Politico сматра да милитаризација може бити замајац за јачање свеукупне цивилне економије. Погледа на вртоглава средства која ЕУ и Немачка желе да уложе у одбрану треба да гарантује и повећање продуктивност економије. Оправдање се тражи у чињеници да су период Хладног рата и великог улагања у одбрану донели многе цивилне иновације без којих данас не можемо да замислимо живот и привреду.
Европа улаже огромна средства у одбрану, са циљем да кроз војно-индустријске пројекте покрене технолошке иновације које би могле позитивно утицати на продуктивност и цивилну економију. Концепт „војно-цивилне фузије“, већ доказан у САД, подразумева да развој војних технологија, као што су GPS, микроталаси или рачунари, има потенцијал да доведе до општих технолошких пробоја. Сличан ефекат се сада очекује и у Европи, где се покрећу амбициозни пројекти попут система за противракетну одбрану и сателитских констелација као алтернатива Starlink-у.
Европа упумпава 800 милијарди у одбрану, Немачка билион
Европска комисија је одобрила 800 милијарди евра за војне инвестиције, док Немачка планира да уложи преко билион евра у модернизацију војске и инфраструктуре. Истовремено, приватни сектор реагује – на пример, француска компанија Comand AI развила је систем базиран на вештачкој интелигенцији који драстично убрзава командне процесе. Иако је намењен војној употреби, ова технологија има и цивилне примене, попут управљања флотама аутономних возила или сајбер-безбедности.
Истраживања указују да би војна улагања могла да допринесу дугорочном расту продуктивности – процењује се да сваки 1% БДП-а уложен у војна истраживања може повећати продуктивност за 0,25%. Историјски примери, попут америчког развоја током Свемирске трке, потврђују ову тезу. Међутим, успех зависи од способности европских држава да унапреде моделе финансирања и подрже иновативне, мање компаније, а не само велике, устаљене добављаче. Русија је ту, на пример, направила добар корак.
Ипак, повећање војне потрошње изазива критике – посебно због тога што се финансира путем задуживања и смањења социјалне потрошње. Примери као што су Велика Британија, која истовремено смањује социјалну помоћ и повећава војни буџет, изазивају бојазан од политичке нестабилности. У Естонији нису повећане плате просветарима, јер је новац прослеђен Украјини. Иако краткорочно војна индустрија стимулише привреду, дугорочно економски ефекат зависи од тога да ли ће ове инвестиције довести до реалне додате вредности и примене у цивилном сектору.