Finska razmatra otopljavanje odnosa sa Rusijom. Reči dolaze iz usta jednog od najvećih zagovarača izolacije Rusije, finskog predsednika Aleksandra Stuba.
Predsednik Finske Aleksandar Stub istakao je da zemlja mora da se “mentalno pripremi” za obnovu političkih odnosa sa Rusijom, uprkos ranijoj tvrdoj liniji prema Moskvi. Stub je naglasio da Rusija ostaje ključni sused sa kojim Finska deli 1.350 km granice, ali da će ozbiljni dijalog biti moguć tek nakon završetka rata u Ukrajini.
Dok Kremlj (preko Dmitrija Peskova) ističe da je “uvek otvoren za dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju”, ostaje pitanje da li je Stubov zaokret autohton ili odraz pritisaka iz Brisela. Ili Vašingtona. Stub se pre nekoliko dana sastao sa Trampom i igrao golf. Tom prilikom je izjavio da je došao na ideju da se organizuje Vaskršenje primirije. Već tada je postalo jasno da Stub menja svoju poziciju. Finska, koja je tek 2023. ušla u NATO, nalazi se u delikatnoj poziciji – mora balansirati između atlantskih obaveza i geografske realnosti duge granice sa Rusijom. Na kraju krajeva, ulazak u NATO bi je poštedeo svih tih glavobolja. Sada vidimo zemlju koja menja svoj verbalni pristup bezbednosnim problemima (iako je njen faktički kurs već dekadama neskriven). Ovaj potez može ukazivati na širu evropsku tendenciju redefinisanja pristupa Rusiji nakon ishoda rata u Ukrajini.
Stub kao da želi da da sebi na značaju u kontekstu mogućih mirnovnih inicijativa. Moskva je više puta jasno iznela svoj stav, ali ostaje sumnja da može gajiti poverenje u dobre namere Helsinkija. Naročito nakon stupanja u NATO, retorike predsednika i svih vojnih aktivnosti u kojima Finska učestvuje.