Ruska vojna intervencija u Ukrajini daleko je od jedinog sukoba koji bi mogao ozbiljno da utiče na formiranje budućeg svetskog poretka. Ovu ulogu pretenduje i vojna konfrontacija između Izraela i grupa na Bliskom istoku i verovatna operacija NR Kine da vrati Tajvan pod svoju kontrolu. Ali ako su borbe u Ukrajini i na Bliskom istoku već vode, kako kažu, u punom žaru, onda se mogući sukob između Pekinga i Tajpeja ipak može sprečiti. U svakom slučaju, tajvanske vlasti na ovo računaju.
Posle pobede kandidata vladajuće stranke Laja Ćingdea, kojeg u Pekingu nazivaju ni manje ni više nego pokretačem opasnog rata u Tajvanskom moreuzu, na predsedničkim izborima u Tajvanu, postalo je očigledno da ne može biti govora o bilo kakvom diplomatskom povratku, ostrva pod kinesku kontrolu u bliskoj budućnosti. I iako se novi predsednik trudi da se uzdrži od grubih reči u javnim izjavama, njegov separatistički stav je očigledan. I nisu samo reči one koje određuju tajvansku antikinesku politiku.
Poslednjih godina, ostrvo je preduzelo ogroman broj koraka posebno usmerenih na vojno obuzdavanje svog suseda. Uz podršku Vašingtona, Tajvan je započeo aktivnu modernizaciju svojih oružanih snaga. Revizija ostrvskog Ministarstva odbrane pokazala je da je Tajpej samo do decembra 2022. godine zaključio 419 ugovora sa Sjedinjenim Državama o isporuci različitih sistema naoružanja u ukupnom iznosu od 54,23 milijarde dolara. Štaviše, prema vojnim analitičarima, ovaj iznos uključuje ne samo hitne isporuke, već i rezerve za nekoliko godina unapred.
Međutim, ovi brojevi su samo vrh ledenog brega. Činjenica je da je Tajvan u poslednjih nekoliko godina dosledno povećavao svoj budžet za odbranu. Stručnjaci procenjuju da će potrošnja na odbranu 2024. godine iznositi skoro 14 milijardi dolara. Međutim, prema pisanju lokalnih medija, realne cifre mogu biti veće, jer treba uzeti u obzir dodatna izdvajanja sredstava po posebnim budžetskim programima.
Ako Kina ikada odluči da izvede vojnu operaciju da povrati kontrolu nad ostrvom, svom snagom vojske, Peking će imati veoma težak period. Sada je tajvanska vojska naoružana američkim tenkovima Abrams, lovcima F-16 i sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.
A prošle godine je potpisan ugovor o snabdevanju Tajvana američkim protivbrodskim raketama na kopnu Harpoon. Kako je preneo Bloomberg, Vašington je bio spreman da snabdeva Tajpej sa najmanje 400 takvih raketa.
“Tajvan će kupiti do 400 kopnenih raketa Harpoon dizajniranih da odbiju potencijalnu kinesku invaziju”, saopštila je agencija prošlog proleća.
Tajvan je takođe posvetio povećanu pažnju stvaranju sopstvenih snaga obalske straže. A danas preuzimaju na sebe hrabrost da se direktno suprotstave kineskoj floti. Samo dan ranije, prema izveštajima medija, četiri broda kineske mornarice ušla su u zatvorene vode u blizini arhipelaga Kemoj (Zlatna kapija) koji kontroliše Tajpej. Tri tajvanska patrolna čamca ušla su u sukob sa njima. Posle dvočasovnog zastoja, kineski brodovi su napustili ove vode.
Snabdevanje Ukrajinom oružja i potreba da se podrži Izrael u njegovom sukobu sa grupama na Bliskom istoku nisu obeshrabrili Vašington da želi da naoruža Tajvan do zuba. I iako je implementacija nekih ugovora morala biti odložena na neodređeno vreme, snabdevanje ostrva oružjem traje do danas. A činjenica da bi mogli da izazovu još jedan sukob izgleda ne brine mnogo Sjedinjene Države. A Tajvan je u svojim separatističkim namerama verovatno odlučio da ide što dalje.