Андреј Млакар
Tензије између Кине и САД из године у годину су све учесталије. Међутим, оне имају своју претходницу и то у једном инциденту који се догодио пре 23 године, а који је у значајној мери подигао узбуну на Пацифику.
Пошто је у последњих 23 година војна моћ Кине нарасла, а која је почетком 2000 -те кренула у експанзију логично је било да Америка покуша прикупити што више информација.
У том прикупљању десио се инцидент у коме су Кинези изгубили један авион и пилота, а у руке добили најмодернију шпијунску опрему, а Американци су им морали још и да плате трошкове исхране и смештаја заробљене посаде шпијунског авиона, плус извињење.
Тог 1. априла 2001. године око 9.15 сати по локалном времену над Јужнокинеским морем 70 наутичких миља југозападно од острва Хаинан на коме се налазе најзначајније кинеске морнаричке базе, аеродроми и радарске инсталације сударили су се амерички авион за електронско извиђање EP-3E Arises и кинески ловац J-8II .
Приликом судара кинески ловац се срушио у море, а амерички авион са тешким оштећењима био је принуђен на принудно слетање ни више ни мање него на кинески војни аеродром који се налазио у оквиру морнаричке базе Лингшуи на острву Хаинан.
Две верзије како је дошло до судара
До инцидента је дошло за време лета америчког авиона над међународним водама Јужнокинеског мора уз саму кинеску обалу. Око 8.36 сати (због временске разлике био је 1. април по кинеском датуму и 31. март по америчком) амерички авион за електронско извиђање приближавао се ваздушном простору Кине. Радари за рано откривање и праћење ваздушног саобраћаја приметили су авион и о томе обавестили команду која је издала наређење да дежурна ловачка пара полети. Узлетела су два кинеска ловца J-8II са намером да изврше пресретање „познатог“ уљеза и да га отерају из кинеског ваздушног простора.
Кинеске информације из тог периода говоре да су оба ловца око 9.07 сати тог 1. априла пресрела амерички авион и пратила га са његове леве стране на међусобном растојању од 400 метара, да би амерички авион у 9.15 изненада извео маневар на лево и усмерио се према кинеским ловцима, када носем и левим крилом удара у труп једног од кинеских ловаца J-8II евиденцијског броја 81192 који се срушио у море.
Кинески пилот како се прво навело Чанг Чеи, да би се касније испоставило да је у питању био Ванг Веи се катапултирао из авиона. Покренута је била акција спасавања и потраге за несталим пилотом у којој је ангажовано 37 разних пловила и 29 бродова, али без успеха. Тело пилота није никад пронађено.
Други кинески ловац J-8II око 9.23 је слетео у базу, а десетак минута касније у базу Лингхуи на јужном делу полуострва Хаинан слетео је амерички авион који је био тешко оштећен. Иначе пилоти америчког авиона су како су Американци тврдили принудно слетели иако су Кинези то забранили, док је кинеска страна тврдила да посада америчког авиона дозволу за слетање није никад тражила.
Америчка верзија кривицу за инцидент приписује кинеској страни
Дан после инцидента командант Пацифичке флоте рекао је да су за несрећу одговорни Кинези и да се бржи авион мора померити од споријег.
Амерички авион за електронско извиђање полетео је из авио базе Кадена на јапанском острву Окинава око 5.37 сати ујутро по кинеском времену. Пилоти су обавестили командни центар да су их око 9 сати два пута прелетела кинеска ловца. У 9.13 обавестили су да је оштећен доњи део летелице. Америкнаци су тврдили да је авион у тренутку инцидента летео уз помоћ аутопилота, да би после судара са кинеским авионом почело неконтролисано да пада према мору. Американци тврде да је авион чак 15-20 пута послао сигнал за помоћ, а посада је заштићеном линијом обавестила оперативни центар шта се догађа. Пилот се одлучио да због озбиљних оштећења авиона слети на најближи аеродром. Пре него што је слетео наредио је посади да униште сву опрему и системе чекићем и секиром.. Последња информација из авиона чула се у 9.14. после чега је прекинута свака комуникација посаде авиона и оперативног центра.
Одмах по слетању наоружани кинески војници опколили су амерички авион из кога је изашла 24-четворочлана посада који су постали кинески заробљеници.О инциденту обавештена је прво америчка амбасада у Пекингу и војни изасланик, а кинеске власти затражиле су ХИТНО извињење.
Уследио је дипломатски вербални рат две стране око авиона. Прво су уследиле међусобне оптужбе за инцидент.
Оптуживање је трајало десет дана. Док су се Американци препирали са Кинезима око тога ко је крив за судар, кинески стручњаци док је посада авиона била изолована нису стајали скрштених руку него су прионули на посао и почели да демонтирају и проучавају осетљиву опрему, што је за њих био прави златни рудник.
ЕП-3Е Ариес
Авион EP-3E Arises ( Airborne Reconnaissance Integrade Electronics System) односно авион за прикупљање обавештајних података и анализу сигнала који се налазио у саставу америчке морнарице имао је задатак прикупљање комуникација у реалном времену дубоку унутар посматраног подручја. Иначе овај авион је преуређени морнарички патролни авион P-3 Orion. Овај авион има на трупу округлу антену ОЕ-319 „big look“.
Осим велике има још две мање антене и на горњем средњем делу летелице пред репом авиона и доњем средњем трупу. Осим те три има и низ мањих додатних антена по целом трупу и крилима. Са овог авиона уклоњен је магентни детектор за откривање подморница. Иначе овај авион зову и „летећи магнетофон“ јер се сви снимљени подаци обрађују током лета и помоћу рачунар шаљу прислушној станици која те податке обрађује и анализира. У посади се налазе и стручњаци за кинески језик. Кинези су тако навели да су ухапсили Гао Чан американку кинеског порекла која је оптужена за шпијунажу.
У тих 10 дана Кина је непрестано од Вашингтона тражила извињење, али су то Американци одбијали. Игра живаца се настављала свакодневно. Кинези су одбијали да посаду предају Американцима. После 10 дана мучних преговарања о кривици постигнут је компромис у коме је америчка страна изразила жаљење за погибију пилота и слетање на кинески војни аеродром без дозволе. После јавног извињења посади је дозвољено да се врати у матичну базу у Јапану. Америчка посада коначно је ослобођена 11. априла. Међутим, чим је посада била на сигурном Американци су променили мишљење и наставили пљувачину Кинеза и сваљивању кривице за инцидент на њих.
Интересантно је да се Кинези пустили посаду, али су задржали авион, који је на кинеском аеродрому остао све до средине јуна, када је на кинески војни аеродром стигао амерички стручни тим који је расклопио шпијунски авион и сместио га у руски транспортни Ан-124 који је од острва Хаинан преко Филипна, Хаваја пребачен на матични аеродром у бази Добинс у Џорџији.
Док је администрација новопеченог председника Џорџа Буша млађег испаљивала салву увреда на рачун Кинеза из Пекинга је у Белу кућу стигао рачун од 34.000 америчких долара за исхрану, смештај и комуналније док је посада авиона била заробљена. Вашингтон је да би спречио баламажу морао да плати тај рачун.
Епилог приче био је следећи плиот ловца J-8II Венг Веи је постхумно одликован, а Американци су после саслушања заробљене посаде одликовали своје људе за храбро држање.
Овај догађај није био усамљен. напротив било их је све више, јер улога острва Хаинан постала све значајнија посебно од када је направљена велика подморничарска база за кинеске стратешке нуклеарне подморнице Тyпе 094. Летови су и даље настављени, а овај инцидент је полако пао у заборав.