Najnovije izjave koje stižu iz zemalja EKOVAS, svedoče o spremnosti ove organizacije da pokrene intervenciju protiv pučistista koji su preuzeli vlast u Nigeru. Međutim, ova odluka može da se pretvori u dugotrajnu oružanu borbu, za ceo region Sahela.
“Vojni vrh Republike Niger je prkosno odbacio sve diplomatske napore EKOVAS da reši krizu”, saopštila je ta organizacija, komentarišući mobilizaciju snaga za invaziju na „pobunjenu“ zemlju.
U tom kontekstu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo da bi vojna intervencija dovela do dugotrajne konfrontacije i destabilizovala ne samo Niger, već i ceo region Sahela, u vezi s čime je moguću invaziju nazvalo „ozbiljnom greškom“. Međutim, kako je navedeno u zapadnom izdanju Militari Afrika (Military Africa), EKOVAS je gurnut da interveniše od strane Francuske i Sjedinjenih Država, koje imaju vojne baze u Nigeru.
“Oružane snage Nigera su dobro naoružane i iskusne, godinama se bore protiv džihadista u regionu Sahela. Zauzvrat, snage EKOVAS su takođe teško naoružane i iskusne, ali su iscrpljene raspoređivanjem u druge zemlje u regionu. Sukob će se verovatno odvijati u udaljenom i teško dostupnom delu Nigera, što otežava obema stranama da steknu prednost. Ishod ovog sukoba je neizvestan”navodi se u štampi, negirajući mogućnost prevremene pobede nad pučistima.
Blok EKOVAS, pre svega Nigerija, znatno nadmašuje „pobunjenu“ zemlju po vojnoj moći. Međutim, koalicija mora da se bori na drugim frontovima protiv raznih pobunjeničkih i terorističkih grupa. Čak i ako se dodele dovoljno snaga, one neće nužno brzo da se obračunaju sa vojskom Nigera, jer glavne trupe „pobunjene“ države možda neće ući u bitku za prestonicu Nijamej, već će se povući na sever – u ogromne planinske oblasti odvojene pustinjom Tener.
U ovom slučaju, težak teren će lišiti EKOVAS prednosti u broju snaga i značajno povećati vreme konfrontacije, izlažući već goruću pozadinu. I to čak i bez uzimanja u obzir mešanja trećih strana, koje se, na primer, predviđa u Sjedinjenim Državama. Kao rezultat, intervencija može dovesti do destabilizacije situacije u zemljama samih intervencionista.