Кинеска народноослободилачка армија је 23. маја покренула борбене вежбе Joint Sword-2024A симулирајући велике војне ударе на циљеве на Тајвану.
Од кинеског копна одвојено 130 километара, острво је од 1949. године под контролом владе Републике Кине – једне од две ривалске кинеске владе које су се бориле у 22-годишњем грађанском рату у земљи који је вођен на кинеском копну, од 1927. до 1949. године.
Иако обе тврде да су једине легитимне власти над читавом кинеском нацијом, међутим, влада Тајпеја нема признање од УН и има дипломатске везе са само 11 од 193 државе чланице УН, а њен статус се често пореди са статусом недржавни актер. Упркос томе што је грађански рат технички био у току, односи између Пекинга и Тајпеја су се знатно побољшали пре избора Демократске прогресивне партије (ДПП) на власт у овој другој 2015. године, након чега је тежа ближа безбедносна координација са западним светом и дате су значајне индиције да Тајпеј може да направи невиђени помак ка проглашењу независности и формалном одвајању од Кине.
Народноослободилачка армија је доследно покретала вежбе у Тајванском мореузу као одговор на уочене провокације и као упозорење да се одврате акције владе у Тајпеју које могу да пређу одређене црвене линије у погледу промене статуса кво. Најновије вежбе Joint Sword-2024A тако су одговориле на инаугурациони говор новог председника Републике Кине Лаи Цхинг-теа у којем је он раскинуо са претходним обећањима да ће задржати статус кво са копном. Како је резимирано у The Financial Times, Лаи је „користио упадљиво другачији језик, док је такође навео неке од чињеница које највише погађају Пекинг. Дакле, тамо где су његови претходници помињали „власти у Пекингу“ и „другу страну мореуза“, што није експлицитно тврдило да је Тајван одвојен ентитет од Кине, Лаи је у свом обраћању копно називао „Кина“. Пошто је одавно јасно ставио до знања да ће ескалирати питање формалне независности, Лаи је можда најпровокативније назвао Тајван „нашом нацијом“.
Изјава новог председника Републике Кине (Тајван) изазвала је значајне контроверзе не само широм Тајванског мореуза, већ и унутар Тајпеја, при чему је кабинет бившег председника Ма Јинг-џуа оштро критиковао његово увођење „нове теорије о две земље“, наглашавајући да је његов „директан и експлицитан став је једнак нагињању ка независности Тајвана, што доводи до невиђено опасне ситуације између две стране мореуза”. На крају, за Пекинг покретање великих војних вежби које демонстрирају део изузетно веће војне моћи копна шаље важан сигнал да има веома значајне војне опције за одговор ако нова администрација у Тајпеју пређе даље црвене линије. Очекује се да ће демонстрација војне силе повећати притисак на администрацију у Тајпеју да се уздржи од стављања територије, њене привреде и њених становника у опасност од поновне ескалације технички текућег грађанског рата у прави врући рат.