Као изговор за проширење војних операција против територије ДР Вијетнама искоришћен је инсценирани ноћни напад у Тонкиншком заливу. Наиме, догађај се десио 1. на 2. август 1964. године, када је изведен наводно напад неидентификованим торпедним чамцима на разарач Maddox из састава америчке VII флоте. Већ 4. августа авиони с носача авиона Ticonderoga и Constellation бомбардују неколико база и складишта у ДР Вијетнаму. Тонкиншки инцидент је довео до тога да су амерички авиони у операцији Оштра стрела (Pierce Arrow) гађали северновијетнамске морнаричке базе и складишта горива. Авиони Ф-4Б фантом-II (F-4B Phantom-II) први пута у Вијетнаму су ангажовани баш у операцији Оштра стрела. Они су 5. августа напали поморске базе РМ ДР Вијетнама. Поручник Колин Кларк (Colin A. Clark) из 428. борбеног сквадрона, је први пилот РВ САД који је 18. августа 1964. године оборен изнад Вијетнама. Његов авион Ф-100 супер сејбр (F-100 Super Sabre) је оборен ватром са земље. Ваздушна агресија на ДР Вијетнам оправдана је и наводно све интензивнијом инфлитрацијом оперативних формација северновијетнамске армије у Јужни Вијетнам, о чему је посебно расправљано на заседању СЕАТО, у Манили. Влада САД доноси резолуцију о Тонкиншком заливу, коју усваја и Конгрес САД. Тиме САД добија законску основу за интервенцију у Вијетнаму. На тој основи влада САД успева да у рат увуче и своје савезнике Јужну Кореју, Нови Зеланд и Аустралију, а пошто је територија Тајланда већ искоришћена за стационирање америчке авијације – агресија добија обележје коалиционог рата и прераста у сукоб међународних размера.
ТОНКИНШКИ ИНЦИДЕНТ – ПОЧЕТАК АМЕРИЧКЕ НОЋНЕ МОРЕ
