Пише: Данко Боројевић
У светлу недавног лета председника Руске Федерације Владимира Путина најбржим и највећим стратегијским бомбардером данас у свету, Тупољевом Ту-160 Black Jack, при чему је бомбардер крстарио суперсоничном брзином, да се присетимо развоја овог бомбардера.
РАЗВОЈ БЕЛОГ ЛАБУДА
Највећи борбени авион данас у свету, Ту-160, кога Руси називају Бели Лабуд а НАТО Black Jack, настао је на основу захтева ваздухопловних снага Совјетског Савеза из 1967. године, за развојем бомбардера способног да обавља задатке у различитим режимима лета – од продора кроз појасеве противничке ПВО на екстремно малим висинама високом подзвучном брзином до напада са великих висина у лету надзвучном брзином. Радови на програму интерконтиненталног стратешког бомбардерског авиона наоружаног крстарећим пројектилима почели су у конструкторском бироу Тупољев почетком седамдесетих година прошлог века.
Развој на новом бомбардеру Совјети убрзавају после појаве директног такмаца, америчког стратегијског бомбардера Rockwell B-1А. Конструкторски биро одабрао је аеродинамичко решење са промењивом геометријом крила и трупом који са крилима чини јединствену носећу површину. Пројекат је означен као „Изделије 70“ и по спољшњости је наликовао на америчког конкурента, али га је премашивао по димензијама.
Први прототип новог бомбардера завршен је почетком 1981. године, али је полетео тек крајем те исте године. Свет је сазнао о постојању новог совјетског бомбардера, захваљујући једној фотографији коју је 25. новембру 1981. године, направио амерички извиђачки сателит приликом рутинског надлетања базе опитног центра Громов на аеродрому Жуковски. Међутим, касније се сазнати да те фотографије није начинио амерички сателит, већ један од путника авиона на редовној линији који је слетео на суседни цивилни аеродром Биково.
Укупно је израђено осам авипна у две опитне серије. Државна испитивања комплетирана су средином 1989. године. Током тих испитивања, постигнута је максимална брзина од 2200 километара на час, али је у оперативној употреби брзина ограничена на 2000 километара на час или 1,9 маха, авион је постигао 44 званична светска рекорда, међу којима је лет на маршрути од 1000 километара са теретом од 30 тона при просечној брзини од 1720 километара на час.
На Ту-160 су примењена и нека решења за смањење радарског одраза. У односу на претходне совјетске бомбардере, Бели Лабуд се одликује комфором за посаду. У седиштима двојице пилота, навигатора и навигатора-оператера налазе се јастуци испуњени ваздухом који ритмично пулсирају и на тај начин стимулативно делују на дугим патролним летовима. У задњем делу кабине смештени су тоалет, чајна кухиња и лежај. За разлику од других совјетских бомбардера, пилот у Ту-160 управља класичном пилотском палицом, а не воланом.
КРАТКО ВРЕМЕ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ И ПУТ У НЕПОЗНАТО
У совјетским снагама Ту-160 био је добродошла допуна за бомбардере Ту-22М чији је, за ту категорију авиона, скромни долет ограничавао примену у уништавању циљева на интерконтиненталним раздаљинама.
За опремање својих ваздухопловних снага, Совјети су наручили 100 ових авиона, који би по броју парирали америчким бомбардерима Rockwell B-1B Lancer.
Прва два опитна примерка Ту-160 предаата су 25. априла 1987. године 184. полтавско-берлинском гардијском тешком бомбардерском пуку у бази Прилука у тадашњој Совјетској Социјалистичкој Републици Украјини (ССРУ). До распада СССР та јединица је примила 19 овиха виона који су одлуком власти независне Украјине 1992. године, одузети некада јединственим ваздухопловним снагама Совјетске Армије.
У Русије је у то време остало свега неколико примерака намењених за различита испитивања у опитном центру Громов и шест оперативних авиона у бази Енгелс у 121. гардијском севастопољаком цревенозаставном тешком бомбардерском авијацијском пуку.
Осам авиона је прелетело у Русију 2000. године. Први председник независне Руске Федерације Борис Јељцин је јануара 1922. године потписао Указ о прекиду серијске производње бомбардера, иако је до тада испоручено свага 28 Ту-160.
Шест авиона је остало у фабрици у Казању у различитим фазама склапања. Делимчна нормализација финансирања руске војске омогућило је да се почетком јула 1999. године изда налог за довршавање једног новог Ту-160 који је предат руским ваздухопловним снагама 5. маја 2000. године. Планирано је било да у Бази Енгелс буде комплетиран пук са три ескадриле са укупно 25 авиона Ту-160.
Украјинска влада је одлучила 1999. године да у складу са потписаним уговорима као и под притиском САД уништи све Ту-160. Русији је враћено осам бомбардера Ту-160 и неколико Ту-95 као компензација за нафтни и гасни дуг. Поред тога у Русију је транспортовано око 600 крстарећих пројектила и осталог наоружања за Ту-160 и Ту-95. Од преосталих 11 Украјина је уништила 10 авиона док је један сачуван и налази се у сталној поставци музеја у граду Полтави у Украјини. Украјинци су први Ту-160 уништили 1998. године, а 2001. последњи.
НАОРУЖАЊЕ ТУ-160
За основно наоружање у борбеном комплету Ту-160 одабране су крастареће ракете стратешке намене. У два кућишта у трупу дужине 12,80 метара носи до 28800 килограма убојног терета или 24 ракете Х-15 домета 150 километара са нуклеарном бојном главом снаге 350 килотона или 12 крстарећих ракета Х-55 домета 3000 километара са нуклеарном бојном главом снаге 200 килотона.
У 2023. године Ту-160 је добио нове крстареће ракете Х-БД са дометом већим од 6500 километара. Авион носи 12 ових ракета. Тренутно постоје три варијанте оптерећења авиона.
Прва обухвата ракете Х-101 са повећаним дометом лансирања, од приближно 6000 километара.
Друга је редизајнирана верзија крстареће ракете Х-555. Као и у случају Х-101, конструктори ракете су извршили значајну модернизацију, повећали домет и извршили радове на смањењу димензија.
Трећа варијанта је веома интересантна. Извори блиски војно-индустријском комплексу Русије напомињу да би ракета највећег домета за Ту-160 могла бити ваздухоплвна верзија ракете Буревестник са нуклеарном бојевом главом.
Примарно наоружање авиона је 12 крстарећих ракета Х-55СМ, Х-101, Х-102, Х-555 или Х-БД. Као алтернатива бомбардер може понети 24 крстареће ракете Х-15 кратког домета.
Верзија Ту-160М2 носи до 45000 килограма убојног терета у два кућишта у трупу.
У овој конфигурацији, Ту-160 би могао да остане у борбеној служби наредних неколико деценија.
У ДАНАШЊОЈ РУСИЈИ
Прва јединица у Русији која је била наоружана са бомбардерима Ту-160 био је 121. гардијски бомбардерски пук у бази „Енгелс“. Ова јединица је оформљена 1992. године и до 1994. године у њен састав је укључено само шест авиона Ту-160. Године 2000. у јединицу стиже још осам бомбардера из Украјине и још један нови из фабрике, тако да је јединица имала 15 бомбардера. Један авион се срушио 18. септембра 2003. године због квара на мотору. До 2006. године флота је увећана за још два авиона, тако да се у бази „Енгелс“ тада налазило 16 Ту-160.
Један Ту-160 је бацио најјачу конвенционалну бомбу звану „Отац свих бомби“ 11. септембра 2007. године.
Бомбардер Ту-160М је надограђена верзија која садржи ново оружје, побољшану електронику и авионику. Посебност новог Ту-160М2, изграђеног према новој производној шеми, је суштински другачији систем навођења и управљања оружјем. У старијим бомбардерима координате су унете у посебну табелу, али сада се све команде аутоматски „учитавају“ преко рачунара у авиону. Једноставније речено, чланови посаде не знају у потпуности коју врсту мете и на којој удаљености ће погодити – пилоти пре лета уносе параметре лета, а компјутер самостално „дистрибуира“ инструкције крстарећим пројектилима.
Високо унапређена верзија Ту-160М2 садржи нову авионику, електронику, стаклену кабину, системе за комуникацију и контролу, и низ нових оружја, као и нове снажније и ефикасније моторе Самара НК-321 (претходници су имали моторе Кузњецов НК-32) који му дају већи оперативни домет. Такође ће имати нови одбрамбени систем који га штити од надолазећих пројектила.
Према једним изворима, Русија тренутно располаже са десет бомбардера Ту-160, шест унапређених Ту-160М и наручена је прва серија од десет нових Ту-160М2. Према другим изворима располаже са 17 бомбардера који су сви модернизовани у верзију Ту-160М2, док је наручено још дест нових Ту-160М2.
Већ 12. јануара 2022. године први новоизграђени Ту-160М2 имао је свој први пробни лет на малој висини. Планирано је да се испоруче два нова Ту-160М2 током 2022. године са повећањем производње, док се не испоручи свих 50 нових авиона по наруџби. Нови Ту-160М2 и четврти модернизовани Ту-160М почели су летна испитивања крајем 2022. године. Такође је објављено да је први нови Ту-160М2 завршио фабричка испитивања крајем исте године. Званично, Русија је 21. фебруара 2024. године добила четири нова бомбардера Ту-160М.
Бомбардери Ту-160 борбено су ангажовани у Сирији од 2015. године и у Украјини током 2022. године.
Очигледно је да ће Ту-160М2 остати још дуго у наоружању руске авијације.