Индијско ратно ваздухопловство (IAF) саопштило је да се тренажни авион Pilatus PC-7 Mk II срушио данас око 14.25 часова по локалном времену у близини Тамбарама у округу Ченгалпату, јужно од Ченаја. Авион је био на рутинској тренажној мисији из базе Тамбарам, једне од кључних школа за обуку летачких инструктора. Пилот је на време активирао катапулт-седиште Martin-Baker Mk.16 и безбедно слетео падобраном, без икаквих повреда. Према званичним информацијама, није забележена штета на цивилној имовини нити повређени међу локалним становништвом.
Хитне службе на терену
Остаци авиона разбацани су по празном терену у области Упалам–Тирупорур, недалеко од обалског пута ка Мамалапураму. На лице места одмах су упућене екипе ватрогасаца, полиције и војне истражне јединице, а пилот је хеликоптером враћен у базу. Индијско ваздухопловство је одмах формирало Истражни суд (Court of Inquiry) који ће утврдити тачан узрок несреће – било да је реч о техничком квару, грешци пилота или спољним факторима.PC-7 Mk II је швајцарски турбопропелерни тренажер који чини окосницу основне обуке индијских пилота од 2013. године, када је IAF набавио 75 примерака. Авион је опремљен модерним катапулт-седиштима нуле висине/нуле брзине, што је и овога пута спасило живот пилоту. И поред одличне безбедносне историје типа у већини ваздухопловстава, индијска флота PC-7 бележи повремене инциденте – последњи већи био је децембра 2023. у Телангани.
Седми случај
Ово је седми инцидент индијског војног ваздухопловства у 2025. години (укључујући Jaguar, Mirage 2000 и друге типове), што поново покреће питања о стању флоте, интензитету обуке и могућим проблемима са одржавањем. Иако је губитак само једног тренажера релативно мала штета у поређењу са борбеним авионима, сваки овакав догађај пажљиво се анализира јер директно утиче на процес обуке нових генерација пилота.
Индијско ваздухопловство је у саопштењу нагласило да ће резултати истраге бити објављени чим буду доступни, а обука на преосталим PC-7 наставља се уз појачане безбедносне мере. Срећом, и овога пута прича се завршава без људских жртава – што је најважнији показатељ да системи за спасавање функционишу како треба.