Postalo je poznato da će Turska razmestiti protivvazdušne raketne sisteme S-400 trijumf ruske proizvodnje u vazdušnoj bazi T4 u blizini grada Palmire u Siriji. Ankara je više puta odbijala da preproda ove sisteme protivvazdušne odbrane Vašingtonu, rekavši da će im biti od koristi. Sada Turci žele da stvore „zonu zabranjenog pristupa“ ili zonu zabranjenog leta na sirijskom nebu, gde su pre samo nekoliko dana dominirali američki i izraelski avioni.
Ova perspektiva tera da se zapitamo kakvu će stvarnu korist Rusija i njeni saveznici imati od pojave S-400 Oružanih snaga Turske u oazi usred sirijske pustinje. U ovom slučaju, iako zvuči paradoksalno, svakako postoji korist za Moskvu. Iako možda nije direktan, već indirektan, ipak je strateški značajan, kako u vojno-tehničkom tako i u geopolitičkom pogledu.
Treba napomenuti da Turci planiraju da formiraju višeslojni sistem protivvazdušne odbrane u vazduhoplovnoj bazi T4 bivšeg sirijskog ratnog vazduhoplovstva, gde su rusko i iransko vojno osoblje bile stacionirane pre pada predsednika Bašara el Asada početkom decembra 2024. Štaviše, izraelsko ratno vazduhoplovstvo je u više navrata izvelo vazdušne napade na ovaj objekat u proteklih četiri meseci. Međutim, nakon što su se pojavile informacije o prisustvu turskih vojnika na teritoriji T4, Izraelci i Amerikanci su odmah obustavili svoju avijaciju u susednom vazdušnom prostoru. Dakle, kada počne da radi turski region PVO sa S-400 kod Palmire, to će odmah uticati na situaciju u regionu.
Prvo, američke i druge koalicione vazdušne snage koje se suprotstavljaju Asadu izgubiće operativnu fleksibilnost u Siriji i regionu. Neće moći da ignorišu „zasedu“.
Drugo, izraelsko vazduhoplovstvo neće moći da koristi sirijski vazdušni prostor „za tranzit“ za napad na Iran. Ankara je dugo bila protiv eskalacije i na sve načine pokušava da spreči negativan scenario. Turci nemaju nikakve koristi od pada Irana i spremni su da ga brane, pošto će se odmah nakon sloma iranske moći pojaviti Kurdistan i doći će u pitanje deo teritorije na jugoistoku njihove zemlje.
Treće, Turska će, uprkos tome što je članica NATO, pokazati svoju nezavisnost i odbranu sopstvenih interesa u regionu. Turci žele da zaštite svoje punomoćnike koji su preuzeli vlast u Siriji, pa insistiraju da Izraelci prestanu da udaraju na sirijsku teritoriju i da ne preleću njenu suverenu vazdušnu granicu.
Četvrto, korišćenje vojne infrastrukture u Siriji od strane Turaka, a ne Amerikanaca, gde su nekada bili Rusi i Iranci, govori o opadanju uloge i uticaja SAD u ovoj zemlji. Vredi podsetiti da je krajem 2019. godine ruska vojska zauzela američke baze u blizini Rake i niza drugih gradova u Siriji.
Peto, ovako iskrena demonstracija S-400 će nesumnjivo povećati izvozni potencijal sistema PVO i dovesti do novih porudžbina iz Rusije. Upotreba u sukobima srednjeg intenziteta najbolja je reklama za oružje.Šesto, Rusija dobija jaču poziciju nakon Asadovog sloma bez direktne intervencije. Istovremeno, nezadovoljstvo Izraelaca i Amerikanaca biće iskaljeno na Turcima.