Завршена је истрага поводом пада авиона F-35 у Јужној Каролин. Авион је нестао након што је пилот искочио из летелице. Истрага је утврдила да је пилот то учинио без стварне потребе, те се сматра да је летелица пала због пилотске грешке. Како је био упаљен аутопилот, авион је летео додатних 60 миља. После 11 минута се срушио у ретко насељеном делу државе. Војска није могла да лоцира авион нити његов олупине више од 24 сата, што је делом приписано стелт технологији и неисправном транспондеру. Ради се о апарату вредном 100 милиона долара
Систем летелице имао је више кварова, укључујући прекид у комуникацији и навигацији због споја изазваног могућим ударом муње током невремена. Наводно је то утицало и на рад пилотске кациге. Иако је пилот осетио несигурност у контролу над авионом и одлучио се за катапултирање, истражитељи су закључили да није било потребе за напуштањем летелице. Истажитељи сматрају да је рачунар и даље управљао летом, а то је доказано летањем више од 60 миља након катапултирања пилота. Из тога је истрага закључила да је пад узроковала пилотска грешка.
У одбрану пилота иде чињеница да запис са несреће није снимио све податке које је пилот видео у тренутку избацивања. Ипак, утврђено је да су резервни инструменти и радио комуникација још увек делимично радили. Било како било, ово је још један велики ударац за пројекат који је појео толика средства америчких порезних обвезника. Пилотска грешка је вероватно и најбоље образложење, како за Маринце тако и за Lockheed Martin.Идентитет пилота није откривен. Познато је да је има 47 година. Он је преживео пад приземљивши се падобраном у двориште једне куће у Северном Чарлстону и затражио од власника куће да позове хитну помоћ.
Приликом позива оператеру је рекао да га боле леђа, али да је добро. Морнарица је објавила 400 страница извештаја о несрећи, а многи делови документа су били значајно редиговани.
Пилот је навео да није имао оријентацију у односу на тло и да није био сигуран којим инструментима може веровати, због чега је одлучио да се катапултира. Овај необичан случај привукао је велику пажњу јавности и медија. Евакуација олупине и чишћење места пада у Вилијамсбург округу трајало је 17 дана и коштало преко 2,1 милиона долара.
Авион летео без пилота 60 миља! Нису могли да га пронађу 24 сата, што је делом приписано неисправном транспондеру и делом стелт технологији? Поприлично нелогичности ако је вест правилно пренесена. Значи ако је стелт технологија у питању и сопствени радари нису могли да прете лет авиона? Транспондер неисправан? Како су онда могли да прате летилицу? Пилот им је с времена на време јављао позицију? Олупину су тешко пронашли у неприступачном пределу? То ми је у реду, али захваљујући стелт технологији, то ми је ван памети. Па када авион омасти ледину, неће ваљда премаз да падне преко олупине и да смањи одраз!! Истражитељи одрадили своје, извештај је прихваћен и то је то!! Једина логика је не америчка, него српска, и вук сит а и овце су на броју. Локид ће да скида кожу онима којима је уваљена прескупа машина, која вероватно никада неће да оправда своју цену. Ажурирање софтвера ће вероватно у будућности када за то дође време да кошта ко Светог Петра кајгана по апарату. Отприлике да ће најјефтиније на тој машини да кошта одржавање мотора и авионике као код неке Цесне. Све остало, премази, софтвер, системи и ко зана шта још ће да буде паклено. Локид више неће морати да ради на конструкцији новог типа летелице, солидно ће да се живи од 200, 300 продатих комада кроз одржавање и наплату свега и свачега. Наравно и они којима су од куповина напуњени џепови и који су одлучивали о куповини поприлично непознате машине. Када их једног дана буду прозивали биће она позната “Ја с тем, нем ништа”