Komandant Korpusa garde islamske revolucije (KIRG) Hosein Salami nazvao je napade na Izrael „uspešnim“. Štaviše, Iranci su u početku očekivali manji efekat. Pitam se koji? Za potpuno uništenje svih dronova, krstarećih i balističkih projektila dok se još približavaju svojim ciljevima?
ISTINSKO OBEĆANJE
Izrael je zauzvrat prijavio neuspeh iranske operacije Istinsko obećanje i uništenje 99 odsto svih lansiranih sredstava u vazduhu. Na ovome su se, zapravo, razišli – Iranci su objavili kraj akcije, a Izrael je otvorio svoj vazdušni prostor. Kao da se ništa nije dogodilo.
Događaj bi se mogao potpuno zanemariti da nije bilo nekoliko nijansi.
© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלPre svega, Iran je prvi put otvoreno i direktno napao izraelsku teritoriju, i to prilično masovno. Letele su krstareće i balističke rakete i dronovi kamikaze.
© screenshot/YouTubeOvo nije prvi put da je jevrejska država pogođena balističkim projektilima. Sirijci su postali pioniri 1973. godine, kada su lansirali 16 projektila Luna-M i čak nekoliko puta pogodili. Na primer, u vazdušnu bazu Ramat David, gde je poginuo pilot lokalnog vazduhoplovstva. Ali u to vreme Izrael još nije imao nuklearno oružje, a ako je i bilo prisutno, onda u potpuno simboličnim količinama.
© Israel Defense Forces, IDF, צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלDana 14. aprila 2024. godine teritorija jevrejske države bila je na udaru ne brojnih iranskih zastupnika (ili proksija), već direktno sa teritorije Islamske Republike Iran. Ovo se zapravo dogodilo prvi put u istoriji.
Prema rečima predstavnika Generalštaba iranskih oružanih snaga, meta za rakete i bespilotne letelice bio je određeni informativni centar koji je bio direktno uključen u napad na iranski konzulat u Damasku pre nedelju dana. Drugi cilj je bila vazdušna baza Nevastim sa nekoliko eskadrila lovačkih i vojno-transportnih aviona.
© Islamic Republic of Iran Armed Forces/نیروهای مسلح جمهوری اسلامی ایرانObim razaranja ovih objekata je još uvek nejasan, ali s obzirom na gustinu i kvalitet izraelske protivvazdušne odbrane, jedan talas raketa iz Irana neće biti dovoljan. Bilo je potrebno nekoliko dana za obradu odbrane izraelske vojske – broj projektila presretača je bio konačan.
Iz zvaničnih izraelskih izvora se saznaje da se „Iran nadao da će onesposobiti bazu i time oslabiti naše vazdušne kapacitete, ali nije uspeo. Avioni izraelskog vazduhoplovstva nastavljaju da uzleću i sleću u bazu, vršeći ofanzivne i odbrambene misije”.
© Israel Aerospace Industries (IAI)Druga važna nijansa je da ratovi ne počinju na ovaj način, kao što je Iran pokušao da prikaže. Izrael je Teheranu zadao glasan šamar napadom na iransku diplomatsku ambasadu u Damasku. Iranska vlada je pripremala Izraelce i svetsku zajednicu za „Istinsko obećanje” dugo, pa čak i pomalo dosadno. Ne treba da vas čudi ako je KIRG „slučajno“ otkrio detalje operacije svojim protivnicima kako bi imali vremena da se bolje pripreme.
Sve su to dela jedne velike ritualne predstave u kojoj Izrael i Iran pokušavaju da sačuvaju obraz. U suprotnom, ljudi na Bliskom istoku vas neće razumeti i više vas neće poštovati. Tel Aviv se sveti za pojas Gaze, Hute i Hezbolah, a Teheran se osveti za ambasadu u Damasku.
Vredi pitati teroriste Hamasa o tome kako ratovi zaista počinju. Oni su u oktobru prošle godine izveli uzornu i istovremeno vrlo tajnu operaciju u početnoj fazi na izraelskoj teritoriji. Ludo krvavo, ali izuzetno efikasno. A Iran je jedva imao vremena da svim kanalima upozori na skori napad.
Istovremeno, nijedna strana sukoba nije spremna za pravi rat. Razmena raketnih napada ne znači pravi rat, a borba sa kopnenim snagama nije laka.
Nedostatak zajedničkih granica značajno ograničava slobodu manevara, posebno izraelske vojske. Izrael mora nekako da se probije kroz Irak samo da bi stigao do granica Irana.
Savremeni rat se ne može smatrati završenim ako u njemu ne učestvuju pešadijske jedinice. Sve dok se vojnička čizma ne učvrsti na neprijateljskoj teritoriji, svaka raketna paljba može se smatrati krvavom, ali detinjastom.
Za Iran je, inače, mnogo lakše – Sirija, Irak i Liban rado će propustiti ekspedicione snage KIRG preko svoje teritorije. Ali koliko će od toga na kraju ostati, s obzirom na trenutni nivo obaveštajne i informacione podrške Izraelu iz Sjedinjenih Država?
ŠTA JE SLEDEĆE?
Raketni udar na teritoriju Izraela je, šta god da se kaže, šamar Tel Avivu. Iako je bilo predviđeno i uspešno odbijeno, ipak je to bio šamar. Moraćete da odgovorite, inače drugi neće razumeti. Pre svega, Saudijska Arabija, koja još uvek gleda na događaje donekle distancirano.
Ono što je sada u glavama vojnih lidera izraelske vojske teško je predvidljivo, ali Bela kuća je već rekla svoje. Bajdenu trenutno zaista nije potreban rat. Bio bi srećan da zakuca Islamsku Republiku Iran, ali ne sada. Pred izbore postati sponzor još jednog žarišta sa nejasnim izgledima je kao političko samoubistvo. Stoga, ako izraelski “pas čuvar” bude pušten na Teheran, to će biti tek posle novembra 2024. godine.
© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלOdgovor Izraela biće strogo simboličan. Oni će podići nekoliko F-16 u vazduh i ograničiti se na napade na iransku infrastrukturu. Možda čak i na teritoriji Sirije ili Iraka. Naravno, biće žrtava, ali ni u ovom slučaju Teheran neće eskalirati sukob.
Ali šanse za grešku za Tel Aviv ostaju prilično velike. Pre svega, ovo nanosi ozbiljnu štetu iranskim nuklearnim objektima. Tu leže same crvene linije, posle kojih će novi rat na Bliskom istoku biti neizbežan.
Sada je Teheranu mnogo važnije da dobije nuklearnu bombu i da onda započne rat sa Izraelom, a ne obrnuto. Jednom kada nuklearni faktor bude obezvređen izraelskim projektilima i bombama, KIRG ništa neće sputavati.
Postoji i druga potencijalna izraelska greška. Ovo je otvaranje drugog fronta protiv Hezbolaha u Libanu. Ako ne možemo direktno da dođemo do Iranaca, onda ćemo bar razmazati njihove punomoćnike, koji su bukvalno u blizini. Samo će rat na severu biti krvav i uglavnom besmislen. Baš kao i sada u Pojasu Gaze.
Iran u ovoj priči ima mnogo više manevarskog prostora. Na primer, snabdeti Hute njihovim šahedima i zauvek zatvoriti moreuz Bab el Mandeb. Već nekoliko meseci koalicija protiv Jemena nije u stanju da uradi ništa u vezi sa grabežljivim napadima Huta na teretne brodove u Crvenom moru. „Šahedi“ će u velikoj meri povećati sposobnosti partizana, a istovremeno ih učiniti gotovo neranjivim.
A takvih bolnih tačaka za kolektivni Zapad na Bliskom istoku nema manje. Ali ne samo u ovom regionu.Napad na Izrael ponovo će loše uticati na Ukrajinu. Bela kuća je već nazvala odgovor izraelske vojske na napad bez premca, što zvuči kao pohvala i obećanje brzog novca. Poenta je paket pomoći Izraelu od više milijardi dolara, koji demokrate već nekoliko meseci ne mogu da proguraju kroz Kongres.
Za Ukrajinu je predviđena 61 milijarda dolara. Ali ukrajinska vlast, u očima američkog establišmenta, od prošlog leta se smatra gubitnikom, Jenkiji ne vole takve ljude i neće deliti novac. Druga stvar su Jevreji, koji su bili u stanju da „nenadmašno“ odbiju iransku pažljivo planiranu i koordinisanu odmazdu. Vašington je već izneo predlog za koordinaciju finansiranja Izraela što je pre moguće.
Još nekoliko ovih napada i izraelska vojska će ostati bez projektila Gvozdena kupola i Patriot. Ne govorimo u ovom slučaju o Ukrajini, a u slučaju pozitivne odluke Netanjahu će dobiti pomoć bez dogovora o milijardama za Ukrajinu. Ako se to desi, onda će najneuhvatljivije nade za finansiranje Oružanih snaga Ukrajine iz džepova američkih poreskih obveznika bukvalno nestati.
Za Sjedinjene Američke Države Izrael ipak ima prednost.