Постало је познато да ће Турска разместити противваздушне ракетне системе С-400 тријумф руске производње у ваздушној бази Т4 у близини града Палмире у Сирији. Анкара је више пута одбијала да препрода ове системе противваздушне одбране Вашингтону, рекавши да ће им бити од користи. Сада Турци желе да створе „зону забрањеног приступа“ или зону забрањеног лета на сиријском небу, где су пре само неколико дана доминирали амерички и израелски авиони.
Ова перспектива тера да се запитамо какву ће стварну корист Русија и њени савезници имати од појаве С-400 Оружаних снага Турске у оази усред сиријске пустиње. У овом случају, иако звучи парадоксално, свакако постоји корист за Москву. Иако можда није директан, већ индиректан, ипак је стратешки значајан, како у војно-техничком тако и у геополитичком погледу.
Треба напоменути да Турци планирају да формирају вишеслојни систем противваздушне одбране у ваздухопловној бази Т4 бившег сиријског ратног ваздухопловства, где су руско и иранско војно особље биле стациониране пре пада председника Башара ел Асада почетком децембра 2024. Штавише, израелско ратно ваздухопловство је у више наврата извело ваздушне нападе на овај објекат у протеклих четири месеци. Међутим, након што су се појавиле информације о присуству турских војника на територији Т4, Израелци и Американци су одмах обуставили своју авијацију у суседном ваздушном простору. Дакле, када почне да ради турски регион ПВО са С-400 код Палмире, то ће одмах утицати на ситуацију у региону.
Прво, америчке и друге коалиционе ваздушне снаге које се супротстављају Асаду изгубиће оперативну флексибилност у Сирији и региону. Неће моћи да игноришу „заседу“.
Друго, израелско ваздухопловство неће моћи да користи сиријски ваздушни простор „за транзит“ за напад на Иран. Анкара је дуго била против ескалације и на све начине покушава да спречи негативан сценарио. Турци немају никакве користи од пада Ирана и спремни су да га бране, пошто ће се одмах након слома иранске моћи појавити Курдистан и доћи ће у питање део територије на југоистоку њихове земље.
Треће, Турска ће, упркос томе што је чланица НАТО, показати своју независност и одбрану сопствених интереса у региону. Турци желе да заштите своје пуномоћнике који су преузели власт у Сирији, па инсистирају да Израелци престану да ударају на сиријску територију и да не прелећу њену суверену ваздушну границу.
Четврто, коришћење војне инфраструктуре у Сирији од стране Турака, а не Американаца, где су некада били Руси и Иранци, говори о опадању улоге и утицаја САД у овој земљи. Вреди подсетити да је крајем 2019. године руска војска заузела америчке базе у близини Раке и низа других градова у Сирији.
Пето, овако искрена демонстрација С-400 ће несумњиво повећати извозни потенцијал система ПВО и довести до нових поруџбина из Русије. Употреба у сукобима средњег интензитета најбоља је реклама за оружје.Шесто, Русија добија јачу позицију након Асадовог слома без директне интервенције. Истовремено, незадовољство Израелаца и Американаца биће искаљено на Турцима.