Од силних прича да је рат на истоку Украјине саврмени рат дронова, који ће друге родове војске да елиминише није остало ништа. Као што тенкови нису нестали са бојног поља, и да руска војска их више нема није остало ништа. Војни аналитичари који су говорили да је војна победа Украјине питање тренутка, почели су сада да мењају плочу и то они најтврдокорнији после дебакла на запорошко-херсонском правцу.
Артиљеријских оруђа на истоку су једно 90 посто самоходна, од хаубица 122 мм до топова калибра 203 мм. Размере снага су још од пролећа 2022. у корист Руса упркос оптимистичким проценама САД и НАТО да ће Украјина надмашити Русе или им се приближити по броју цеви и пројектила. Русија је на истоку Украјине има предноср предност 20:1 у артиљеријским оруђима и 40:1 у артиљеријским гранатама.
Артиљерија је добила примат и даље представља „ultima ratio regum“ руског наступања од Донбаса преко Запорожја до Херсона, где се са њом мрви свака тачка отпора у биткама за мања насељена места, пре уласка у градове.
На овом месту укратко ћемо приказати све битне артиљеријске системе које користе обе војске у рату у Украјини, где се тренутно сударају совјетске, односно руске и западне самоходне хаубице и вучна оруђа калибра 152, 155 и 203 мм.
Руска оруђа
Самоходни топ 2С7 Пион
Уведен је у наоружање Совјетске армије 1975. године. У питању је оруђе отворене уградње, које користи подвозје од тенка Т-80. У предњем делу возила налаyи се оклопљена кабина за смаштај четири члана посаде, иза се налаyи мотороно-трансмисионо одељење. Основно наоружање је топ калибра 203 мм који је уграђен на задњи део возила. Иза цеви топа са леве стране налази се седиште нишанџије, са кога он опслужујује уређај за пуњење топа. Сасвим поyади на тело возила уграђен је широк ашов који се покреће хидраулично и при преласку у оруђа у борбени положај ослања се на земљу и при опаљењу гранате прима на себе силу трзања. Топ има домет више од 30 км
Тактичко технички подаци
Маса 40 тона
Максимални домет 30 км
Поље дејства по висини од 0 до +60
Димензије оруђа: дужина са топом 12,80 м, ширина 3,5 м, висина 3,5 м
Самоходни топ 2С5 Гиацинт
Настао је на шасији самоходне хаубице „акација“. Ушао је у серијску производњу 1976 године. Борбено је проверен био први пут у рату у Авганистану. Оруђеје је постављено на задњи део оклопног тела гусеничара, отворено је и без куполе. Конструкција је дозволила смањење дужине возила, учинила га лакшим за транспорт. оклоп штити посаду од метака и парчади граната. Оруђе покреће дизел мотор водом хлађен јачине 520 КС. Брзина гађања је велика, а време преласка из маршевског у борбени положај 4 минута. Борбени комплет је смештен у унутрашњости возила. На предњем делу возила уграђен је раоник за самоукопавање. Пуниоци рућно из унутрашњости додају пројектил и барутно пуњење на линију пуњења, а потпискивање барутног пуњења у барутну комору врши се помоћу електромеханичког пуњача. Иначе овај топ не користи страндардну муницију калибра 152 мм. Барутна комора омогућава да се испали разорни пројектил масе 46 кг, са великом почетном брзином. Топ је у наоружању руске и украјинске војске као и милиција ДНР и ЛНР
Тактичко технички подаци
Маса: 28.200 кг
Максимални домет 28.400 м
Дужина цеви 46 калибара
Поље дејства по висини -2 до +65
Димензије: дужина 10,36 м; ширина 3,15 м, висина 2,93м
Максимална брзина кретања 55 км/х
Самоходна хаубица 2С1 Гвоздика
Самоходни артиљеријски систем 2С1 Гвоздика настала је у некадашњем Соовјетском Савезу, Развој ове хаубице заочео је крајем 1960-тих година прошлог века на основу одлуке Савета министара СССР-а број 609-201. Циљ је био добити артиљерјски систем за подршку током борбеног деловања такичких једница копнене војске, пре свега оклопних и моторизваних пешадијских једница током брзог продора кроз противничку одбрану. Ова средства искључиво делују из позадине, добро заклоњених положаја и имају одличне маневарске особине.
Основни елемент овог артиљеријског борбеног система чини цев хаубице Д-30 калибра 122 мм. Ово наоружање први пут примећено је било у Пољској 1974 па је и НАТО ознака за ово оруђе било М1974 иако се верује да је у једнице Совјетске армије ушла још 1971. године, а да је серијска производња почела 1972.
Интересантно је да је гусенично подвозје за ову хаубицу развио Харковски трактор завод на основу оклопљеног гусеничног тегљача МТ ЛБ који се користио за вучу артиљеријских оруђа.
Намена ове самоходне хаубице била је уништавање живе силе, борбених средстава противника и утврђених положаја, као и заузстављање тенковског или артиљеријског напада противника.
2С1 Гвоздика је иначе лако оклопљено артиљеријско оруђе уграђено на гусеничара са амфибијским својствима, Састоји се од два дела гусеничара који је искориштен као база и куполе која је проширена да би у њу стала цев вучне хаубице Д-30 122 мм. Осим тога у ово возило уграђен је и преископски нишан ПГ-2, уређај за покретање куполе, магацин муниције, разни помоћни уређаји за везу, вентилацију и друго.
Тело самохотке 2С1 изграђено је од специјалне легуре челика. Возило је на средни подељено херметичком преградом и чине га три одељења, односно целине: управљачко и моторно напред, борбено у средини и командо скалдишни на задњем делу.
Управљачко одељење смештено је са леве предње стране оклопног тела и чине га у једној целини мерна-инструмент табла, као и управљачка полуга, вентилацијски уређај ФВУ-100 и управљачки прекидачи. Возач има могућност осматрања у дневним и ноћним условима. По дању то му је омогућено кроз чеоно стакло и три перископа ТНПО-170А, а за ноћне услове има на располагању ИЦ перископ ТКН-2Б
Боребно одељење налази се на средини возила и заузима средњи и задњи део оклопног тела возила. Ту је смештена цев хаубице 2А31, перископски нишан ПГ-2, радио уређај Р-123М, уређај за интерни разговор Р-124, филтро-вентилацијски уређај, радно место послужиоца и простор за муницију. У предњем делу борбеног одељења је смештена хаубица, а лево нишанџија. Испред њега постављен је перископски нишан ПГ-2, а лево од њега налази се уређај за покретање куполе.
У левом задњем делу борбеног одељења је радно место командира опремљено столом и расклопивим седиштем. У крову куполе уграђена је и активна куполица командира коме је на располагању уређај за осматрање ТКН-3Б, два преископа и ИЦ рефлектор, показивач угломераи радио станица Р-123М ,телефонски апарат. У десном делу борбеног одељења налази се пунилац. Иначе у простору за смештај муниције може да се стави 40 граната и то 24 у куполи и 16 у задњем делу. од тога је 35 разорних ЗВОФ81/82 и које имају домет од 1-15 км и пет кумулативних ХЕАТ ФС БП-1 максималне даљине гађања 2.000 м. Такође свако возило опремљено је и димном, осветљавајућом, хемијском и гранатом за разбијање радио ометача.
Моторно трансмисоно одељење се налази у предњем делу оклопног тела и чини га мотор РМЗ 238Н који омогућава максималну брзину на асфалту од 60 км-х Тактички радијус кретања је 500 км са 550 литара горива.
Прелазак из маршевског у борбени положај траје 2 минута. Возило може да савлађује и водене препреке брзином од 4,6 км-х.
Оклопно тело омогућа смештај посаде и њихову заштиту. У питању је чврста конструкција од варених челичних плоча на чијем горњем отвореном делу је постављена купола. Дебљина оклопа је 20 мм и пружа заштиту од пешадијског наоружања, парчади граната и мина на даљинама већим од 300 м.
Темељно наоружање хаубице је као што смо и рекли је цев хаубице 2А31. Запараво ради се о мањој модификацији вучне Д-30 калибра 122 мм, чије су балистичке особине идентичне као и код вучне. Заврарач је полуаутоматски, клинасти. Елевација цеви је од -30 до +70 степени. Брзина гађања је 4 гранате у минути.
Ова самоходна хаубица се и данас налази у наоружању руске и украјинске војске, али и милиција Додњецке и Луганске Народне Републике и представљају ударно оружје.
Самоходна хаубица 2С3 „Акација“
Ова самоходна хаубица настала је као потреба да се замени хаубица-топ МЛ-20 калибра 152 мм. Пројектовање је порверено предузећу Трансмаш. Шасија хаубице базирана је на шасији ракетног ласнера ПВО система Кург на којој су била примењена нова технолошка достигнућа, оригинална конструкција са моторно-трансмисионим одељењем постављеним напред, два механизма преноса и обртаја у моноблок. Модификацијом базне шасије обезбеђене су боље маневарске карактеристике, а модернизован је и ходни део. Акакција има решен конструкциони проблем стабилности при опаљењу, што јој скраћује време готовости за паљбу и извршење ватрених задатака у покрету. За прелазак из маршевског у борбени положај хаубица има специјални механизам за учевршћење цеви топа, који учвршћује цев без излажења посаде из хаубице, Акација има уграђен систем за самоукопавање и то за врло кратко време 20-40 минута. Посаду од нукеларног и хемијског удара штити оклоп и добра хемертизација свих отвора, оруеђај за пречишћавање ваздуха. На куполи хаубице уграђен је пушкомитраљез ПКТ 7,62 мм и преископ командира ТКН 3А помоћу кога се управља ватром митраљеза. На крову куполе је и уређај за орјентацију и довођење оруђа на ватрени положај дању и ноћу без изласка посаде. У оперативној употреби је од 1971 и наоружању је руске и украјинске војске као и милиција ДНР и ЛНР.
Тактичко технички подаци
Калибар 155 мм
Борбена маса 23,8 тона
Даљина гађања 14.600 м
Поље елевације -5 до +75 степени
Посада 6 чланова
Брзина гађања 4 гранате у минути
Самоходна хаубица МСТА-С 2С19 152 мм
Године 1990, Совјетски Савез је јавности признао постојање свог новог самоходног артиљеријског система који се водио у војној терминологији под именом 2С19, мада је познат и под именом МСТА-С. Ова топ-хаубица у војној литератури позната је и по НАТО ознаци М-1976. Овај артиљеријски систем произведен је 1989 године у погону «Уралтрансмаш» где су развијени и остали артиљеријски системи калибра 152мм.
МСТА-С постављен је на шасију тенка Т-80, који користи многе делове и склопове тенка Т-72 произведеног у великом броју. Начело уградње куполе у тело тенка је веома слично као и код француске самоходне хаубице ГЦТ-155 која је постављена на тело тенка АМX-30.
Концепција размештаја посаде је класично руска са одељењем за управљање напред, куполом у средини система и моторним одељењем отпозади. Простор за возача опремљен је са три перископа за осматрање спреда, а средњи се може заменити перископом за ноћну вожњу. Отвор возача се затвара једноделним поклопац-вратима, која се отварају у десну страну. На предњој страни возила налази се челични ивичњак у облику слова Y, који штити од продора воде у управљачко одељење приликом савлађивања водене препрке.
Оклопно тело и купола возила су потпуно заварене конструкције из плоча панцирног челика, што осигурава заштиту од деловања пешадијског оружја и парчади артиљеријских пројектила и противтенковских мина. Слично као и код других оклопних возила, могуће је на предњем делу возила поставити нож дозера који омогућава кориштење у припреми ватреног положаја или чишћење препрека.
Систем вешања возила решен је торзијским вратилима са шест потпорних точкова, лењивцем спреда и погонским точком са зупцима на задњем делу возила. Горњи део трака гусенице носи пет гумираних точкова који су заварени на оклопно тело возила.
Нишанџија седи на левој страни куполе и рукује панорамским нишаном, који је уграђен на кров куполе и нишаном за директно циљање који је уграђен у предњу леву страну куполе. Командир возила смештен је у десној страни куполе и рукује митраљезом калибра 12,7мм НСВ « утес», који је уграђен у кровну куполу, са којим се може и даљински управљати из унутрашњости возила, фаром за претраживање трена у условима смањене видљивости.
Противавионски митраљез калибра 12,7мм, истовремно може бити коришћен за циљеве на земљи и у ваздуху. Њиме се гађа на даљинама до 2000 м, а теоретска брзина гађања је 700-800 метака у минути. Кутије са муницијом уграђене су на десној спољној страни куполе што омогућава брзо кориштење у случају потребе.
Оружје је снабдевено са 300 метака калибра 12,7мм и 50 пројектила са 60 чаура 152мм. Са леве и десне стране куполе уграђени су по три електрично управљива бацача димних кутија. Осим тога на спољној страни куполе је уграђено по пет сандука – за сваког члана посаде по један. Главно наоружање топ-хаубице МСТА-С је топ дуге цеви 152мм 2А46 са уграђеним одводником барутних гасова и гасном кочницом на устима топа. Када је оружје у вожњи или транспортном положају цев је блокирана и учвршћена двокраким носачем за предњи део оклопног тела возила.
Оружје испаљује фрагментацијске пројектиле ОФ-45 највећег домета 24,7 километара. Осим тога, могуће је испаљивати пројектиле ОФ-61 са највећим дометом 28,9 километара, тактичке нуклеарне пројкетиле и ласерски вођене пројектиле « красонпол»
Кружно кретање куполе помера цев за 360 степени по хоризонтали. По вертикали цев се креће од -4 степена до +68 степени. Аутоматски процес пуњења цеви омогућава брзину ватре од 8 (10) метака у минути када користи муницију из залиха или 6 до 7 метака у минути, када узима пројектиле и барутна пуњења извана.
Аутоматски пуњач врши селекцију у складишту муниције и држи под контролом утрошак муниције преко уграђене тест-опреме. У возило се може сместити 50 пројектила и 60 барутних пуњења који имају посебно прилагођене коморе за ту намену.
У ватреном положају оружје је веома стабилно, тако да нису потребни додатни ослонци или лопате као например код америчког М-109 „ Паладин“. Ако је потребно, систем се може допуњавати гранатама кроз задњи део куполе, а слично решење има и француска самоходна хаубица ГЦТ 155мм. Иако систем има бацаче димних кутија, димну завесу могуће је стварати убризгавањем дизел горива у издувни систем мотора, који се налази на левој страни мотора.
Стандардну опрему ове хаубице чине НБХ систем, филтровентилацијски систем, опрема возача за ноћну вожњу, телекомуникацијски систем и опрема за подводну вожњу која омогућује савлађивање водених препрека дубине пет метара и ширине 1000 метара.
Ова хаубица је борбену премијеру имала је у Другом чеченском рату 1999. године у пружању подршке јединицама руске армије у наступању.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 11.917мм, ширина :3380 мм, висина са ПВО митраљезом: 2985мм
Максимална брзина: 60 км/х
Борбена маса. 42 тоне
Посада: 5 до 7 чланова
Акциони радијус: 500 км
Максимална брзина кретања: 60 км
Коалиција СВ
Први пут „Коалиција-СВ“ званично је представљена руској и светској јавности на Паради победе 9. маја 2015. године.
У питању је самоходно артиљеријско оруђе САУ 2С35 „коалиција-СВ” са основним оруђем хаубицом 2А88 152 mm (L/52) које је развијено у предузећу УЗТМ („Уралски завод за производњу транспортних возила”), које је у саставу концерна „Уралвагонзавод-Јекатеринбург”.
Ова самоходна хаубица настала је као замена за застерелу хаубицу МСТАС 2С19 која је настала средином 1980 -тих година 20 века на шасији тенка Т-80. „Коалиција-СВ” је развијена на бази шасије тенка Т90А, што се запажа по ходном делу од шест пари потпорних точкова. Маса возила је 48 тона.
У питању је једноцевно оружје које је свој развој започело 2004 године као „Коалиција-2С35-2” са двоцевним оруђем 2А64 152 mm једна цев изнад друге, са посадом. Међутим, од тога пројекта се одустало 2010. године, па се приступило пројектовању, под истим називом „коалиција”, једноцевног оруђа, са трочланом посадом у заштићеној капсули и даљински управљаним оруђем 2А88 152 mm, побољшане цеви.
На крову куполе је противавионски митраљез ПАМ 12,7 mm „корд” са даљински
управљањем на постољу 6С21 плус 4×3 БДК на бочнима странама куполе и на крову.
„Коалиција-СВ” представљаће основно оруђе ватрене подршке тактичког нивоа – тешких бригада (тенковских и механизованих). Ово ново артиљеријско оружје ће заменити старије самоходне хаубице СО 2С3 „акација” и 2С19 „мста-С”, и да буде део пакета од 2.000 нових самоходних оружја о наоружању руске војске до 2025. године.
Хаубица има домет до 70 км, намењена је за уништавање различитих утврђених циљева. У борбеном комплету има 70 гранате: стандардне тренутнофугасне гранате парчадног дејства, самонавођене у завршном делу путање (систем „краснопољ- М”) са више од 40 субпројектила за дејство одозго у кров оклопних возила; пројектиле за радарско ометање; пројектиле са допунским ракетним пуњењем домета до 70 километара.
СУВ садржи систем сателитске навигације ГПС (руски ГЛОНАСС), систем топовесца за балистичке прорачуне, систем за пријем координата циљева од других оруђа кодираним сигналима. Коалицију СВ покреће дизел-мотор В-84А од 780 КС/573 kW, али у коментарима из Русије наводи се и мотор В-92С2. Покретљивост оруђа и проходност у теренским условима адекватна је маневарским могућностима основног тенка Т-90.
Оклопна заштита стандарда је за одбрану од малокалибарског наоружања. Самохотка је опремљена свим уређајима стандардно примењеним код руских тенкова (ППЗ, НХБ, грејачи.
Украјинска оруђа
Вучна хаубица М777 калибра 155 мм
Ова вучна топ-хаубица није искључиво амерички производ као што се мисли већ је настала у сарадњи са британском компанијом БАе Сyстемс Ланд Сyстемс. Међутим није се произвела у Великој Британији, него у САД где је и тестирана пре него што је ушла у наоружање. Прецизније у подружници Унитед Дефенце ЛД.
Завршетак Хладног рата и наметања пред америчку и британских мисију захтевало је увођење у оперативну употребу лакших типова наоружања, који се могу ваздушни путем транспортовати на било коју удаљену тачку света или хеликоптерима од места базирања до прве линије фронта. Прво се мислио да ће се то постићи са самоходним артиљеријским оруђима, међутим, њихова тежина је била главна препрека за брз транспорт. Због тога пребегло се поново конструисању вучног, а лакшег артиљеријског оруђа и у томе се успело конструкцијом топ-хаубице XМ777 калибра 155 мм.
У конструисању ове топ-хаубице примењени су лакши материјали, пре свега легура титанијума, која има све особине челика, који је раније кориштен у призводњи, али мању масу. Титанијум је имао и предност у томе што је веома отпоран на корозију за разлику од челика, али и на високе температуре, па је предност била употреба топ-хаубице на било којем делу планете од екваторске до поларне климе. У конструкцији овог артиљеријског оруђа примењене су и нове легуре алуминијума који је мешан са ванадијумом, а развој се исплатио јер су неке компоненте нашле и комерцијалну, а не само војну употребу овог оруђа.Пројектанти су такође за разлику од претходних вучних топ хаубица у случају М777 применили и другачији концепт лафета топ-хаубице, који највећи део енергије трзаја усмерава вертикално на тло, а не хоризонтално. Ова топ хаубица добила је и двокоморну гасну кочницу. Све то утицало је да ова топ хаубица има веома малу масу од 3.745 кг.
Суштина мале масе управо је била могућност украцавања посаде и два борбена комплета у транспортни авион и брзо пребацивање на било коју тачку света. Ваља напоменути да је ова топ-хаубица настала као део пројекта Форце 21 који је засновао амерички генерал Ерик Шинсеки творац лакших али веома покретних снага.
Топ хаубица М777 има цев дужине 39 калибара са чиме је омогућен домет пројектила до 30 километара и брзина зрна од 827 метара у секунди после испаљивања код хаубице у верзији А1, док је у верзији А2 та даљина са употребом интелигентне муниције М982 Екскалибур повећана на 40 километара. Брзина гађања коју су посаде током обуке постигле и на полигонским испитивањима износи пет граната у минути у краћем периоду или у дужем две гранате у минути.
Ово оруђе има систем за управљање ватре као и на самоходној хаубици М-109 Паладин. СУВ има подсистем за навигацију, коректуру ватре али и одређивање споственог положаја у односу на циљ и усмеравање сви према њему. Овај систем је познат и као Тоwе Артиллерy Дигитализатион, који има опцију електричног покретања цеви и отварања и затварања аутоматског затварача.
Захваљујући аутоматизацији време постављања из маршевског у борбени положај траје код обучене посаде око 1 минут, док се промена ватреног положаја може обавити за мање од три минута.
М-109 Паладин
Историјат самоходне хаубице М-109 сеже у 1962. годину. Хаубица је настала због наглашене потребе америчке копнене војске за снажном артиљеријском подршком. Израђено је више хиљада примерака ове хаубице од чега је само у САД за америчку војску 6..300 од чега је оперативно само 3.500 примерака у верзијама од А1 до А6. Американци су на ову хаубицу уградили цев дужине 33 калибра. Верзија А1 била је тежине 14.070 кг. На верзији А-2 побојшан је био противтрзајући уређај, уведена је побољшана хидраулика, повећан борбени комплет на 32 артиљеријске гранате, реконфигурисана је унутрашњост хаубице и саме куполе. Ова самоходна хаубица једна од највише произведених артиљеријских оруђа на свету. Маса модификоване хаубице износи 24.040 кг, домет је 23.500 км. Посада пет чланова. Највећа брзина 56 км, а аутономија 350 км. Брзина гађања је 2 пројектила у минути
Од 1974. до 2002. доживела је низ модификација од којих се већина односила у оквиру пројекта ХИП на редизајн куполе, повећање оклопне заштите, постављен аутоматизовани систем за управљање ватром, аутоматизовани систем за пуњење цеви, балистички рачунар, побољшани систем ослањања возила.
Последња модификација ове самоходне хаубице у верзију А6 почео је 1984, а завршен 1994. када је произведено додатних 160 нових самоходних хаубица, а њих 950 модернизовано. Велики број земаља је извршио своје модификације од којих је најупечатљивија Израелска.
Тактичко технички подаци верзија А6
Калибар: 155 мм
Дужина цеви 39 калибара,
Тежина 28,8 тона
Максимални домет 34 км
Број пројектила 39
Димензије возила гусеничара: дужина 9,6 м, ширина 3,9 м, висина 3,62 м
Максимална брзина: 64,4 км/х
Максимални радијус кретања 344 км
Посада: 4 члана
Самоходна хаубица Зузана 155 мм
Ова хаубица настала је као словачки пројекат. Ради се о артиљеријском оруђу калибра 155 мм, реализованог на точкашком возилу погона 8×8 кога покреће МАН мотор који има Алисонов аутоматски мењач. Цев оруђа је прво била 45, а онда 52 калибара. Максимални домет је 39.000 м, а оруђе се пуни аутоматским пуњачем. Из цеви је могуће испаљивати сву НАТО муницију калибра 155 мм. Било је предвиђено да купола и други подсклопови могу бити уграђени и на тело тенка Т-72 Оруђе је опремљено дневно-ноћном нишанском справом, системом за навигацију и ситемом за управљање ватром.
Тактичко технички подаци Зузана 155
Калибар: 155 мм
Дужина цеви: 52 калибра
Маса 26, 6 тона
Број чланова посаде: 4
Максимални домет 39.600 м
Маса пројектила 45, 3 кг
Самоходна хаубица Краб калибра 155 мм
Пољска је Украјини као војну помоћ донирала 18 самоходних хаубица. Самоходна хаубица краб је потпуно оклопљно оруђе. Купола и артиљеријска цев је скинута са британске хаубице АС-90 бравехар , а за подвозје је узета шасија кјужнокорејске хаубице К-9. Мотор је уграђен у предњи део, средњ и задњи део заузима борбено одељење. Комора хаубице је предвиђена за употребу свих граната калибра 155 мм. Пуњене топа је полуатуоматско. Сиситем за управљање ватром чине три балистичка рачунара.
Самоходна хаубица Дана
На бојним пољима Украјине налази се самоходна хаубица калибра 152 мм ДАНА. У питању је чешка хаубица уграђена на шасију возла ТАТРА 8×8. Купола је подељена на два дела. Покретање цеви по правцу и висини је хидраулично, а пуњене топа је аутоматизовано.
Тактичко технички подаци
Маса 28.100 кг,
Максимални домет 24 км, дућжина цеви 37 калибара, борбени комплет 40 граната.
Брзина гађања 5 пројектила у минути. Максимална брзина кретања износи 80 км/х, а максимални радијус кретања 740 км. Посада 5 чланова.
АС-90 Б
Зачеци развоја ове британске самоходне хаубице сежу у 1981. годину прошлог века. Пројекат британске хаубице завршен је 1985. године, а прва оперативна тестирања започела су 1992. Званично 1995. године првих 179 примерака је уведено у оперативну употребу британске армије. Званични назив ове хаубице је ВСЕЛ Бравехарт.
Ово артиљеријско оруђе има цев дужине 52 калибра. Домет ове хаубице је 32.000 м. Маса хаубице је 45 тона. Брзина гађања је 3 гранате за 10 секунди, а за дуготрајну артиљеријску припрему време испаљивања је ограничено на интервал две гранате у минуту. Оруђе опслужује 4 до 5 послужилаца. У оклопном возилу смештена је 31 граната, а додатних 17 граната налази се у задњем делу возила. Ова британска хаубица опремљена је инерцијалним системом навигације, опремом за мерење почетне брзине пројектила. Највећа брзина кретања је 57 км/х, а радијус кретања је 350 км.
Сваки британски артиљеријски пук о организационом смислу има по четири батерије са по осам артиљеријских оруђа.
Тактичко технички подаци АС-90 Бравехарт
Калибар: 155 мм
Дужина цеви 52 калибра
Маса оруђа 45 тона
Панцерхаубиц ПЗХ 2000
Ова самоходна хаубица је остварење свих тактичко-техничких захтева немачке војске. Ти захтеви произвођачима предати су били 1986. године и обухватиле су осим новог оруђа и нове гранате, систем за управљање ватром. Испуњен је био и захтев за јачом оклопном заштитом. Циљ је био замена остраелих америчких самоходних хаубица М-109А3. Ова хаубица се одликује великом ватреном моћи и дометом,високим режимом ватре, кратким задржавањем на ватреном положају до 2 минута и респективном покретљивошћу.
Цев је дужине 52 калибра, а хаубица може да користи како класичну, тако и специјалну муницију домета 40 км. Маса оруђа је 56 тона, маскимални домет 30 км. Оруђе се пуни аутоматским пуњачем. Борбени комплет износи 60 пројектила, а највећа брзина гађања креће се од 3 гранате за 10 секунди, 10-12 пројектила у минути, до 20 пројектила за две и по минуте. Посада ове хаубице је заштићена од дејства муниције калибра 14,5 мм и парчади артиљеријских граната. Посада броји пет чланова ( командир, нишанџија, возач и два пуниоца).
Тактичко технички подаци Панцерхаубиц ПзХ 2000
Калибар 155мм
Дужина цеви 52 калибра
Домет 30-40 км са специјализованом муницијом
Пуњење пројектила: аутоматско
Шведска топ хаубица Арчер 155 мм
Ово артиљеријско оруђе засновано је окотеренског возила Волво А25Ц. Ради се о зглобном камиону на чијем крају се налазе две осовине и обртно постоље за артиљеријско оруђе. Кабина је слична обичном комерцијалном камиону, с тим да се иза возача налазе два члана посаде оператери на артиљеријском оруђу. Кабина возила је оклопљена и омогућава заштиту од стрељачке муниције калибра 7,62 мм.
Наоружање се заснива на топовској цеви дужине 52 калибра . Само оруђе засновано је на добропровереној хаубици ФХ 77 Л39. Саставни део ове хаубице је аутоматски пуњач са 20 пројектила и 18 пуњења. Саставни део овог оруђа због велике брзине испаљивања је и возило за дотур муниције. Циљеве овом хаубицом могу да се гађају и у хоризонталном положају. Иначе пре гађања краци лафета ове хаубице се укопавају у земљу. Време преласка из маршевског у борбени положај је 30 секунди. Хаубица поседује и оружје за самоодбрану изнад кабине даљинска управљива борбена станица са тешким митраљезом калибра 12,7 мм Бровинг М2ХБ или аутоматски бацач граната Мк19 калибра 40 мм
Тактичко технички подаци за Арчер 155 мм
Димензије: дужина возила са топом 14,55 м, ширина 3 м, висина 3,3 м, а у случају даљинске управљиве станице Лемур 4,4 м
Борбена маса: 30 т, максимална брзина 70 км/х.
Максимани радијус кретања са 400 л горива 500 км
Топ цеви 52 калибра, калибар 155 мм
Брзина гађања три гранате за 13 секунди, 20 за 2,5 минута
Максимални домет 40 км ,са паметним пројектилом Ексалибур 60 км
Украјинска наменска индустрија после 2014 годие у циљу модернизације своје војске и ослањања на сопствене снаге развила је фамилија самоходне топ хаубице под називом Богдан. овај нови артиљеријски систем требао је бити заснован на шасији тенка Т-80У „Оплот“ на који би се уградила артиљеријска купола са топовском цеви калибра 155 мм са пољског самоходног топа типа „Краб“. У питању је НАТО калибар 155 мм. Овај артиљеријски уређај имао је систем за управљање ватром ТОПАЗ и Комуникациони систем ФОНЕТ који производи компанија WБ Елецтроницс. максимални домет ове хаубице требао је да буте 30 км и требао је да замени фамилију артиљеријских оруђа калибра 152 и 122 мм. Предвиђала се и употреба паметне артиљеријске гранате типа „Екскалибур“ М982 који је већ борбено проверен у Ираку и Авганистану од 2010 до 2021.
Самоходна топ хаубица Богдана
Међутим, пошто је увиђано да Украјина нема довољно тенкова који би постали самоходне хаубице и да би таква производња била прескупа, одлучено је да у складу са савременом онцепцијом артиљеријски систем буде уграђен на шасију камиона типа КРАЗ.
Тако је настала самоходна хаубица „Богдана“. за чију основу је узет пољски топ „краб“. Хаубица је постављена на шасију камиона конфигурације 6×6. чији максимални домет је 40 км са класичним артиљеријским пројектилима и 50 км са прецизним артиљеријским пројектилима . Из цеви на полигонским гађањима утврђено је да обучена посада може у року једног минута, да испали шест артиљеријских граната. На хаубици се налази и простор за складиштење 20 пројектила.
Хаубица је први пут промовисана 2018. на војној паради у Кијеву. У октобру 2019. државна компанија Спецтецхноекпорт увезла серију артиљеријских граната од 155 мм турске компаније Макина Ве Кимиа Ендустриси Куруму (МКЕК). Ова куповина је омогућила да прва испитивања Богдане почну у децембру 2019. Према неким подацима Украјина је произвела само две, а према другим изворима четири хаубице оваквог типа, које и даље нису у оперативној употреби украјинске војске.
Главни финализатор хаубице је Краматорска фабрика алатних машина за тешке услове рада (КЗТС). У овја посао пре рата било је укључено још 10 украјинских компанија.
Тактичко технички подаци:Назив: 2С22 Богдана
Калибар: 155 мм
Посада: 5 чланова
Димензије: дужина 8,5 м, ширина 2,7 м, висна 4,0 м, тежина 25 тона
Возило КРАЗ 6322 конфигурације 6×6
возило покреће дизел мотор, који на путу може да развије максималну брзину од 80 км на час. Максимални радијус кретања је 1.000 км
Артиљеријска цев
минимална елевација 5, а маскимална 65 степени.
Домет: минимални 780 м, максимални 40-42, са класичним пројектилима, а 50 км са прецизно вођеним. хаубица је комплетирана да може да употребљава све пројектиле по НАТО стандарду калибра 155 мм.
Самоходни топ ЦАЕСАР 155 мм
Празнина коју су уочили француски војни стручњаци између вучне топ хаубице ТР 155 мм и самоходне АУФ2 калибра 155 мм, као и ангажовање француских војника у разним операцијама широм света и потреба за њиховом мобилношћу натерала је стручњаке да крену у развој новог артиљеријског система на точковима под ознаком ЦАЕСАР што је заправо француска скраћеница од ЦАмион Еqуипе д ун Сyстеме д АРтиллерие.
Развој је поверен поузданој компанији ГИАТ Индустри. Треба додати да је овај пројекат био више замишљен као приватни пројеакт, него државни. Одлука је била да се не измуишља нешто ново већ да се постојећи топ калибра 155 интегрише на точкове камиона конфигурације 6×6. У томе се успело и створен је нови лаки, мобилни артиљеријски систем.
CAESAR је настао као и што смо напоменули комбинацијом старог у овом случају цеви вучног топа калибра 155 мм који је са својим подсистемима уграђен на камион Мерцедес Бенз Унимог 2450Л конфигурације 6×6. Циљ је био понудити ово артиљеријско оруђе не само француској војсци, него и иностраним купцима. Први уговор о производњи овог артиљеријског система уговорени су 1999. године и то 10 борбених система. Овај артиљеријски систем представљен је као компатибилина за употребу снага за брзе интервенције јер омогућава брз превоз транспортним авионима и размештај на било којој тачки земљине кугле, а пре свега компатибилан је са стандардима НАТО пакта.
Проимењено безбедносно окружење утицало је да француска војска постане веома заинтересована за овај борбени систем.
Опис система
Као што смо и споменули артиљеријско оруђе је монтирано на задњи део тертног возила Унимог 2450Л, пре свега зато што је ово возило било познато по својим одличним карактеристикама, а користи се и у војне и цивлине сврхе у великом броју земаља. Проходност је побољшана уградњом рун флет система за контролу притиска у точковима и вожњу са општећеним пнеуматицима. Возило покреће шетоцилндрични мотор јачине 240 коњских снага и има масу од 17,68 тона. Максимална брзина по асфалтном путу је 100 км, а максимални радијус кретања 600 км. Предњи део возила за разлику од цивилног је добио нову кабину која омогућава смештај посаде од шест чланова и на серијама које су уведене у оперативну употребу она је лако оклопљена и омогућава заштиту од пушчаног и митраљеског зрна калибра 7,62 мм и парчади граната калибра 155 мм. Иначе у предњем делу на месту сузовозача налази се и рачунар за управљање ватром а на левој страни иза возача дисплеј за послугу кад је систем у борбеној употреби. На том дисплеју показују се подаци о елевацији цеви топа, подаци о пројектилу, упаљачу.
На задњем делу уграђен је топ калибра 155 мм дужине цеви 52 калибра са гасном кочницом и завојним затварачем. Иначе топ је исти као и вучни ТР Ф1. На устима цеви се налази налази се двокоморна гасна кочница, а иза возила се налази и кочница за фиксирање цеви када је систем у транспорту. На задњем делу возила налази се платформа намењена за стајање војника, али се користи и као подупирач, који обезбеђује стабилност оруђа. Платрофма се покреће помоћу хидрауличних цилиндара. Време за довођење оружја из транспортног у борбени положај захваљујући хидраулици и брзом учвршћењу и одвајању точкова од земље је један минут.
За разлику од вучног који има клизни затварач, CAESAR има конусно завојни затварач који је аутоматски и чије је отварање према нагоре. Овај систем поседује аутоматски пуњач револверског типа капацитета 14 артиљеријских граната. Да би се смањило напрезање посаде и повећала брзина ватре на десној страни налази се аутоматски пуњач граната. Међутим, барутна пуњења се стављају ручно. Користе се два обила барутних пуњења у платненој кеси или модуларна барутна пуњења.
На теренским испитивањима измерено је да је три минуте потребно да цео систем из маршевског пређе у борбени положај, испали шест пројектила, све поново врати и помери се на следећи ватрени положај. Максимални домет са пројектилима је 42 км. Елевација цеви се врши хидраулично, као и смер цеви. Управљање цеви је помоћу серво погона у систему за управљање ватром, а у ручном моду употребљава се класична нишанска справа.
Систем за управљање ватром користи инерцијални навигациони систем који је спојен са балистичким рачунаром фирме Матра Дефенце тип ЦС-202-Г. Подаци о почетној брзини ватре добијају се од артиљеријског радара Интертехницqуе РДБ-4 уграђен на постољу изнад колевке топовске цеви, пренос података се обезбеђује радио уређајима ЦСФ ПРГ 4.
Као предност овог система наведено је да има исту могућност ватре као вучна и самоходна оруђа, али већу прецизност и мобилност што повећава шансу његовог преживљавања на савременом ратишту.
Из овог артиљеријског система могуће је испаљивати све пројектиле НАТО порекла, али Французи углавном преферирају кад продају овај систем кориштење њихових пројектила калибра 155 мм у верзијама: 155 ОГРЕ, 155ОМИ, ЛУ 211 ББ, ЛУ 211ХБ, ЛУ 214 БББ, НР 269 и 265ББ. Граната ЛУ 211 ББ је класична граната пуњена екслпзивом класичним ТНТ или хексогеном или мешавином што омогућава повећање његове убитачности. Французи у својој понуди имају и муницију по ознаком БОНУ.
У питању је пројектил са два подпројектила који поптуно независно у коначној фази лета трагају за циљем. Испаљује се идентично као и класични пројектили, осим што се пре опаљења упаљач на гранати темпира на висину од 1.000 м изнад циља. Кад дође до те тачке, мало избацујуће пуњење избацује два подпреојктила кроз дно гранате који ослобађају радијална или аксијална крилца-кочнице које смањују брзину и ротацију и избацију се два закрилца који имају функцију сличну падобрану, који смањују брзину пројектила за 45 м/с, ако и ротацију 15 окрета у минути. Када се проејктил налази на висини од 175 м од земље активира се фаза претраживања површине 200 м, на тај начин сваки подпројектил претражује више од 32,0000 квадратних метара подручја. Ако подпројектил за време падања не пронађе циљ он пада на земљу активира се уређајза самоуништење.
Тактичко технички подаци
Калибар 155 мм, дужина цеви 52 калибра, тежина 18 т, максимални домет 42 км, елевација од 00 до 660, брзина ватре три гранате у 15 секунди, 6 пројектила у једном минуту.
Пуњење пројектила аутоматско, потпуна аутономија деловања 1 минут. Посада 6 чланова. Опција транспорта са авионима Ц-130 , Ц-160 и А-400, Ц17