Кључне одлуке:
Мадуро је, у обраћању на државној телевизији, наредио активирање „посебног плана“ за распоређивање преко 4,5 милиона припадника милиција коју је основао Уго Чавез. Овај корак представља ескалацију одбрамбене спремности земље. Циљ, како је навео, је „осигурање покривености целе националне територије“ наоружаним и припремљеним снагама.
Контекст и узроци ескалације:
Ова одлука долази као директан одговор на неколико америчких акција:
Удвостручење потернице: Администрација председника Доналда Трампа почетком августа је удвостручила награду за информације које доведу до хапшења Мадура на 50 милиона долара, оптужујући га за вођство нарко-картелом „Картел де лос Солес“.
Војно распоређивање: Вашингтон је потврдио распоређивање поморских снага, укључујући разараче са вођеним ракетама, у јужнокарипском региону под изговором борбе против трговине дрогом. Венецуела ове покрете тумачи као провокацију и претњу свом суверенитету.
Стратешки и безбедносни аспекти:
Милиције, основане још у време претходника Уга Чавеза, представљају стратешки резервни и идеолошки одани огранак венецуеланских оружаних снага. Званично их чини око 5 милиона цивила и резервиста, што је бројчано огромна снага, иако се њихова стварна борбена готовост и опремљеност често доводе у питање. Мадуро је специфично позвао на формивање сељачких и радничких милиција „у свим индустријама“, што указује на намеру њихове интеграције у све делове друштва.
Реакције и перспективе:
Министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо потврдио је да су венецуеланске снаге такође појачале присуство у сопственим територијалним водама и на копну. Мадуро је ове мере представио као одбрану мира и суверенитета, осудивши америчке акције као „екстравагантне, бизарне и натегнуте претње“.
Ова ескалација истакла је дубоке поделе и чини се да удаљава могућност дипломатског решења кризе. Масовна мобилизација цивила у војне формације представља значајан безбедносни изазов не само за билатералне односе са САД, већ и за стабилност целог региона, потенцијално утичући на геополитичку равнотежу у Јужној Америци. Трамп је и у првом мандату претио Венецуели, уводио додатне санкције ради покушаја уништавања економије земље која зависи од извоза нафте. Венецуела поседује највеће потврђене резерве нафте на свету. САД нема капацитета ни могућности да нападне Венецуелу чија војска поседује добру ПВО, а војска и народ на Американце гледају као непријатеље. Џунгле Венецуеле би биле горе него Вијетнам за америчке трупе. Стога Трампу остаје само показивање силе, док Мадуро одговара показивањем могућности одбране.