КОПЉАНИК ПРОТИВ БЕЛОГ ЛАБУДА: Б-1Б Лансер и ТУ-160 Блек Џек

Foto: Shutterstock

Прелет два стратегијска бомардера Б-1Б Лансер (B-1B LANCER) изнад БиХ недавно, усковитлали су и онако варљиву политичку сцену у БиХ и различита тумачења у ентитетима.

Роквел Б-1Б Лансер (Rockwell B-1B LANCER)

На основу одлуке председника САД Роналда Регана, октобра 1981. године отпочела је серијска производња бомбардера Б-1Б Ланцер. Он не може да при лету на малој висини премаши брзину звука, јер су због штедње избачени усисници ваздуха променљивог пресека и са комбинованим сабијањем. Примењени су много једноставнији усисници непроменљиве геометрије и са спољашњим сабијањем, што повећава чеони отпор.

USDoD/USAF Photo by SSgt Mark A. Borosch

Четворочлану посаду Б-1Б чине пилот, копилот, оператор офанзивних система и оператор дефанзивних система. Офанзивни радар Вестингхаус АН/АПQ-164 (Westinghouse AN/APQ-164) има модове за праћење конфигурације терена и навигацију. Како је планирано у борбеним плановима, типична мисија бомбардера Б-1Б обухвата узлетање из најближе америчке базе, пењање на висину од 11 км и прелазак на режим крстарења при брзини од 0,72 маха. При доласку у подручје Северне Европе Б-1Б се спушта на малу висину и брзином од 0,85 маха продире у територију западне Русије и извршава напад нуклеарним оружјем, те одлази на слетање на најближи аеродром неке од – пријатељских земаља. Друга могућност је, да авион остане на већој висини и да напад изврши крстарећим ракетама, без продирања у територију противника. Б-1Б је наоружан са 24 термонуклеарне бомбе Б-61 и Б-83 и 24 ракете кратког домета АГМ-69А, 8 крстарећих ракета АГМ-86Б или 84 класичне авио-бомбе Мк-82 масе 227кг. Први серијски Б-1Б полетео је 18. октобра 1984. године.

USDoD/USAF

Испоруке су завршене 1989. године. Иако је део америчких високих официра оценио увођење бомбардера Б-1Б као – велики корак напред у смислу јачања стратегијских снага, током експлоатације тог авиона јавили су се бројин проблеми, који се нису могли сакрити од јавности. Евидентиране су потешкоће са управљањем, с аеродинамиком летелице, с електронском опремом, са великом тежином авиона при полетању и недовољним борбеним радијусом. Не баш високој репутацији бомбардера Б-1Б допринели су и удеси тог авиона, који су имали катастрофалне последице. Сада се у наоружању РВ САД (USAF) налази 95 Б-1Б од укупно 100 произведених (пет Б-1Б је изгубљено у удесима).

USDoD/USAF

ТТ подаци за Б-1Б Лансер

Произвођач: Роквел инт. (Rockvell International Corporation Aircraft, Operations)
Питсбург, Пенсилванија.
Намена: Четворомоторни млазни стратегијски бомбардер са променљивом геометријом крила и четири члана посаде.
Развој: Први лет серијског авиона извршен је 18. октобра 1984. године. Уведен у наоружање 7. јула 1985. године. Серијска производња завршена 1989. године.
Погонска група: Четири турбовентилаторска мотора Џенерал Илектрик
Ф-101-ГЕ-102 (General Electric F-101-GE-102) са додатним сагоревањем,
-потиска без ДС 64,94 килоњитна,
-потиска са ДС 136,92 килоњутна.
Гориво: Максимална количина горива 81620 литара горива.
Има могућност пуњења горивом у лету.
Димензије: Размах крила при стрели 15 степени 41,67 м; при стрели 67 степени 23,84 м; дужина 44,81 м; висина 10,36 м; површина крила 181,16 метра квадратна; мпр. 83500 кг/87091 кг; м.макс. 216365 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална на висини од 11000м 1324 км/х (1,25 маха). Брзина продирања на малој висини (60 м) 980 км/час (0,8 маха). Брзина крстарења на 11000 м 765 км/час (0,72 маха). Оперативни врхунац лета 15240 м. Тактички радијус дејства 11265 км. Дужина стазе за полетање 1372 м.
Наоружање: 84 авио-бомбе Мк-82 од 227кг; 44 авио-бомбе Мк-82 и мине Мк-36 од 227 кг; 8 крстарећих ракета АГМ-86Б снаге 200 КТ у унутрашњости летелице и 14 на спољашњим подвесним носачима; 12 авио-бомби Б-28 у унутрашњости летелице и 6 на подтрупним носачима; 24 термонуклеарне бомбе Б-61 или Б-83 у унутрашњости летелице и 14 на спољашњим носачима; 24 ракете кратког домета АГМ-69А СРАМ у унутрашњости летелице и 14 на спољашњим носачима. Укупно до 34020кг убојних средстава у трупу и спољашњим носачима.
Корисник: САД.

Тупољев ТУ-160 Блек Џек

По спољашњем изгледу Б-1Б и ТУ-160 су слични. Међутим њихова сличност је спољашња. Мада су оба авиона стварана отприлике у исто време (совјетски нешто касније), разлике су принципјелног карактера. Мотори ТУ-160 су јачи него код Б-1Б. Кад се појавио ТУ-160 је добио НАТО ознаку Блек Џек (BLACK JACK).

Минобороны России

ТУ-160 је бољи и у погледу енергетских карактеристика, иако је тежи. По димензијама ТУ-160 је највећи бомбардер на свету. Висинске и брзинске карактеристике Б-1Б су слабије у односу на совјетски (данас руски) авион. Максимална брзина Б-1Б на већим висинама готово је упола мања него код ТУ-160. На ТУ-160 је смањен попречни пресек трупа на тај начин што кабина за пилота није смештена изнад отсека носне ноге, као код Б-1Б, већ нешто испред. То је продужило чеони конус и омогућило смештање радара у носном конусу. Крила променљиве геометрије један су од основних фактора за постизања великих брзина код оба авиона. Међутим, технолошки сложена интегрална конструкција крила Б-1Б показала су се као аеродинамички мање ефикасна при надзвучним брзинама. Посада ТУ-160 има богат избор летних маневара захваљујући променљивој геометрији крила.

Минобороны России

Једноставним укључивањем прекидача може се авион трансформисати из споролетећег, при стрели крила од 20 степени у надзвучни са стрелом од 65 степени. Код руског авиона ни један режим лета не утиче на управљивост летелице. Управљање се врши обичним елеронима на врховима спољашњег дела крила и стабилизаторима са диференцираним отклонима {тејлеронима}. ТУ-160 има оргиналну конструкцију вертикалног репа са целопокретном горњом половином која има улогу крмила. Приликом упоређивања летно-техничких карактеристика авиона значајан је однос специфичне потрошње горива и задатог долета у режимима надзвучног лета и ефикасности при звучним брзинама на великим или малим висинама. Творци Ту-160 успели су да направе такав авион који без спољних терета постиже подједнак долет као при лету на великој висини надзвучном брзином, тако и на малој висини у режиму праћења конфигурације тла. У оба случаја потрошња горива се повећава, али задато растојање авион преваљује брже, што компликује задатак система ПВО због смањења времена активне реакције ловачке авијације. По оцени страних стручњака, лет надзвучном брзином на великим висинама или брзином приближном брзини звука на малој висини за превладавање ПВО, по критеријуму вероватноће једнак је коришћењу технологије „СТЕЛТ“, а по критеријуму „цена-ефикасност“ има предност. У том погледу ТУ-160 поседује боље могућности у односу на Б-1Б.

Минобороны России

Опрема ТУ-160 у потпуности одговара намени тог авиона, предвиђа једноставну демонтажу и опслуживање опреме, а такође брзу замену модула. Навигаторско место је опремљено са осам електронско-рачунарских машина, комплексним системом за избацивање бомби, радаром и системом за далекометну навигацију. Компјутер исцртава реалну маршруту лета на топографској карти. Укупно у авиону функционише преко сто рачунарских машина различите врсте и намене. Аутоматизовани систем ПВО у стању је да истовремено „види“ неколико циљева. Сваки систем авиона је удвостручен, а највиталнији системи авиона су спроведени и три пута. Наоружање ТУ-160 смештено је у два одсека у трупу где постоји по један лансирни уређај револверског типа. Сваки лансер моţе бити опремљен са шест крстарећих ракета домета 3000 км или 12 ракета класе В-З, за уништавање средстава ПВО противника. ТУ-160 своје наоружање носи у трупу. Б-1Б носи у трупу 8 крстарећих ракета и 14 на спољашњим подвесним носачима. При томе се код Б-1Б долет смањује за више од 1000 км због повећања чеоног отпора. Осим тога ракете постављене на спољње носаче повећавају и радарски одраз целог авиона, тако да Б-1Б може бити откривен много раније од ТУ-160– чак за 2,5 пута. Упоређивање основних параметара две борбене летелице нема за циљ да се покажу несумњиве технолошке и тактичко-техничке предности ТУ-160. Ради се о нечем другом; оно што се догодило са Б-1Б није изузетак, већ пре правило.

ТТ подаци за ТУ-160 Блек Џек

Конструктор: Биро који носи име Андреја Николајевича Тупољева.
Намена:Четворомоторни млазни стратегијски бомбардер променљиве геометрије крила са четири члана посаде.
Развој: Први лет 19. децембра 1981. године. Уведен у наоружање 1987. године.
Погонска група: Четири турбовентилаторска мотора Кузњецов НК-32 са допунским сагоревањем;
-потиска без НС 137,20КН,
-потиска са НС 245,16КН.
Гориво: Максимална количина 148670 литара горива.
Има могућност пуњења горивом у лету.
Димензије: Размах крила при стрели 20 степени 55,70 м; при стрели 65 степени 35,60 м; дужина 54,10 м; висина 13,10 м; површина крила 232 метара квадратно; мпр. 118000 кг; маса нормална у полетању 267600 кг; м.макс. 275000 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална на висини 12000м– 2000 км/час. Брзина-максимална на нивоу мора 1,2 маха. Брзина крстарења 850 км/час.
Брзина пењања 70 м/с. Оперативни врхунац лета 16000 м. Борбени радијус дејства 7300-10940 км. Максимални долет 14000 км.
Наоружање: У два кућишта у трупу дужине 12,80 м носи до 28800 кг убојног терета или 24 ракете Х-15 домета 150 км са нуклеарном бојном главом снаге 350 КТ или 12 крстарећих ракета Х-55 домета 3000 км са нуклеарном бојном главом снаге 200 КТ.
Корисник: Русија.