ТВ Фронт/Deutsche Welle
После завршетка Хладног рата, већина европских земаља укинула је обавезно служење војног рока. О томе се сада у неким земљама поново дискутује, и то не само откако је Русија покренула рат против Украјине, пише Дојче Веле
Завршетком Хладног рата, владе у Европи почеле су да придају мање значаја војној одбрани. У последњих двадесет година велика већина земаља укинула је обавезно служење војног рока, односно обавезу војног оспособљавања, пише овај портал.
Немачка је, на пример, 2011. године суспендовала обавезно служење војног рока. Војна обавеза може да се активира само ако Бундестаг утврди да постоје напетости или да је неопходна одбрана.
Исто је или слично у многим другим европским земљама. Од данашњих 29 европских земаља НАТО, укључујући Турску, само шест је задржало војну обавезу од 1993. до данас. Велика Британија, САД и Канада имају професионалне војске већ педесет или више година.
Ко поново уводи војну обавезу?
У светлу руског рата против Украјине, обавезно служење војног рока поново је постало тема. Многе земље не само да су повећале своје буџете за одбрану, већ разматрају и поновно увођење војног рока. За сада је само неколико земаља предузело велике кораке у том смеру.
© Shutterstock/Artashes OgandzhanyanУкрајина и Литванија
Убрзо након анексије Крима, Украјина (2014) и Литванија (2015) су поново увеле војну обавезу за мушкарце од 18 до 26, односно 25 година. Године 2022. украјинска влада је усвојила закон према којем сви мушкарци између 18 и 60 година могу да буду позвани у војску.
Летонија
Летонија балтичка земља је једна од три земље НАТО које се граниче са Русијом. Друге две су Естонија и нова чланица Финска, која никада није ни укидала војну обавезу. Сада и Летонија жели поново да је уведе. Од 2024. године сви мушкарци од 18 до 27 година мораће да заврше војну обуку од једанаест месеци. Од 2028. сваке године треба да буде регрутовано 7.500 Летонаца – толико је, према подацима НАТО, та земља имала професионалних војника 2022. године.
Румунија
У Румунији су 2015. године пропали покушаји да се поново уведе обавезно служење војног рока. О томе се поново разговара од пролећа ове године. Премијер и пензионисани генерал Николае Јонел Чиука то подржава. Посебан захтев Министарства одбране је да, у случају опште мобилизације, сви млади Румуни који живе у иностранству морају у року од 15 дана да се пријаве за регрутацију.Холандија
Холандским оружаним снагама недостаје око 9.000 регрута. Зато влада размишља о проширењу војске кроз обавезну војну службу, као што то Шведска чини од 2018. године.
Шведска
Највећа земља Скандинавије могла би да постане следећа чланица НАТО. Шведска је 2010. укинула служење војног рока, али га је поново увела 2018. јер није било довољно добровољаца.
Од тада су сви 18-годишњаци морали да се пријаве на регрутацију. Међутим, као и у Норвешкој, само мали део њих служи војни рок.
© Shutterstock/Artashes OgandzhanyanНорвешка и Данска
У Норвешкој од 2016. године не само сви мушкарци, већ и све жене старије од 18 година, морају на регрутацију. Међутим, само око 9.000 од 60.000, колико их сваке године обави војни лекарски преглед, буде позвано на 19-месечно служење војног рока. Због строге селекције, званични извори кажу да војна служба у Норвешкој има сличан престиж као и друге дипломе високог образовања.
У Данској је служење војног рока у теорији обавезно, али има довољно добровољаца како би се задовољиле потребе.
Француска
Француска расправља о некој врсти „војне обавезе лајт“. Председник Емануел Макрон је увео Универзалну националну службу 2019. године, у којој млади људи месец дана волонтирају за добробит земље. Влада сада разматра да то постане обавезно за све Французе и Францускиње између 15 и 17 година. О тога би две недеље млади проводили у војним објектима.
Немачка
Немачки канцелар Олаф Шолц је одбацио предлог свог министра одбране Бориса Писторијуса о увођењу обавезног служења војног рока. Међутим, позиви на расправу о томе долазе из читавог политичког спектра у Немачкој.