Касно пролеће 2022. године остаће на украјинском фронту упамћено по томе што је почео артиљеријски рат. Од механизованог рата није остало ништа. Ровови, масовни јуриши пешадије и блата и артиљеријски дуели обележили су били тај период до краја 2022. и почетком 2023. године.
Од средине марта месеца 2022. западни савезници почели су да шаљу прва артиљеријска оружја у Украјину. Биле су то вучне хаубице М777 калибра 155 мм које су прве испоручиле САД и Аустралија, а онда уследиле су испоруке и осталих самоходних и вучних артиљеријских система Украјинској војсци.
На почетку рата у Украјини 24.фебруара 2022. Украјинска војска располагала је са 1.100 хаубица совјетског извора од тога 750 је било калибра 152 мм и 350 калибра 122мм и верзијама које су вучне и самоходне.
У првих неколико месеци до краја лета 2022. Украјини је достављено 422 хаубице ту је укључена вучна и самоходна верзија. Оруђа која су стигла нису била проблем, али један од највећих проблема скоро годину дана је хронични мањак артиљеријских граната и њихова серијска производња која је далеко од реалних потреба на терену.
Оно што је почело да стиже створило је логистичку главобољу Украјинцима. Постојећи капацитети за производњу артиљеријских граната у Украјини су били разрушени, складишта или уништена или опустошена.
НАТО алијанса односно државе чланице Западне хемисфере до октобра 2022. године Украјини су допремили више од милион артиљеријских граната од тога 903.000 комада граната калибра 155 мм и 180.000 комада 105 мм са припадајућим барутним пуњењима, ту су још уврштени и артиљеријски вођени пројектили.
Употреба пројектила је била огромна. Русија је прошле године испалила из оружја калибра 122 и 152 мм дневно на целој линији фронта између 20.000 и 60.000 граната, а Украјина између 6.000-7.000 калибра 105, 122, 152 и 155 мм. Укупно кад се израчуна обе стране потрошиле су дневно између 26.000 и 67.000 граната дневно.
У компарацији са Русијом, Запад процењује да Руси могу да произведу дневно 3.000 граната днвено или 93.000 месечно.
Управо сада долазимо и до претходног текста о томе како Украјини недостају артиљеријске цеви јер после испаљивања 2.500 граната из једне хаубице типа М777 ако не буде уништена потребно је заменти постојећу све што сада ствара велики логистички проблем да таквих цеви и нема или има веома мало на тржиштупа се зато цена креће до невероватних 93.000 евра за једну топовску цев.
Количински гледано Украјина је од Запада добила војну помоћ у следећим артиљеријским оружјима: Вучне хаубице М-101 познате и под ознаком М2А1 које је донирала Шпанија и Литванија, лаке вучне хаубице Л118 и М119 калибра 105 мм које је донирала Велика Британија, вучне хаубице ТРФ-1 добијене су од Француске, вучне ФХ-70 калибра 155 мм од Естоније, лаке вучне хаубице М777 које су добијене од САД (морнаричка пешадија), Аустралија и Канада, самоходна топ хаубица Дана – Чешка, самоходне ЦЕАСАР калибра 155 које су донирале Данска и Француска, Панцерхаубице ПЗХ 2000 Немачка и Холандија, АХС Краб калибра 155 мм Пољска, М109Л у верзијама/А3ГН/А4БЕ/А50/А6 које су испоручиле САД, Литванија, Норвешка и Италија.
Интезивирање артиљеријског рата натерало је да Запад испразни јако брзо своја војна складишта што је открило да НАТО алијанса нема довољно артиљеријских граната ни за своју одбрану.
Највећи проблем био је тај што је Русија присилила Украјинце у масовне артиљеријске сукобе, што је касније био увод у масовну употребу авијације и планирајућих авио бомби, што је све то затим утицало да украјиснки рат обележе авијација, пешадија и артиљерија, док је оклоп добио секундарну улогу.