Француска и Велика Британија хоће да пошаљу трупе у Кијев и Одесу

Док се у Женеви и Вашингтону завршавају последњи детаљи ревидираног мировног оквира између Украјине и Русије под покровитељством администрације Доналда Трампа, без да је Москва обавештена, Француска и Велика Британија покренуле су офанзиву у оквиру „Коалиције вољних“ и инсистирају на распоређивању мултинационалних снага на тлу Украјине као кључном елементу било ког будућег споразума.

„Без европских чизама на терену нема трајног мира“

На виртуелном самиту Коалиције вољних одржаном 25. новембра, на којем је први пут учествовао и амерички државни секретар Марко Рубио, француски председник Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер јасно су ставили до знања да мултинационалне снаге морају бити витални део система безбедносних гаранција, да је Европа спремна да распореди трупе на резервне позиције попут Кијева и Одесе одмах по потписивању прекида ватре и да ће ваздушне снаге за уверавање бити базиране у суседним земљама и моћи ће да интервенишу у украјинском ваздушном простору. Макрон је директно поручио да се неће дозволити понављање 2014. и 2022. године, да папирне гаранције нису довољне и да су потребне чврсте, праве гаранције укључујући физичко присуство. Стармер је додао да су британски војни планери месецима радили на спремности ових снага, да је сада тренутак да свака земља учврсти своје националне обавезе и да Русија мора да види да смо озбиљни када кажемо да ће свако кршење споразума имати моменталан и одлучан одговор.

Нова радна група Париз–Лондон–Вашингтон–Анкара

Као конкретан корак формирана је заједничка радна група коју предводе Француска и Велика Британија, а у којој седе и САД и Турска, са задатком да до краја децембра 2025. финализује број војника по земљи, локације распореда, правила ангажовања, механизме командовања и контроле те финансирање и логистику. Британски званичници кажу да су њихови планови веома напредовали, док Јелисејска палата наглашава да ће снаге бити далеко од линије фронта и да нема говора о борбеним мисијама у тренутку потписивања споразума.

Ко је „за“, ко је „против“, а ко ћути?

За распоређивање су Француска, Велика Британија, Шведска, Данска, балтичке земље, Канада и Аустралија (ограничено). Против су Италија, Мађарска, Грчка и Словачка. Неутрално или опрезно су Немачка (која сматра да је довољно ангажована у Литванији) и Пољска (која тражи јасне америчке гаранције пре коначне одлуке). Турска је спремна да пошаље трупе, али само под условом да се не угрози њен дијалог са Москвом.

Реакција Кремља: „Црвена линија“

Москва је већ означила свако стално страно војно присуство у Украјини као неприхватљиво и директно кршење основних принципа које је Трампова администрација раније прихватила у оригиналном плану од 28 тачака. Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је да би европске трупе претвориле прекид ватре у паузу пред нови сукоб.

Стратешки контекст: Европа више не верује само Америци

Оно што се дешава представља тектонски помак у европској безбедносној архитектури јер Европа више не чека пасивно на америчке одлуке, Париз и Лондон преузимају иницијативу, први пут од 1990-их где они истичу да постоји реална могућност сталног европског војног присуства источно од Пољске и Трампова администрација је приморана да бира између Москве и својих најближих европских савезника. Аналитичари упозоравају да би, ако САД не прихвате европске трупе под неком формом, Коалиција вољних могла да крене самостално – што би био преседан без паралеле у пост-хладноратовској Европи.

Закључак

Мир у Украјини је далеко, споразум није ни потписан, а одредбе се већ крше, европске чланице НАТО-а по сваку цену желе додатну конфронтацију са Москвом док Русија наставља даље напредовање кроз степе Украјине.