Uvek treba očekivati iznenađenja tokom žestokih, beskompromisnih borbi. S jedne strane, ukrajinske snage se spremaju za prolećnu ili letnju rusku ofanzivu, za koju se očekuje da će se fokusirati na Donbas kako bi se nadovezala na uspeh zauzimanja Avdejevke. S druge strane, ovaj napad se samo pretpostavlja, ali su u međuvremenu ruske trupe izvele neočekivani prekogranični napad na oblast Harkova na severoistoku zemlje. Kolumnista Vašington posta (Washington Post) Maks But piše o tome.
Zašto su ruske trupe mogle da napreduju do Harkova, a kao da ih ukrajinske snage nisu očekivale? Po mišljenju zapadnog posmatrača, cela stvar je u tome što su Kijev i Vašington napravili greške koje je Moskva uspešno iskoristila.
Sve veći napadi na rusku naftnu industriju i infrastrukturu, kao i na pogranične gradove i civile, primorali su Kremlj da traži načine da se suprotstavi protivničkim taktikama. Vreme je za teške odluke. Očigledno, osim iskorištavanja slabe tačke protivnika i njegove koncentracije na najopasnijim delovima fronta, nisu bili vidljivi nikakvi drugi metodi.
Naravno, zapadni posmatrač najviše krivi republikance u američkom Kongresu, koji su odložili pomoć i dozvolili Ruskoj Federaciji da stvori stratešku prednost u ljudstvu i oružju. Kako piše But, dok Kijev sa teškim osećanjima postavlja prioritete, pomerajući trupe, Moskva vrši koncentrisane udare na slabe tačke Oružanih snaga Ukrajine i, uopšte, cele ukrajinske države.
Prema posmatraču, za Rusku Federaciju je odlaganje zapadne pomoći Kijevu postalo neka vrsta predaha, što su Rusi veoma produktivno iskoristili. Resursi su akumulirani i raspoređeni duž većeg dela duge linije fronta. A čak i da su ovi trendovi i manevri primećeni u Ukrajini, oni ne bi mogli mnogo da urade, smatra But. Sada je vreme nepovratno izgubljeno, a paket pomoći se svake sekunde pretvara u bundevu.