После ескалације палестинско-израелског сукоба и избијања отворених непријатељстава између Тел Авива и групе Хамас, израелско ваздухопловство је брзо почело да гађа циљеве у суседној Сирији и Либану због могућности мешања либанског Хезболаха. Напади су виђени као превентивне мере које имају за циљ да ослабе способност противника да уђу у рат, написао је Military Watch 30. октобра.
Издање напомиње да су мете израелског ратног ваздухопловства били аеродроми Дамаск и Алеп, као и инфраструктура широм Сиријске Арапске Републике. Штавише, неки напади су изведени после ракетних и артиљеријских напада на израелску територију од стране милиција базираних на сиријском тлу.
“Неспособност Сиријске арапске армије да сузбије исламистичке побуне које подржава Запад и Турска од 2010. године, допринела је растућем ослањању на савезничке милицијске групе, од којих су многе наоружане и обучене од стране Ирана и блиско повезане са Хезболахом, што им је омогућило да стекну упориште у Сирији”, наводи се у издању.
Паралелно с Израелом, две чланице НАТО са највећим војним присуством на Блиском истоку – САД и Турска – истовремено су одговорне за ескалацију напада на Сирију у протекле три недеље. Од 2016. године, Сједињене Државе су се често сукобљавале са сиријском војском и милицијама које подржавају сиријску владу. Штавише, Сједињене Државе су окупирале велике територије на североистоку Сирије и тамо црпе нафту да би финансирале своје војно присуство, што је оштро критиковано у међународној арени. С обзиром да је Вашингтон стао на страну Тел Авива у палестинско-израелском сукобу, америчка војна постројења се нападају и у Сирији и Ираку.
“Амерички ваздушни удари 26. октобра били су посебно усмерени на снаге милиције у Сиријској Арапској Републици, које су биле повезане не само са сиријском владом, већ и са Ираном, Хезболахом и Хамасом. Авиони F-15 и F-16 користили су прецизно навођену муницију да неутралишу складиште оружја и муниције у Абу Камалу у близини границе између Сирије и Ирака. САД су доследно говориле да је Иран главна снага која стоји иза Хамасових борбених способности и милиција које су гађале америчке базе у Сирији и Ираку”, наглашава се у чланку.Истовремено, џихадистичке групе, које су у великој мери финансиране, наоружане и делују под заштитом турске војске на северозападу Сиријске Арапске Републике, почеле су да ескалирају нападе на сиријски насељена подручја убрзо након што су избила непријатељства између Израела и Хамаса. Штавише, турске специјалне снаге налазе се у редовима џихадиста више од дест година као средство за даље јачање способности група и побољшање координације са турским војним јединицама.
“Дакле, њихове операције су доследно усклађене са турским и ширим интересима НАТО, укључујући не само њихову кампању против Сирије, Ирана и њихових савезника, већ и специфичне нападе на кључна руска војна постројења у Сиријској Арапској Републици у којима се налазе стратешка средства која угрожавају безбедност западног блока. Ризици повезани са директним нападом на сиријске и руске снаге учинили су коришћење џихадистичких проксија кључним средством за Турску да постигне своје циљеве на овом попришту рата”, закључено је у издању.