ЗАВРШЕН ПРВИ ДАН САМИТА НАТО ПАКТА: Украјина ће постати део алијансе, али кад ће, то се не зна!

ТВ Фронт/РТВ СЛО

Првог дана самита НАТО пакта у Вилњусу лидери НАТО сложили су се на самиту да је будућност Украјине у НАТО-у, али нису представили временски оквир када ће та држава постати чланица Северноаталнске алијансе. Они су усвојили најсвеобухватније планове одбране од краја Хладног рата и поставили доњу границе потрошње на два одсто БДП-а.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио је на конференцији за новинаре да ће Украјина добити позив “када се чланице договоре и када се испуне услови”.

Лидери нису прецизирали услове које Украјина мора да испуни. У декларацији су, између осталог, написали да ће алијанса помоћи Кијеву да напредује у војној интероперабилности и у додатним реформама „демократског и безбедносног сектора“.

Алијанса је такође предвидела да Украјина не мора да следи т. и. акционом плану за чланство, који је отклонио додатну препреку или олакшао Кијеву пут ка алијанси.

Институционалне везе Украјине и НАТО-а ће се такође продубити. Постојећи форум, Комисија НАТО-Украјина, биће унапређен у Савет НАТО-Украјина. Ово ће Кијеву дати прилику да сазива састанке алијансе као равноправан партнер. Инаугурална седница ће се одржати у среду, а присуствоваће јој и украјински председник Володимир Зеленски.

„Ово је снажан пакет за Украјину и јасан пут ка њеном чланству у НАТО“, рекао је Столтенберг, који је додао да је прво неопходно да Украјина добије рат са Русијом, иначе неће моћи да разговарају о могућем чланству.

Украјински председник Володимир Зеленски раније је рекао да би било „апсурдно“ да лидери НАТО-а на самиту у Виљнусу не понуде његовој земљи временски оквир за чланство након што је Столтенберг објавио „снажну поруку“ Украјини.

Зеленски је оштро критиковао неизвесност и слабост НАТО-а у вези са одређивањем временског оквира за позивање Украјине у алијансу. Он је упозорио да ће та неизвесност мотивисати Русију да настави насиље.

„На путу за Вилњус добили смо сигнале да се о одређеним стварима разговара без Украјине“, написао је Зеленски на Твитеру, објашњавајући да се ти разговори односе само на позив Украјине у НАТО.

“Изгледа да нема спремности ни за позивање Украјине у НАТО, нити за њено чланство у алијанси. То значи да постоји прилика да се ценкамо око чланства у преговорима са Русијом”, рекао је он, указујући и на нејасну формулацију услови за позивање Украјине у савез. “Ова неизвесност је слабост. И о томе ћу отворено разговарати на самиту”, додао је он.

Истовремено, челници НАТО-а су се заложили да ће сада два одсто бруто домаћег производа (БДП) бити доња граница издатака за одбрану. „Чланице су се трајно обавезале да ће улагати најмање два одсто БДП-а годишње у одбрану и да ће брзо учинити више да измире своје обавезе“, рекао је Столтенберг.

Он је објаснио да ће ове године 11 од 31 земље чланице издвајати два одсто БДП-а или више за одбрану, а следеће године очекује да ће се тај број значајно повећати. Тренутне процене показују да ће ове године потрошња европских чланица и Канаде порасти за 8,3 одсто, што је, према његовим речима, највише од 2014. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *