Пентагон мења војно школовање, али спор око реформе тек почиње

Министар одбране САД Пит Хегсет представио је у понедељак пакет од 33 мере за реформу професионалног војног образовања, уз пратећи говор на Ратном колеџу морнарице. Реч је о систему школовања који прати официре од уласка у службу до највиших командних нивоа.

Тежиште реформе стављено је на припрему старешина за више дужности, али је одмах отворено питање да ли предложене промене погађају суштину проблема. Спор није око борбене обуке, већ око способности војног врха да војне успехе претвори у трајан политички исход.

Спор око циља реформе

Критика новог курса полази од оцене да америчка војска нема мањак оперативног знања, већ мањак стратешког промишљања. Тактички и оперативни успеси сами по себи нису довољни ако не доносе политички исход у складу са интересима САД.

Као пример помиње се текући сукоб са Ираном. Иако су америчке и израелске снаге пробиле иранску одбрану, ликвидирале део врха и ослабиле ракетне и поморске капацитете Техерана, ирански режим је и даље на власти, а Ормуз остаје ризична зона за трговачки саобраћај.

Нове мере и ризик од политизације

Међу предлозима који се издвајају су већи фокус на улогу вештачке интелигенције у ратовању, увођење средњег нивоа школовања између теренског искуства и виших школа, као и шира употреба симулација, штабних вежби и ратних игара у провери полазника.

Највећи отпор изазива део реформе који мења надзор над системом школовања. Надзор се помера са Заједничког генералштаба на цивилни ресор за људство и приправност, што отвара простор за јачи утицај политички постављених кадрова на наставу и кадровску политику.

Посебно је спорно укидање сталних наставничких места за цивилне професоре. Критичари сматрају да би тај потез могао да ослаби стручну основу наставе из историје, међународних односа, економије и регионалних студија, управо у делу који је кључан за стратешко образовање виших официра.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *