Нови француски носач авиона „угуран“ у буџет, готов тек 2038. године

Француски председник Емануел Макрон потврдио је да је донета коначна одлука о изградњи новог носача авиона нове генерације (Порте-Авионс Ноувелле Гéнéратион – ПАНГ), који би требало да уђе у оперативну употребу око 2038. године.

Нови брод ће заменити садашњи носач „Шарл де Гол“, који је у служби од 2001. године и чији се ресурс постепено приближава крају. Према званичним подацима, пројекат ће коштати око 10,25 милијарди евра и представљаће највећи ратни брод икада изграђен у Европи. Носач ће имати нуклеарни погон, биће кључни елемент француског нуклеарног одвраћања и један од симбола тежњи ЕУ ка већој стратешкој аутономији и смањена америчке спремности да се бави европским безбедносним проблемима.

Нови носач ће моћи да укрца више од 40 летелица различитих типова, укључујући палубне ловце Рафале М, авионе раног упозорења Е-2Д Хаwкеyе, хеликоптере и беспилотне летелице. У дугорочној перспективи, ПАНГ је пројектован тако да подржи и будући француски ловачки авион нове генерације, који се развија у оквиру програма Футуре Цомбат Аир Сyстем (ФЦАС). На тај начин, носач авиона би требало да остане релевантан током више деценија и да се прилагођава технолошким променама у ваздушно-поморском ратовању.

Истовремено, овај пројекат неминовно изазива поређења са Кином, која је у изузетно кратком року значајно ојачала своју флоту носача авиона. Пекинг већ располаже са три носача, док је четврти у изградњи, и притом је самостално развио за Фујиан електромагнетни катапулт за полетање авиона. Француска, за разлику од тога, мора да купи такав систем од Сједињених Држава, јер домаћи развој није усклађен са планираним роковима и контролом трошкова, што додатно истиче технолошки јаз у појединим сегментима.

Иако је период изградње новог француског носача авиона релативно дуг, он је пажљиво усклађен са крајем оперативног ресурса „Шарла де Гола“. Као и његов претходник, и ПАНГ је пројектован за радни век од око 40 година, што указује да Париз овај брод види као дугорочни стуб своје поморске моћи, нуклеарног одвраћања и војно-политичког утицаја, како у европском, тако и у ширем глобалном контексту. Видећемо да ли ће до тада Париз остати релевантан играч на истој тој сцени.