Једнострана примирја која су Русија и Украјина прогласиле поводом Дана победе распала су се готово одмах, уз нове ваздушне ударе и оштру реторику са обе стране. Москва је званично прогласила прекид ватре за 8. и 9. мај, али је истовремено поручила да ће на евентуалне ударе по Русији одговорити „масовним ракетним ударом на центар Кијева“.
Руско министарство одбране је на свом Телеграм каналу објавило и упозорење за евакуацију, позивајући становнике украјинске престонице и особље амбасада да напусте град. Кијев је на то одговорио сопственим једностраним примирјем, које је, према украјинској страни, требало да почне у поноћ 6. маја.
Удари и оптужбе већ првог дана
Према наводима извора, примирје је пало већ током ноћи између 5. и 6. маја. Русија је тада лансирала 108 борбених дронова и три ракете, а међу погођеним градовима био је и Харков.
До 10 часова 6. маја, Владимир Зеленски је саопштио да су руске снаге починиле 1.820 кршења примирја, укључујући скоро 30 јуришних дејстава и више од 20 ваздушних удара са преко 70 навођених авио-бомби. У пограничној области Суми погођен је вртић, а према наводима су погинуле две особе.
Оваква једнострана примирја већ су постала устаљен образац у рату и део информативног надметања Москве и Кијева. Слично је пропало и 32-часовно примирје за православни Васкрс, када су обе стране износиле сопствене податке о хиљадама прекршаја.
Парада у Москви у смањеном формату
Парада 9. маја на Црвеном тргу биће одржана, али у знатно скромнијем обиму. Први пут неће бити оклопних возила, тенкова и ракетних носача, а биће смањено и учешће војних академија. Руске власти то објашњавају „оперативном ситуацијом“ и „терористичким претњама“, док је прелет авијације и даље планиран.
Истовремено су у Москви појачане мере безбедности, укључујући ограничења интернета и противдронске системе. Зеленски је поручио да Русија „не може да одржи параду у Москви без добре воље Украјине“, што додатно подиже тензије уочи саме манифестације.