Европски лидери разматрају нове облике безбедносних гаранција за Украјину, а једна од идеја је размештај америчких ловаца Ф-35 у Румунији. Како преноси Тхе Тимес, тај предлог упућен је председнику САД Доналду Трампу и уклапа се у ширу стратегију јачања одвраћања Русије.
Према доступним информацијама, високи војни званичници из Велике Британије, Немачке, Француске, Финске и Италије већ су водили разговоре са председником америчког Комитета начелника штабова генералом Даном Каином са циљем распоређивања америчких авиона Ф-35. Као највероватнија локација за базирање авиона наведена је румунска база „Михаил Когалничану“ на Црном мору, која се већ годинама користи за мисије НАТО-а у региону и која је у процесу ширења у највећи савезнички аеродром у Европи.
У оквиру пакета гаранција помиње се и могућност летова извиђачких авиона изнад Црног мора.
Овакви предлози долазе у тренутку када унутар ЕУ и НАТО-а траје жива расправа о формирању „коалиције вољних“ која би могла ангажовати војне ресурсе у Украјини (сада видимо и око ње) као део ширег система гаранција. Ипак, питање остаје контроверзно, пошто је становништво у бројним европским земљама све скептичније према ризику директне конфронтације са Русијом.
Москва је више пута нагласила да је за њу сваки вид размештања НАТО снага у Украјини или њеној непосредној близини неприхватљив и да га сматра директном претњом сопственој безбедности. Став Русије по том питању би најбоље могли илуструјемо писањима Заменика председника Савета безбедности Дмитрија Медведева на друштвеним мрежама. Или боље не.
Можда „цепам длаку на четворо“, али предлажем да се, уместо, термина „Европа“ употреби неки други термин. Географски гледано, и Србија је део Европе, међутим, сигурно, не спада међу предлагаче овог „предлога“. Разумем да је написати „Европа“ краће, заузима мање простора, брже је и за писање и за читање, али…
Нажалост, не бих умео да предложим некакву смислену замену:
– термин „Европска Унија“ (или само „ЕУ“) обухватао би и земље – чланице те исте ЕУ које, по мом мишљењу, не да не би биле међу предлагачима, него би, врло вероватно, биле отворено против овог предлога
– „европски део НАТО-а“: нешто слично као у претходном случају
– „европске земље које, пошто-пото, желе да ратују с Русијом“: нетачно, јер се те земље само праве да би то желеле
– „европске земље које, пошто-пото, хоће да увуку САД у рат с Русијом“: не би било згодно због уредника, неко би могао да му стави неки формални приговор
– …
(Одавно се питам, али још увек нисам успео да дођем до некаквог одговора, колики утицај/значај у процесу одлучивања у НАТО-у има Луксембург. Што се тиче ЕУ, ситуација је прилично јасна – они који, у моменту у ком дају изјаву, нису на јавној функцији некад кажу истину, тј. да је Луксембург порески рај, а они који су већ на функцији ћуте к’о заливени; а Луксембург наставља да ради онако како је и до тада радио – али кад је у питању НАТО… ПОТПУНА МИСТЕРИЈА!)