TV Front/Boško Jovanović
Ruski predsenik Vladimir Putin prilikom nedavnog susreta sa ruskim ratnim dopisnicima u Kremlju saopštio je, odnosno ponovio reči guvernera Belgorodske oblasti Vjačeslava Gladkova da će Rusija morati izgraditi sanitarni koridor oko Ukrajine kako bi sprečila napade na tri pogranične oblasti sa kojima ima zajedničku granicu.
Zašto Rusi moraju da krenu na Harkov, da ga zauzmu, da ga okruže, ustvari prvo okružuju, a onda ga zauzimaju, ali to je samo jedan, deo jedne šire priče. Ima jedna knjiga od Henrija Kisindžera koja se zove “Diplomatija”, koja se u Srbiji nešto ne ceni. Kisindžer je pre svega istoričar, pristalica klasičnog realizma i on dobro ume da objasni istoriju međunarodnih odnosa. On je na primer objašnjavao zašto se ruska imperija širila?
Kad se ruska imperija širi negde, recimo u Centralnoj Aziji, on je rekao da Rusija ima otkrivene neke granice, pa mora da dođe do skrivenih planina, da uzme još jedno parče da zaštiti pređašnje granice i da je taj problem koji postoji kod Rusa njih terao stalno na širenje. To je teralo Ruse non-stop da se šire, ne imperijalna logika, nego paranoična potreba za bezbednošću.
Paranoičnu potrebu za bezbednošću objasniću na primeru Avganistana. Avganistan je imao granicu sa Sovjetskim Savezom i sve da su ga zauzele prozapadne snage, ne govorimo samo mudžahedini nego i prozapadni političari to ne bi izmenilo geostratešku poziciju Moskve, jer je tamo isuviše planina da bi moglo da se iz Avganistana prodre u Sovjetski Savez. Recimo Rusi imaju na avganistansko-tadžikistanskoj granici jednu diviziju koja u potpunosti drži obezbeđeno tadžikistansko-avganistanku granicu, ali recimo Rusi su bili paranoični, pa 1979 updaju u Avganistan i sebi prave mnogo veći problem nego što je to bio, a nepravilna ocena u međunardonim odnosima obavezno dovodi do ratova i Robert Džervis, pokojni profesor međunarodnih odnosa i političke psihologije napisao je knjigu “Zašto obaveštajne službe greše”.
Po njemu obaveštajne službe greše jer analize pravi čovek. I svaki čovek strada od stereotipa, predubeđenja i mnogo čega drugoga, što ga dovodi do pogrešnih zaključaka. Objasniću dalje. Problemi u Ukrajini su počeli onog trenutka kada je trebao da se izabere naslednik Leonida Kučme, Prva narandžasata revolucija. Putin je totalno bio nespreman za to. A pre toga su se desile revolucije u Srbiji, Gruziji. Znači ruska obaveštajna služba je imala dovoljno materijala da predvidi da tako nešto može da se desi i u Ukrajini.
© Shutterstock/LeStudioUkrajina se sve više i više okreće Zapadu, a Moskva sve nespremnije reaguje na to. Ona nije primetila da u Harkovu se stvara ukrajinski nacionalistički pokret. Da su prve ultradesničarske organizacije nastale u Harkovu i napadi koji se iz Harkovske oblasti dešavaju na Belgorodsku oblast nisu nimalo slučajni.
Naprosto Rusi nisu pravilno predvideli značaj Ukrajine za Zapad. Znači samo da se pručavala poljska istorija i ideje Vatikana sve bi bilo jasno. Zašto to govorim? Koncept sad da uzmemo 2014. Krim i da organizujemo tamo nešto u Donbasuali da oni na to ne trošimo pare i da se spremimo za sukob ako bude. Davno sam pisao da Rusi treba da zauzmu Kijev, Dnjepropenjtrovsk, Harkov i Herson. To sam pisao još na početku rata, ali stvaranje tampon zona je nešto što je jedini način da se napadi na Rusku federaciju spreče.
Na primer Ukrajinci su pre nekoliko meseci pokušali da napadnu nuklearku u Kurskoj oblasti. Znači Rusi će morati da zauzmu sve u prvoj fazi, da naprave potpkovicu od Kijeva, Harkova, Hersona i Odese. To je prvi korak. Objasniću što. Harkov je grad od tri miliona stanovnika sa ogormnom industrijom. Dva najveća industrijska centra u Ukrajini su Dnjepropetrovsk i Harkov. U Harkovu se i dan danas koliko se može proizvode tenkovi, a zašto pominjem Harkov, jer je Harkov mnogo veći od Belgoroda. Sam Harkov ima mnogo resursa da napada na Belgorodsku oblast.
Ovo što rade Ukrajinci da napadajuda su dve čete pojačane tenkovima prešle u Šebejkino pogranični reo belgorodske oblasti i da je artiljerija gađalo Šebejkino i da je to uspešnpo odbijeno. Ali, kao što je rekao gubernator Belgoroske oblasti, jednini način da se ovo prekine je da se Harkov prisajedini Belgorodskoj oblasti. Ukraijnic non stop pogrešno ratuju. Ja uvek govorim da ako hoće da ratuju skupiš 50.000 ljudi, 200 tenkova i ideš na primer na Kursk, Belgorod. U Belgorodu je TO odbrana samo i napadaš vojne aerodrome. Tamo je je jurišna eskadrila helikoptera i aviona. U principu dobar deo avijacije Zapadnog vojnog okruga je u okolini Belgoroda. Zašto se ne gađaju vojni ciljevi nego farma pilića? Da bi imali reš piliće?Pa se gađaju trafo stanice po selima. Ukrajina neka gađa 48 sati Belgorod, jer je to nedovoljno za ikakv vojni uspeh, ali je dovoljno da se Rusi iznerviraju, a Rusi kreću tek kada se iznerviraju. Jer su oni po prirodi lenji i sve ih mrzi. Neko može da kaže da je bila greška to što su se povukli iz Kijeva, jer su se tu ukopali. Ukrajinci bi morali tu da drže neke snage, Rusi su povukli te snage i mogli su da ih koriste na Donbaskom pravcu. Stvar je u tome što Rusi čekaju kontraofanzivau, da tu slome Ukrajince i da tu dođu do Kijeva iz poravca Donbasa. Međutim ne mogućnost da se otkrije odakle lete dronovi koji padaju na novu Moskvu to je problem, to znači da FSB ne radi svoj posao, iako se zna da je glavni mozak svih ukrajinskih napada Glavna upravu obaveštajna GUR. Rusi su tek posle ovih napada rešili da gađaju ostrvo koje se nalazi u Dnjepru koji je sastavni deo Kijevu, a tu je sedište GUR-a. Umesto to da se gađa na početku rata to se gađala sad. Rusi će morati da zauzmu celu Sumsku oblast i hteli i nehteli Odesu, jer je ona magnet za Britance. Britanci mogu da koriste odesu za antirukse akcije. Sve dok Ukrajina bude imala ma kakav izlaz na more. To će biti magnet za Britance i to će morati da se drži pod kontrolom. Ako bi Ukrajina izgubila izlaz na more to bi se promenilo. U kom smislu? Naprosto, najbliža luka Rusiji koju bi Britanci mogli da koriste je luka Konstanca u Crnom moru, ali je stvar u tome da Rusi oklevaju i sve dok oklevaju rat će da traju.
Rusi daa bi rešili situaciju moraće hteli ne hteli da zauzmu Sumsku oblast, pa da zauzmu Harkovsku oblast, deo Kijevske oblasti, pa da zauzmu Lugansku oblast, Donjecku oblast i celu Zaporošku, Herconsku i Odesku oblast. Kad zauzmu celu Odesku oblast izlaze na rumunsku granicu i onda je to nešto što će naterati NATO na povlačenje. Kad se zauzmu ti gradovi završiće se samo prva faza ovog rata. Sledeća faza je zauzimanje Kijeva i Dnjepropetrovska i izlazak na liniju Žitomir -Vinica. Sve dok bude postojala takva antirsuka država ona će Rusiji praviti probleme. Jedini način da Rusi jednom za svagda reše svoje probleme sa Ukrajinom je da je kompletno poraze i da izđau i na današnjnu ukrajinsko-mađarsku i ukrajinsko -rumunsku granicu . To će onda skroz da promeni sliku Evrope, to će naterati Zapad da pregovara sa Rusijom.
Rat da se završi skoro neće, ako Tramp pobedi, do toga ima. Nisam siguran da će bajden da prestane u sadašnjem obimu da pomaže Ukrajinu. Rusija ako misli da Zapad natera na pregovore treba da pobedi. Rusima se ne žuri, ali je suština u tome da promeni svoje vojne ciljeve. To su ciljevi koji treba da obezbede da Rusija još više da kontroliše Crno more i da Ukrajinu ostavi bez izlaza na Crno more, jer Ukrajina ne može da vrši nikakv pritosak na Ukrajinu u pogledu izvoza života. Bez izlaska na rumunsku granicu Rusija neće naterati Zapad da pregovara jer oni ratuju sad preko posrednika. Suština je u svemu tomeda sa vojne tačke gledišta ratuju pogrešno i Rusi i Ukrajinci.