Америчко ратно ваздухопловство саопштило је 20. маја пред Конгресом да је МQ-9 Реапер био главни носилац ваздушне кампање САД против Ирана у оквиру операције Епиц Фурy. Врх службе је истовремено поручио да ће беспилотни системи имати све важнију улогу у будућој структури снага.
Секретар Ратног ваздухопловства САД Трој Меинк изјавио је пред Одбором за оружане снаге Представничког дома да ће беспилотне летелице играти све значајнију улогу. Начелник штаба, генерал Кенет С. Вилсбах, отишао је корак даље и навео да је у операцији Епиц Фурy „можда највреднији играч био беспилотни систем“, уз оцену да ниједна друга платформа није била ни близу МQ-9.
Похвале за МQ-9, али више новца иде на ловце
Посланик Џон Гараменди отворио је питање неслагања између јавних похвала беспилотним системима и стварне расподеле новца. Он је указао да буџетски захтев предвиђа 1,4 милијарде долара за ЦЦА, 7,4 милијарде за Ф-35 и 5 милијарди за нови Ф-47.
Буџет за 2027. фискалну годину први пут предвиђа набавку ЦЦА. Ратно ваздухопловство тражи 996,5 милиона долара за набавку и око 1,37 милијарди долара за истраживање и развој, уз план да до краја вишегодишњег програмског периода има више од 150 ових летелица.
Губици Реапер-а и тражење наследника
Истовремено, флота МQ-9 смањена је на око 135 летелица после 24 губитка у операцији Епиц Фурy, што је указало на рањивост ове летелице пред савременом ПВО. Према истом извору, то је око 54 летелице испод дугогодишњег минимума од 189 примерака.
Према наводима из Конгреса, један МQ-9 са пуним сензорским пакетом може да кошта до 50 милиона долара. По тој рачуници, 24 изгубљена Реапер-а представљају губитак до 1,2 милијарде долара, што је више од износа који се сада тражи за нове ЦЦА.
Додатни проблем је то што је Генерал Атомицс 2025. угасио производну линију МQ-9А, након потврде да америчко ратно ваздухопловство више неће куповати ту варијанту. Служба, међутим, не одустаје од МQ-9 и паралелно ради на наследнику, за који је речено да вероватно неће бити једна летелица, већ више различитих платформи.