Тајван припрема нови специјални војни буџет у вредности до 900 милијарди тајванских долара (до 30 милијарди америчких), што ће представљати досад највеће издвајање за војне набавке на острву. Ипак, скоро 70% расхода ће отићи на америчке системе. Тако Острво постаје важан партнер за америчку војну индустрију.
Планом су обухваћени системи за све родове војске — од ПВО и артиљерије до беспилотних летелица и ударних морских дронова. Иако се формално наводи да ће се наоружање куповати и од домаћих и од страних добављача, највећи део буџета намењен је куповини опреме из САД. Само на америчке системе као што су HIMARS, Patriot, NASAMS, TOW ракете и ALTIUS дронови одлази око 68% од пројектованог износа, што показује јасну зависност од америчког војно-индустријског комплекса.На основу објављених података о новом специјалном војном буџету Тајвана за 2026. годину, вредном између 600 и 900 милијарди тајванских долара (20–30 милијарди америчких долара), видљиво је да је реч о једном од највећих војних улагања у историји острва, с израженим фокусом на набавку офанзивног и одбрамбеног наоружања. Већина система, посебно скупљих, потиче из Сједињених Држава, што открива дубоку повезаност тајванске одбране с америчким војно-индустријским комплексом.
Структура порекла наоружања по пореклу:
- M109A7 Хаубице (170 комада) – амерички
- ХИМАРС (40 комада) – амерички
- ALTIUS 600M-V дронови – амерички
- TOW 2B – амерички
- Stinger – амерички
- PAC-3 Patriot – амерички
- NASAMS (норвешко-амерички систем)
- Радиостанице и опрема ноћног вида – претежно амерички добављачи
- 30 мм артиљеријски комплекси – америчка компонента
Овај тренд дубоке војне интеграције са САД има и политичку димензију. Вашингтон не само да подстиче Тајпеј на убрзано наоружавање, већ и директно профитира од те политике, усмеравајући поруџбине ка сопственим произвођачима. Тајван улаже огромна средства у наоружање, чиме заправо финансира сопствену улогу у потенцијалном конфликту — без гаранција да ће добити реалну војну подршку у случају ескалације. Истовремено, актуелно тајванско руководство, благонаклоно према САД, позиционира се као поуздан партнер у реализацији америчке стратегије обуздавања Кине, док домаћа индустрија игра тек споредну улогу.