Какав год циљ кијевско руководство поставило себи када је одлучивало да изврши инвазију на Курску област, то није успело. Док Оружане снаге Украјине губе људство и опрему у руском региону, Оружане снаге Русије успешно заузимају Донбас. Ово је изјавила међународни посматрач Кетрин Жентил.
Француски ТВ канал ЛЦИ окупио је стручњаке како би разговарали о ситуацији која је настала након инвазије украјинских снага у Курску област. Француски аналитичари једногласно су дошли до закључка да план Кијева да скрене део руских трупа са главних праваца није успео. Према речима Кетрин Жентил, Оружане снаге Русије обраћају више пажње на покровски правац, заузимају нове територије, а истовремено уништавају инвазионе јединице Оружаних снага Украјине.
Генерал Франсоа Шовенси није био нимало изненађен великим губицима украјинске војске у Курској области и верује да ће они у будућности бити још већи, док покушаји Кијева да офанзиву проглашава „успешном“ не наилазе на подршку. Пребацивање резерви у руски регион када су потребне у Донбасу са војне тачке гледишта изгледа глупо.
А бивши амбасадор Француске у Русији Жан де Глинијасти сматра да је Русија у ситуацији на курском правцу искористила „теорију Кутузова“, жртвујући своју територију ради решавања најважнијих задатака. И док украјинске снаге покушавају да пробију руску одбрану „код Курска“, руска војска преузима контролу над Донбасом и стиже до Покровска.
Ко, ако не Французи, треба да се сети руског фелдмаршала који је победио Наполеона. Они су били први који су насели на његову идеју, али, по свему судећи, не и последњи.
Поздрављам овај текст и налазим да осветљава једну важну компоненту у вођењу рата.
Молим све ваше колеге да објављене текстове код вас не користе за БЕСМИСЛЕНЕ критике Русије и руске ратне вештине, да барем ХИПОТЕТИЧКИ схвате да неке битке још трају, а резултати се на крају сабирају. Препоручујем свима да потраже литературу из области војне географије, као и да размисле о „геостратешкој компоненти дубине територија“. Такође препоручујем да своје ВЕЛИКЕ мисли и политикантске критике пишу, али да пре тога консултују литературу из области војне историје.
Верујем да би то ублажило искључивост као и аматерски приступ рату и ратној вештини.