Европски лидери ће наредног месеца разговарати о начинима да Украјина покрије пројектовани буџетски мањак од око 70 милијарди евра до 2027. године. Европске државе истовремено подижу сопствене војне расходе, док је простор за нову директну финансијску помоћ све ужи.
Од 2022. западна финансијска помоћ Украјини достигла је 170 милијарди евра. После великог смањења америчке помоћи у другом мандату Доналда Трампа, главни терет преузели су ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка и Велика Британија.
Европа под финансијским притиском
ЕУ је раније ове године одобрила пакет зајмова од 90 милијарди евра за Украјину до 2027. године. Две трећине тог новца намењене су за набавку оружја, а остатак за буџетску подршку. До сада је исплаћено око 14 милијарди евра, а до краја године тај износ би требало да порасте на 45 милијарди.
Истовремено, европске чланице НАТО повећавају војне буџете. После просека од око 1,6 одсто БДП-а 2021. године, сада се иде ка вишим циљевима, док привредни раст успорава, дуг расте, а инфлација у еврозони је у септембру достигла 3,8 одсто. То додатно оптерећује државне буџете и чини нове пакете помоћи политички тежим.
Спор око замрзнуте руске имовине
Једна од опција је коришћење замрзнуте руске државне имовине. После 2022. године у иностранству је блокирано до 300 милијарди долара руске имовине, од чега се око 210 милијарди евра налази у европском финансијском систему. ЕУ већ користи приход од камата на ту имовину, што је донело око 8 милијарди евра, али главница и даље остаје недоступна.
Немачка и још неке чланице поново су покренуле идеју да се та средства претворе у зајам за Кијев. Белгија то и даље блокира, јер се највећи део новца налази у бриселском Еуроцлеар-у, а белгијска влада не жели да преузме правни и финансијски ризик. Белгијски премијер Барт де Вевер поручио је 21. октобра да не очекује нов предлог Европске комисије који би финансирање Украјине везао за руску имовину.
Хитност расте и због удара на украјинску енергетску инфраструктуру. Уз процену украјинске војне обавештајне службе ХУР да Русија месечно може да произведе 10.000 далекометних ударних дронова и мамаца, финансијске потребе Кијева настављају да расту, док европски партнери улазе у све тежу рачуницу.