IZRAELSKE VOJNE OPCIJE ZA SLEDEĆU FAZU SUKOBA SA IRANOM

Priredio: Danko Borojević

„Najprirodniji odgovor je da uništimo mnoge ciljeve u Iranu, uključujući nuklearna postrojenja“, rekao je bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Jakov Amidror.

Izraelski ratni kabinet imao je u ponedeljak ozbiljnu raspravu dok su ministri raspravljali o tome kako da odgovore na iranski raketni i napad dronovima bez presedana tokom vikenda.

Priroda i obim tog odgovora ostaju nejasni, ali portparol izraelske vojske kontraadmiral Danijel Hagari rekao je u nedelju da su odobreni „privremeni planovi i za ofanzivnu i za defanzivnu akciju“.

Dok se svetski lideri bore da obuzdaju krizu i spreče rat, sledeći koraci Izraela mogli bi da imaju posledice po milione ljudi u regionu Bliskog istoka i šire.

OFANZIVA: “Vazdušni udari na vojna i nuklearna mesta”

Izraelske vlade su decenijama razmišljale o napadima na Iran i njegov rastući nuklearni program, a napad tokom vikenda mogao bi da pruži tu priliku.

„Najprirodniji odgovor je da uništimo mnoge ciljeve u Iranu, uključujući nuklearna postrojenja, sa dostojanstvom koje sada imamo“, rekao je Jakov Amidror, bivši general izraelske vojske i savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Benjamina Netanjahua. „Možemo da koristimo vazduhoplovstvo nekoliko dana i noći da uništimo što je više moguće”.

Izraelski vojni izvori su uvereni da izraelska flota ima mogućnosti da stigne do Teherana kroz operacije dopunjavanja goriva u vazduhu. Ali iranska protivvazdušna odbrana, od kojih neke isporučuje Rusija, predstavljala bi pretnju za pilote, što bi raketni napad moglo učiniti bezbednijom opcijom.

© Shutterstock/Gal_Rotem

„Svestan sam samo klasičnih baterija protivvazdušne odbrane u Iranu koje su sposobne da pogode dolazeće borbene avione i bespilotne letelice, ali Iranu nedostaje potpuno bilo kakva protivraketna odbrana“, rekao je Tal Inbar, vodeći specijalista za rakete u Savezu za zastupanje raketne odbrane.

Analitičari smatraju da bi napad na nuklearna mesta svakako izazvao veliki odgovor Irana, uključujući i Hezbolah iz Libana, koji poseduje hiljade projektila sposobnih da pogode ciljeve širom Izraela.

Fokusirani napad na lansirne lokacije

Izrael bi mogao da izbegne veliku eskalaciju odgovorom sličnom iranskom napadu, za koji je Teheran tvrdio da je bio usmeren na vazdušnu bazu Nevatim za koju veruje da su je koristili izraelski avioni za napad na iranski konzulat u Damasku, u Siriji, 1. aprila.

Iranski izvori izveštavaju da je korišćeno više lokacija, ali da su balističke rakete potekle sa lansirne tačke u blizini istočnog grada Kermanšaha, nudeći potencijalnu metu za odmazdu. Izrael bi mogao dodatno da ublaži rizike od eskalacije tako što bi unapred telegrafisao napad kako bi sveo potencijalne žrtve na minimum.

© Israel Aerospace Industries Ltd

Ali takav napad bi ipak mogao da izazove odgovor Irana, a izraelski vojni veterani veruju da je malo verovatno da će dovesti do odvraćanja.

„Ako odluče da ne urade nešto veliko, bilo bi bolje da to uopšte ne rade“, rekao je gospodin Amidror.

Napadi van Irana

Izrael je bio angažovan u eskalaciji vatrenih okršaja sa Hezbolahom na svojoj severnoj granici tokom celog rata u Gazi, a nekoliko izraelskih zvaničnika predviđa da sveopšti rat sa tom militantnom grupom postaje neizbežan.

Izrael je pojačao bombardovanje južnog Libana nakon iranskog napada i mogao bi da ide dalje udarajući dublje u unutrašnjost zemlje, a potencijalno i na glavni grad Bejrut. Ali to bi verovatno izazvalo odmazdu Hezbolaha zbog koje bi Izrael bio na udaru žestoke vatre, smatra Joni Ben Menahem, izraelski vojni analitičar.

© shutterstock/Anelo

„Mislim da je to previše rizično“, rekao je. “Čak ni vojska to ne preporučuje.”

Izrael bi takođe mogao da eskalira tekuću kampanju vazdušnih napada na Iran i Hezbolah u Siriji, pošto je navodno ubio najmanje 18 iranskih vojnih zvaničnika u zemlji tokom rata u Gazi.

Sajber napadi i tajne operacije u Iranu

Izrael je i ranije demonstrirao napredne mogućnosti sajber ratovanja protiv Irana, posebno iako je virus Stuknet korišćen za sabotiranje iranskih nuklearnih objekata 2010. godine, dok je nedavni napad paralisao benzinske pumpe u zemlji.

„Da je do mene, izvršio bih sajber napad jer u tome nema rizika“, rekao je gospodin Ben Menahem. „To ne bi morale biti nuklearne lokacije, to bi čak mogle biti civilne mete koje bi stvorile haos”. Vojska ima veoma dobre planove za sajber napade.

Izrael je takođe razvio obaveštajne mreže unutar Irana koje su mu omogućile da izvrši niz atentata i sabotažnih napada u Islamskoj republici koji datiraju decenijama unazad, sa ciljevima u rasponu od nuklearnih naučnika do proizvodnih pogona za bespilotne letelice.

DEFANZIVA: “Popuniti zalihe protivvazdušne odbrane”

Multilateralna, multiešalonirana protivvazdušna odbrana koju su Izrael i saveznici rasporedili da obara stotine dronova i projektila označila je istorijski uspeh, koristeći izraelske sisteme Gvozdena kupola, Davidova praćka i Strela (Arrow) za presretanje širokog spektra ciljeva.

Ali munjeviti rat bi iscrpio zalihe, a koštao bi i više od milijardu funti, a Izraelu će biti potrebni saveznici da ih obnovi pre budućih napada – posebno ako se Izrael odluči na oštar odgovor koji poziva na odmazdu.

„Izraelu je stalno potrebno više sredstava za presretače svih slojeva od Gvozdene kupole do Strele“, rekao je Inbar. „Proizvodnja i skladištenje ovih sredstava je neophodno.“

Zaštitite i razvijajte odbrambeni savez

Uprkos trijumfalnim izjavama izraelskih zvaničnika o performansama odbrambenih sistema, postoji priznanje da „Izrael to nije uradio sam“, rekao je gospodin Ben Menahem.

Bez SAD da okupe koaliciju i podršku ne-neprijateljskih režima na Bliskom istoku, posebno Jordana, koji je dozvolio da se rakete i bespilotne letelice obaraju pre nego što stignu do izraelskog vazdušnog prostora, iranski napad bi se mogao pokazati skupljim.

Prepoznavanje važnosti alijanse trebalo bi da uslovljava izraelski odgovor, rekao je gospodin Ben Menahem, jer bi veliki napad na Iran uprkos pozivima saveznika na uzdržanost mogao da ugrozi odbrambenu operaciju.

Pripreme na domaćem terenu

Lokalne vlasti u Izraelu uložile su nejednake napore da pripreme civilno stanovništvo za rat, kao na primer u Haifi, gde je gradonačelnik Jona Jahav dao uputstva stanovnicima da prave zalihe hrane i lekova.

Ovakvi napori će se verovatno intenzivirati sa daljim hitnim uputstvima građanima u slučaju daljih napada.