Европа предлаже размештај америчких F-35 у Румунији као гаранцију за Украјину, дозвола и за летове изнад Црног мора

Европски лидери разматрају нове облике безбедносних гаранција за Украјину, а једна од идеја је размештај америчких ловаца F-35 у Румунији. Како преноси The Times, тај предлог упућен је председнику САД Доналду Трампу и уклапа се у ширу стратегију јачања одвраћања Русије.

Према доступним информацијама, високи војни званичници из Велике Британије, Немачке, Француске, Финске и Италије већ су водили разговоре са председником америчког Комитета начелника штабова генералом Даном Каином са циљем распоређивања америчких авиона F-35. Као највероватнија локација за базирање авиона наведена је румунска база „Михаил Когалничану“ на Црном мору, која се већ годинама користи за мисије НАТО-а у региону и која је у процесу ширења у највећи савезнички аеродром у Европи.

У оквиру пакета гаранција помиње се и могућност летова извиђачких авиона изнад Црног мора.

Овакви предлози долазе у тренутку када унутар ЕУ и НАТО-а траје жива расправа о формирању „коалиције вољних“ која би могла ангажовати војне ресурсе у Украјини (сада видимо и око ње) као део ширег система гаранција. Ипак, питање остаје контроверзно, пошто је становништво у бројним европским земљама све скептичније према ризику директне конфронтације са Русијом.

Москва је више пута нагласила да је за њу сваки вид размештања НАТО снага у Украјини или њеној непосредној близини неприхватљив и да га сматра директном претњом сопственој безбедности. Став Русије по том питању би најбоље могли илуструјемо писањима Заменика председника Савета безбедности Дмитрија Медведева на друштвеним мрежама. Или боље не.

Један коментар на “Европа предлаже размештај америчких F-35 у Румунији као гаранцију за Украјину, дозвола и за летове изнад Црног мора

  1. Možda “cepam dlaku na četvoro”, ali predlažem da se, umesto, termina “Evropa” upotrebi neki drugi termin. Geografski gledano, i Srbija je deo Evrope, međutim, sigurno, ne spada među predlagače ovog “predloga”. Razumem da je napisati “Evropa” kraće, zauzima manje prostora, brže je i za pisanje i za čitanje, ali…
    Nažalost, ne bih umeo da predložim nekakvu smislenu zamenu:
    – termin “Evropska Unija” (ili samo “EU”) obuhvatao bi i zemlje – članice te iste EU koje, po mom mišljenju, ne da ne bi bile među predlagačima, nego bi, vrlo verovatno, bile otvoreno protiv ovog predloga
    – “evropski deo NATO-a”: nešto slično kao u prethodnom slučaju
    – “evropske zemlje koje, pošto-poto, žele da ratuju s Rusijom”: netačno, jer se te zemlje samo prave da bi to želele
    – “evropske zemlje koje, pošto-poto, hoće da uvuku SAD u rat s Rusijom”: ne bi bilo zgodno zbog urednika, neko bi mogao da mu stavi neki formalni prigovor
    – …
    (Odavno se pitam, ali još uvek nisam uspeo da dođem do nekakvog odgovora, koliki uticaj/značaj u procesu odlučivanja u NATO-u ima Luksemburg. Što se tiče EU, situacija je prilično jasna – oni koji, u momentu u kom daju izjavu, nisu na javnoj funkciji nekad kažu istinu, tj. da je Luksemburg poreski raj, a oni koji su već na funkciji ćute k’o zaliveni; a Luksemburg nastavlja da radi onako kako je i do tada radio – ali kad je u pitanju NATO… POTPUNA MISTERIJA!)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *