КАКО ЋЕ РУСИЈА РЕАГОВАТИ НА ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД У ЦРОЦУС ЦИТY ХАЛЛ-У?

У терористичком нападу који се у петак увече догодио у центру Москве, у Цроцус Цитy Халл-у страдало је више десетина људи. Готово сигурно да ће трагедија бити још већа узимајући да је читаво здање у пламену,а да се у хали налазе таоци. Ни једна група или организација није преузела одговорност за нападе.

Познато је да Руска Федерација гаји политику „нулте толеранције“ када је тероризам у питању. Она се огледа у чињеници да руске власти никада нису допуштале могућност вођења преговора са терористима у сличним случајевима. Талачке кризе би се често и крваво завршавале, али руководство није одступало од своје политике. Из тог разлога у последње време Русију су често погађали искључиво самоубилачки терористички напади. Практично, то су случајеви у којима нема простора за било какав конкретан договор већ су напади усмерени на становништво како би се подстакло незадовољство. Нема сумње да би се мотив нападача и у овом случају могао тако окарактерисати.

Јасно је да Русија данас ратује на више фронтова, како уз непосредно учешће своје армије тако и преко руских приватних војних компанија. Према томе Русија се не суочава са једним непријатељем. Наравно да ћемо у току наредних дана слушати оптужбе на рачун различитих страна за одговорности за терористички напад у Цроцус Цитy Халл-у, као и ограђивање од истог, али тренутно је најважније питање како ће руководство РФ реаговати на овај изазов. Нарочито у контексту интезивирања ракетних напада по циљевима у Украјини.

Снимци из саме хале су стравични, не остављају равнодушним. Акција је дефинитивно срачуната на покољ недужних цивила, приказивање немоћи и изазивање ужурбане реакције Москве. И овог пута у Цроцус Цитy Халл-у, као и раније 2002. године у театру Дубровка, мета је било грађанство престонице. Вероватно са циљем да се пољуља њихов релативно миран живот. Ипак, ни ово није сасвим тачно. Када се претпоставља да је готово 100.000 Московљана на фронту у Украјини, тешко да се може рећи како нису осетили рат.

Након готово плебисцитарних избора, делује да је народна потпора руском руководству на највишем нивоу. Руска Федерација није једном у својој модерној историји била у оваквом положају. И током ратова у Сирији, као и раније – током немира на Кавказу – обично би реаговала накнадно и ефикасно. Сада је у току рат са Украјином. Сукоб се нарочито распламсао протеклих дана. Да ли ће ови напади утицати на интензитет дејстава у Украјини? Стиче се утисак да је Русија запалила неке мостове иза себе, нарочито након силовитих ракетних удара током четвртка и петка. Такође је очигледно да су се последње промене у руској војној доктрини показале као крајње ефикасне.

Да ли ће терористички акт у Цроцус Цитy Халл-у пореметити руско понашања у Украјини, Сирији или у Африци, где је њено војно присуство све веће? Уколико би дошло до реакција Русије, на пример, у Украјини, онда би готово сигурно дошло до далеко веће ескалације и са стране западних земаља. За овако гнусан напад ни једна цивилизована земља не би могла да прихвати одговорност. Вероватно нећемо никада ни добити признање неке земље у умешаност. Не треба заборавити да се Русија и током овог рата сусретала са низом терористичких напада различитог профила. Од убиства Дарије Дугин, војних новинара, експлозије на Кримском мосту, па и минирања самог Северног тока. После свих ових напада РФ није мењала свој приступ рату. Вероватно да ни у овом случају неће бити озбиљних промена.