Руски ратни бродови ракетна крстарица “Варјаг” класе Слава Пацифичке флоте и ракетна фрегата Адмирал Шапошњиков боравили су у радној посети поморској бази Торбук на истоку Либије која је под контролом маршала Халифе Хафтара.
После заустављања у Египту, у Александрији, данас су два брода у Тобруку у Либији.
Већ неко време упорно круже гласине да Русија жели да успостави поморску базу у граду Киренајка, а последњих месеци лука се већ користи као логистичка база за руске трупе присутне у Либији.
LNA’s Navy: Under the directives of His Excellency the Commander-in-Chief, Field Marshal Khalifa Haftar, to advance the development of the armed forces, particularly the naval forces, the Russian cruiser Fariaj and the frigate Admiral Shabashnikov paid a working visit to the… pic.twitter.com/CLBKRMF4F1
— Jalel Harchaoui جلال حرشاوي (@JMJalel_H) June 17, 2024
Поводом доласка руских ратних бродова организован је свечани дочек коме су присуствовали официр Команде морнарице владе у Бенгазију.
Како је наведено ова посета имала је за циљ јачање сарадње и координације између либијске и руске морнарице у обуци, одржавању, техничкој и логистичкој подршци, размени искустава и информација и поморској безбедности, од користи за обе земље.
Командант крстарења и команданти два руска брода примљени су у канцеларији команданта Поморске базе Тобрук. Они су разменили поздравне речи и разговарали о различитим аспектима активности и програма посете како би се максимизирале њене користи.
На крају свечаног пријема размењени су пригодни поклони поводом овог догађаја.
Посета руске ракетне крстарице и ракетне фрегате није прошла незапажено са друге стране Средоземља. Све је било под будним оком Италијана који будно прате ову ракетну крстарицу која је брат близанац Москве која је у априлу 2022. потонула у Црном мору после напада на Украјину.
Прича о ракетним крстарицама, започела је сменом некадашњег генералног секретара Комунистичке партије СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова . Доласком на власт Леонида Брежњева започиње трећа фаза развоја тадашње Совјетске флоте. Тад је уочено да је време да се старе совјетске крастарице наоружане искључиво артиљеријским наоружањем замене новим, које ће примат дати ракетном. У периоду 1963. на 1964. саопштен је план градње брода наоружаног са 16 противбродских пројектила великог домета које би брод био способан да испали одједном. Тако је рођена крстарица класе Слава.
Крајем 1976. године у бродоградилишту Николајев у Украјини, град око кога се и даље воде борбе положена је кобилица нове класе совјетских крстарица, која је понела назив Слава, као и истоимена класа (брод је преименован у Москва после распада СССР-а).
Пловило је ушло у састав Црноморске флоте 30. марта 1982. године. Брод је грађен према истоименом пројекту 1164 Атлант, а план је предвиђао градњу укупно 13 бродова исте класе за Северну и Тихоокеанску флоту.
Међутим, због све лошије економске ситуације завршена су само три брода Слава, која је августа 1995 преименована у Москву, Маршал Устинов која се требала звати Адмирал флоте Лобов, који се налази у саставу Северне флоте, Червона Украјина (Црвена Украјина), која је после распада преименована у Варјаг, а у састав Тихоокеанске флоте је ушао 1989 и четврти незавршени који је предат Украјини, а који је имао серију назива. Градња петог и шестог брода под називом Росија и Адмирал флоте Совјетског Сјуза Горшков је обустављена 1990. године
Димензије
Стандардни депласман овог брода је 9.800 тона, а највећа 11.280 тона. Дужина ових ракетних крстарица је 187 м, ширина 20, 8 и газ 7,9 м.
Погон брода
Главни погон ових бродова је ЦОГОГ који се састоји од шест гасних турбина, четири главне које се користе у борбеном раду и две за крстарење. Укупна снага свих турбина је 115.000 КС што овим крстарицама даје максималну брзину 32 чвора и брзину крстарења од 18 чв са радијусом кретања од чак 11.000 км. Брод има посаду од 500 људи од чега 60 одтпада на официрски кадар.
Брод се састоји од два дела предњег где су смештени системи за борбу противповршинских циљева (силоси, ракете и артиљеријско наоружање), а на задњем противваздушни ракетни системи и хеликоптерска платформа. Дужина брода је одређена димензијама лансера ракетних система.Наоружање брода
Главно наоружање брода је у првом случају био противбродски систем 4К80 Балзат (СС-Н-12 Сандбоx) које је означено као главно офанзивно оружје смештено у 16 лансера по осам двоцевних са сваке стране брода. Касније је наоружање замењено противбродским ракетама типа П-1000 Вулкан 3М70, која је модфикација П-500. Ракета је дужине 11,7 м, пречника 0,88 м, размах крила 2.6 м, стартна маса 9.300 кг. Домет ракете је 550-700, па и 1.000 км што зависи од више фактора како спољашњих-времнских тако и техничких модификација ракете. Максимална бризна ракете је 2,5 маха, а висина лета 15-20 м. Тежина бојеве главе је 500 кг. Ове ракете могу да носе и нукеларну бојеву главу јачине 350кТ.
На прамцу ове крастарице налази се двоцевни топ калибра 130 мм АК-130М, који се сматра најснажнијим артиљеријским системом у наоружању руске морнарице. Максимални домет топа је 23 км, а максимална брзина ватре за две цеви је 86 граната у минути. Топ може да делује против циљева на мору, копну, али и у ваздуху. Топ користи више типова муниције . Топом управља Систем за управљање ватром МР-145 Лев који је смештен изнад командног моста. За противракетну одбрану користи се шестоцевни топ АК-630М постављен на предњем делу брода измешу командног моста и главне топовске куле и по четири на средни брода, по два са сваке стране. Њима управља радар МР-123 Вимпел.
Такође ове крстарице су опремљене и противподморничким хеликоптерима Ка-27 за које на крми брода постоји хангар. На прамцу се налазе и два бацача дубинских бомби РБУ-6000 са по 12 ракета које у себи садрже 31 кг експлозива. На крми иза хангара су и два петоцевна торпедна апарата М-53 калибра 533 мм
С-300
Ове крстарице иначе имају у себи уграђен и ПВО систем С-300 Риф са вертикалним лансирањем. Ради се о морнаричкој верзији популарног копненог ПВО система СА-10. Лансирни систем је смештен на средини брода и састоји се од осам лансирних контејнера са по осам ракета у сваком. Иначе ракете,са сцеима смештене су у лансирни бубањ и после сваког лансирања бубањ се окреће и доноси нову ракету у лансирну цев. Иза димњака брода налази се дизалица за попуну. У контејнерима се налазе ракете 5В55РМ. Системом С-300 Риф управља СУВ Топ Доме који ради у Ј фреквенцијском подручју. На овим крстарицама по један радар је смештен на задњем делу брода одмаг до хеликоптерског хангара.
Такође ове крстарице поседују и ПВО систем 4К33 Оса-М намењен за борбу против циљева на малим удаљеностима. Систем користи радио вођене ракете 9М33М5. На овим крстарицама постоје два таква система.
Ове крстарице поседују 3Д радар Восход (НАТО ознака Топ Паир) за осматрање циљева у ваздуху. За контролу ракета служи радарски систем Аргон, а за пројектиле систем С-300 Риф или Форт 3Р41 Волна (Топ Доне), а за систем Осам М МПЗ-301 (Поп Горуп). Ту су и активни сонар МГ-335 палатина, који укључује и сонар промењиве дубине, ЕСМ систем Рум Туб, широкопојасни ометач Гурузф-А и Б, сателитски комуникациони систем Цунами -БМ.
Посада крстарица типа Слава има 485 чланова, по неким подацима 600, а у улози командног брода по 651 члана.
У саставу руске морнарице постоје три брода следећих серијских бројева Москва 212 у саставу црноморске флоте, Маршал Устинов 055 у саставу Северне флоте и Варјаг 051 у саставу пацифичке флоте. Најстарији брод је ракетна крстарица Москва поринут 1982, а најмлађи Варјаг 1983.