Министарство одбране Републике Молдавије објавило је видео-снимке са вежби бојевим гађањем на којима се јасно виде нове самоходне хаубице АТМОС 2000 калибра 155 мм, производње израелске компаније Елбит Сyстемс (наследник Солтам Сyстемс). Ово је први пут да молдавска војска располаже модерним самоходним артиљеријским системом на точковима и уједно први систем у потпуности компатибилан са НАТО стандардима – муниција, процедуре гађања и логистика сада су усклађени са СТАНАГ нормама. Досадашњи артиљеријски парк чинили су искључиво застарели совјетски тегљени топови Д-30 (122 мм), 2А65 Мста-Б (152 мм) и минобацачи 82/120 мм.
АТМОС 2000
АТМОС 2000 монтиран је на шасију Татра 8×8 или 6×6 са оклопљеном кабином која штити посаду од лаког пешадијског оружја и фрагмената. Систем поседује аутоматизовано постављање (стабилизатори се спуштају за мање од минут), дигитални систем управљања ватром, инерцијалну навигацију са ГПС-ом и могућност интеграције у мрежно-центричне С2 системе. Посада се креће од 2 до 6 чланова у зависности од нивоа аутоматизације, тежина је око 23 тоне, аутономија на путу близу 1.000 км, а максимална брзина 80 км/х. Брзина паљбе износи 4–9 граната у минути, капацитет муниције 27–32 пројектила, домет са стандардном ХЕ гранатом око 30 км, а са ВЛАП (Велоцитy Енханцед Лонг Ранге Артиллерy Пројецтиле) или ракетно-потпомогнутим пројектилима преко 41 км.
Тактичка предност АТМОС-а огледа се у концепту „схоот анд сцоот“ – систем се распореди за мање од 60 секунди, испали кратку салву и напусти позицију пре него што непријатељски противбатеријски радари или дронови успеју да одреде локацију. У поређењу са вучним топовима које Молдавија још увек има у арсеналу, ово драстично повећава преживљавање на савременом бојишту где артиљерија представља примарну мету.
Уговор је тајна
Набавка је извршена у највећој тајности – уговор је потписан 2023. године са „неоткривеном земљом“, а испорука је почела током 2025. Према расположивим проценама, Молдавија је добила најмање једну батерију (4–6 оруђа), а уговор вероватно обухвата вишедеценијску логистичку подршку, обуку и муницију. Цена једне хаубице креће се између 4 и 6 милиона долара, у зависности од конфигурације (референце: Филипини 12 комада за 47,2 милиона УСД; Колумбија 18 комада за 101,7 милиона УСД). Део средстава највероватније је обезбеђен кроз Европски мировни фонд (ЕПФ), који од 2021. финансира молдавску модернизацију – од возила и радара до ПВО система кратког домета.
Неутралност само на папиру
Стратешки контекст је јасан: иако Молдавија у уставу има неутралност, рат у суседној Украјини и стални притисак на Придњестровље (где је стациониран руски контингент) приморавају Кишињев на убрзану реформу оружаних снага. Прелаз са совјетског на западно наоружање омогућава интероперабилност са ЕУ и НАТО партнерима, смањује зависност од руских резервних делова и муниције и значајно повећава одвраћајући ефекат. Чак и мала флота АТМОС 2000 мења равнотежу у региону где артиљерија и даље одлучује о копненој борби.
Молдавија се тако придружује растућем броју корисника овог израелског система – од Азербејџана и Руанде до Тајланда и Филипина. У сенци украјинског рата и све већег европског ангажмана на источном крилу, Кишињев шаље јасну поруку: неутралност више не значи ненаоружаност.