300 метара, када је изронила из мора. Посада севернокорејске подморнице, надувала је гумени чамац и поставила мотор. У чамац се укрцала група диверзаната, који су отпловили до оближње плаже на којој су се искрцали и размилели се. Подморница је према тадашњем писању медија заронила и напустила територијалне воде Јужне Кореје и отишла у међународне воде у којима је остала до следећег дана.
Севернокорејска подморница 16. септембра у раним јутарњим часовима се поново враћа на исто место где је искрцала извиђаче, али од њих ни трага ни гласа. Подморница поново зарања и понавља исту процедуру, враћа се у међународне воде и наредног 17. септембра поново се појављује на истом месту, израња и чека искрцане диверзанте, али њих опет нема.
Подморница поново кружи истом руту и том приликом изненада у вечерњим сатима по мрклом мраку пловило се насукало на хриди јер је сувише пришло обали. Према причи западне штампе која је преносила писање јужнокорејских медија, посада севернокорејске подморнице покушала је да одглави пловило, али после вишечасовних напора су одустали од тога и капетан је наводно наредио члановима посаде да се припреме за искрцавање на обалу, али пре тога све виталне документе, радио апарате за комуникацију и опрему униште.
Иначе, јужнокорејска амрија успела је да пресретне позиве за помоћ команданта подморнице, које је слао својој команди да им по сваку цену помогну, па се стекао закључак да ће први у помоћ подморници и посади прискочити агентурна мрежа која је како се касније сазнало појурила да помогне посади.
Да невоља никад не долази сама потврђено је и у овом случају. Док је јужнокорејска војска анализирала целу ситуацију и покушала да лоцира подморницу, један таксиста који је пролазио обилжњим ауто-путем видео је велику групу мушкараца како у колони и пешице се креће по коловозу. Он је одмах алармирао полицију, а патрола која је стига остала је у шоку кад је видела оно што нису сањали ни у најгорој ноћној мори севернокорејске морнаре. Неки су на патролу отворили ватру, али су полицајци успели да умакну и дигну на ноге све који су требали да буду. Уследила је потера као да је у питању неки акциони филм.
Војска и морнарица убрзо су открили напуштену подморницу у једној ували. Већа група која је ишла ауто-путем је фактички нестала. Због свега тога Генералштаб је издао налог за хитно активирање свих једница који су се укључили у лов за одбеглим севернокорејским подморничарима.
У потери за одбеглим подморничарима ангажовано је 40.000 војника и полицајаца.
Иронијом судбине, недалеко од места искрцавања пронађен је и заробљен кормирал подмронице, који није пружао отпор. Он је на саслушању испричао безбедњацима да се подморница насукала због квара на мотору. Током наредна два дана после неколико попијених флаша висикија, променио је исказ и рекао да је заправо он био на шпијунском задатку, односно да не зна каква је то мисија била, али кад се подморница насукала четоворица високих обавештајних функционера који су придодати посади су наводно ликвидирали осам морнара а онда пуцали у себе и да је он правећи се мртав избегао смрт. Због кооперативности , давања имена и чинова чланова подмрнице и кога су превозили касније је награђен богато и остао је да живи у Јужној Кореји.
Око 15 часова по локалном времну истог дана на брдашцу удаљеном осам километара од подморнице пронађено је мртво 11 морнара. Сви су били ликвидирани хицем у главу. Власти су тврдиле да је у питању било масовно самоубиство јер морнари су изабрали радије да се убију него да падну у руке јужнокорејске војске. Међутим неки извори тврде да то није било баш тако, него да се посада од 11 чланова предала, али је неко издао наређење да сви они буду у тишини ликвидирани.. Неки су после оптуживали тадашњи политички врх Јужне Кореје, али ни то никада до краја није разјашњено.
Потрага је настављена даље, а од 19 до 30. септембра у више сукоба јужнокорејска војска је ликвидirала још 11 морнара са подморнице. Најдуже су издржала двојица морнара који су одлоевали потери до 5. новембра када су и они ликивидрани хицима. У овој акцији на јужнокорејској страни погинуло је 12 активних војника, 1 резервиста, један полицајац и један цивил док је њих 14 рањено.
Од укупно 26 чланова посаде само један морнар је успео да пређе 150 километара до демилитаризоване зоне, неопажено је прође и врати се у Северну Кореју.
Због насукане подморнице Сеул је направио велики међународни инцидент. Ким Џонг Илиу који је владао Северном Корејом није преостало ништа друго него да званичним каналима затражи извињење и замоли да се Северној Кореји врате тела страдалих морнара.
Колики број севернокорејских агената је у овој потери откривен и ликивидран никада није саопштено, тај податак остао је тајна.
О овом случају покренута је истрага која је довела до смене полoвине јужнокорејског војног врха како у војсци тако и у обавештајним службама војним и цивилних. У овој истрази по први пут пуштени су и пресретнути снимци да Северна Кореја није хтела да остави своје људе на цедилу, него им је по сваку цену хтела да пружи помоћ, а први који су кренули да помогну били су агенти, такозвани спавачи који су контактирали своје надређене и том приликом откривени и ликвидирани.
Оно што је био највећи проблем у целом случају било је неколико питања која су остала без одговора: Зашто је подмроница допловила у Јужну Кореју? Да покупи раније убачене агенте или да искрца диверзнате за извођење диверзије на једном од војних објеката у близини места искрцавања? Како је дошло до квара ако је подморница три дана заредом израњала и урањала у воду и кружила? Који је главни узрок квара мотора на подморници? Како су се насукали на спруд, а имали су навигациону опрему. На ова и још неких 40 питања никада није био дат одгвор нити је о томе јавност била детаљно обавештена.
Иако се мисли да се све зна о овом догађају много тога остало је непознато и све је било увијено у вео тајне. Упркос свему провокације су и даље настављене, као и убацивање агената.
Нападна подморница класе Санг О
Подморница „Санг О“, ајкула представља најбројнији тип севернокорејских подморница. Неке процене говоре да је направљено око 40 примерака овиг подморница. Први примерци ушли су у наоружање морнарице Северне Кореје 1991. године.
Примарни задатак ових подморница је извиђање, нападне активности и полагање мина. У питању је дизел-електрична подморница. Посада броји од 30 морнара.
Подморница је дуга 34 метра, ширине 3, 8 метара, а висине 6,7 м. Површински депласман је 275, а подводни 370 тона. Максимални радијус кретања подморнице је 1.500 наутичких миља, а максимална дубина зарона је 150 метара. Површинска брзина је 7,5 чворова, а подводна 9 чворова. На боковима са обе стране налазе се по два отвора за торпеда клаибра 533 мм. У питању је руско торпедо 53-65КЕ.