KAKO JE PRVO RASPOREĐIVANJE RUSKOG SU-35 U INOSTRANSTVU POMOGLO U SPASAVANJU SIRIJE

Priredio: Danko Borojević

Nepune dve godine pošto je ušao u službu u ruskom vazduhoplovstvu u februaru 2014. godine, novi teški lovac Su-35S imao je svoje prvo raspoređivanje u inostranstvu u januaru 2016. godine, kako bi pojačao ruske snage u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim u istočnoj Siriji.

U avgustu 2015. godine, kao priprema za podršku naporima sirijske vlade u borbi protiv pobunjenika, Rusija je na poziv Damaska uputila u tu zemlju svoj vojni kontingent. Već sledećeg meseca, ruski borbeni avioni bili su raspoređeni u ruskoj bazi na teritoriji Sirije kao podrška ruskoj operaciji. Rusku vazduhoplovnu komponentu činilo je 12 frontovskih bombardera Su-24M i četiri frontovska bombardera Su-34, 12 jurišnih aviona Su-25 , četiri višenamenska lovca Su-30SM i 12 jurišnih helikoptera Mi-24P. Iako je intervencija imala za cilj da podrži napore protiv pobunjenika, pretnja napadima od strane država pristalica pobune dovela je do raspoređivanja sredstava optimizovanih za zadatke protivvazdušne odbrane, a to su bili lovci Su-27SM3 i raketni sistemi PVO velikog dometa S-400. Avioni Su-27 raspoređeni za zaštitu ruskih snaga zamenjeni su avionima Su-35 od januara 2016. godine. Lovci Su-35 raspoređeni u Siriji bili su prvi ruski lovci ikada viđeni sa R-77-1 aktivnim radarskim vođenim projektilima vazduh-vazduh, vrstom oružja koja je postala norma u Sjedinjenim Državama, Kini i Indiji 1990-ih, ali koje Rusija nije nabavljala za svoje vazduhoplovstvo sve do sredine 2010-ih.

© Министерство обороны Российской Федерации

Pretnja vazdušnih napada na ruske snage u sukobu postala je naglašena 24. novembra 2015. godine, razmeštanjem aviona F-16 od strane turskih vazduhoplovnih snaga kako bi obezbedili zaštitu turskim džihadističkim milicijama na kopnu. Naime tog dana je turski F-16 oborio ruski Su-24M – avion koji nije imao ni odbrambene rakete vazduh-vazduh. Smatralo se da Turska predstavlja posebnu pretnju ruskim snagama, a od svih članica NATO koje su želele da svrgnu sirijsku vladu najviše je ulagala u to. Napad je bio ključni faktor u odluci da se rasporede Su-27, a zatim i Su-35. Kada su prvi Su-35 stigli u Siriju, Rusija se suočila sa jasnim tenzijama ne samo sa Turskom, već i sa brojnim članicama NATO koje su nastojale da na sirijskoj teritoriji stvore zone zabrane letenja, kako bi pružali zaštitu pobunjenicima od vazdušnih udara sirijske vlade. Raspoređivanje ruskih aviona čak i u ograničenom broju na poziv Damaska na kraju je isključilo takve opcije i značilo je da će zapadne i turske snage morati direktno da napadnu rusko vazduhoplovstvo ako nameravaju da nametnu zonu zabrane letenja iznad Sirije. Raspoređivanje najboljih ruskih lovaca za nadmoć u vazduhu na sirijskom frontu je pomoglo Rusiji da povuče crvenu liniju protiv takve akcije.

Avioni Su-35 su u više navrata bili raspoređeni za presretanje zapadnih, turskih i izraelskih aviona iznad teritorije Sirije, a avioni iz poslednje dve države vrlo često bi pružali vazdušnu podršku pobunjenicima izvodeći vazdušne udare na snage sirijske vlade. Dok su sirijske snage napredovale u severozapadnom delu Idliba u leto 2019. godine, primorajići džihadističke snage koje je podržavala Turska na povlačenje, angažovani su turski avioni F-16 u napadu na sirijske snage. Zbog toga su se 20. avgusta iznad tog prostora u vazdušnim duelima umešali ruski Su-35, pri čemu je došlo do presretanja turskih F-16, usled čega su turski aviini bili primorani da napuste sirijski vazdušni prostor. Ovo je služilo kao važno ograničenje sposobnosti Turske da koristi svoje vazdušne snage da utiču na tok borbi, jer su sirijske snage ostvarile značajne dobitke na terenu. Turska je ipak snažnije intervenisala. Tako je 15. oktobra turski lovac F-16 presreo jedan ruski Su-35 u sirijskom vazdušnom prostoru i sprečio ga da izvrši napad na pobunjeničko sedište u Manbidžu. Od januara sledeće godine turski F-16 i jedinice dronova pružale su vazdušnu podršku militantnim grupama nakon što su izgubile značajna uporišta u blizini Idliba. Međutim, ruski vazdušni udari koji su izvedeni nekoliko dana kasnije doveli su do toga da pogine nekoliko desetina turskih vojnika, posebno u redovima kopnenih jedinica, koje su delovale u sastavu jedinica džihadističke milicije. Ipak spremnost Rusije da obezbedi sveobuhvatniju odbranu severozapadnog sirijskog vazdušnog prostora pokazala se ograničenom.

Pored Turske, “vodeći prestupnik kršenja sirijskog vazdušnog suvereniteta” bilo je izraelsko vazduhoplovstvo. U nekoliko navrata, rusko vazduhoplovstvo je sa lovcima Su-35, a u nekim slučajevima čak i sa Su-34, presrelo izraelske F-16 sprečavajući ih da izvedu napade. Jedan takav incident dogodio se samo nedelju dana nakon presretanja turskih F-16, kada su 26. avgusta 2019. godine, dva Su-35S presrela izraelske lovce iznad Sredozemnog mora koji su se pripremali za napade na sirijske ciljeve, primoravši ih da se povuku. Avioni Su-35 su 10. septembra 2019. godine presreli nekoliko izraelskih aviona iznad južne Sirije i sprečili ih da izvrše vazdušne napade. Devet dana kasnije, par Su-35 sprečio je izraelske avione da napadnu predgrađe sirijske prestonice Damaska. Lovci Su-35 su 12. novembra ponovo presreli izraelske lovce, da bi sprečili vazdušne napade na Damask, a 7. decembra nekoliko izraelskih aviona su presreli Su-35 i primorali ih da se povuku tokom pokušaja bombardovanja primarnog operativnog objekta sirijskih vazduhoplovnih snaga Tijas.

Su-35 su bili važna komponenta ruske vojne intervencije u Siriji i očekuje se da će ostati u zemlji na neodređeno vreme jer je strateški značaj vazdušne baze Hmejmim na južnom krilu NATO samo rastao kako se tenzije između Moskve i zapadne alijanse povećavaju. Avioni su sve više vežbali sa lokalnim snagama kako bi pomogli u obnavljanju sposobnosti sirijskih vazduhoplovnih snaga, a takođe su bili uključeni u presretanje američkih aviona unutar sirijskog vazdušnog prostora. Ovo je uključivalo višestruka veoma bliska presretanja američkih bespilotnih letelica MQ-9 Reaper iznad Sirije u leto 2023. godine, od kojih je jedno presretanje 23. jula divelo do toga da bespilotna letelica američkog vazduhoplovstva ozbiljno ošteti svoj propeler pošto je Su-35 ispustio mamce tokom preleta iznad letelice. Američke snage, poput onih u Turskoj i Izraelu, nemaju ni dozvolu sirijske vlade ni ovlašćenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da deluju na teritoriji Sirije, što je Rusiji omogućilo da opravda podršku sirijskim naporima da ih protera iz zemlje. Pošto je Su-35 poboljšan na osnovu iskustva u operacijama iznad Sirije, on je od 2022. godine postao najteže borbeno testiran od svih lovaca posle Hladnog rata u smislu njegovih vazduh-vazduh kapaciteta, i vodio je na desetine sukoba sa ukrajinskim avionima u borbi vazduh-vazduh ostvarujući solidan borbeni skor u obaranju aviona. Prema zapadnim tvrdnjama, lovac Su-35 ipak sve više zaostaje za najnovijim kineskim i američkim lovačkim avionima u mnogim svojim tehnologijama, povećavajući hitnost modernizacije aviona i opremanja poboljšanim raketama vazduh-vazduh tipa R-77M.