Рекордно руско напредовање у Украјини! Заузето преко 745 км², највећи губитак територије за скоро годину дана

Руске снаге су у последњим недељама оствариле највеће територијално проширење још од пробоја украјинских линија код Очеретина и Маринке током прошле године. Према анализи фронта, Русија је повећала контролу за 92,85%, заузимајући укупно 745,63 км² (укључујући ослобођене делове Курске и Белгородске области). Без ових региона, губитак Украјине износи 719,84 км² – што је приближно површина целог Сингапура. Прошлог месеца заузето око 330 км (уколико се не рачуна Курска област).

Русија је остварила велике територијалне добитке током месеца маја. Највише је квадратних километара заузето у Донбасу. Ипак, значајан је и помак који се остварује у Сумској области, јер је реч о територији која је годинама била ојачавана. Украјински извори признају да је ово најуспешнији месец за Русе још од лета прошле године.

Где се фронт померио највише?

• Доњецка област (~535 км²) – Нарочито код Торецка, где је дошло до колапса украјинске одбране након руског продора југозападно од града. Тај продор није заустављен ни сада на почетку јуна. Ово је стратешки кључно подручје за контролу пута Костантиновка-Покровск. Руси су ушли у центар Часов Јара. Напредак према Дњепропетровској области јужно од Покровска и око Богатира је такође врло значајан.
• Сумска област (~110 км²) – Руси су већ заузели преко 100 км², заузимајући граничне пунктове и припремајући терен за дубље продоре. Треба рећи и да је Курска област комплетно ослобођена, иако Украјинци предузимају нападе на Тјоткино.
• Харковска област (~43 км²) – Спорији напредак, али са константним притиском на Вовчанску линију и северно од Купјанска. Мостобран на Осколу расте.

Зашто је овај тренд опасан по Украјину? Пре свега јер почиње летња сезона офанзива. Русија традиционално интензивира нападе у јуну-августу када је земља проходнија за тешку технику. Украјински војни врх не крије да му недостају људство и муниција. Зато су разговори о примирју од 30 дана актуелизовани са Запада.

Највећи изазов за Кијев је то што Руси не траже спектакуларне пробоје, већ методично троше украјинске ресурсе уз мале, али константне добитке. Услед таквог дуготрајног исцрпљивања ОСУ, већа померања фронта долазе сама.