Када се спомене самоходни противавионски топ SPAT M-53/59 популарно назван „Прага“ не могу, а да не споменем и не сетим се покојног генералштабног пуковника Љубомира Љубе Савића који је био посебно алергичан када би неко овај топ укратко назвао „Прагом“.
Покојни Љуба Савић, као високо одликовани официр, део своје каријере провео је на SPAT M-53/59 и инсиситирао је увек да се прописно по ПС топ не назива „Прага“, јер „Прага“ је камион, а топ који је монтиран на њег има сасвим друго значење.
Своју популарност и ратну славу ову противавионско оружје стекло је у ратовима за „Југословенско наслеђе“ од септембра 1991. до јуна 1999. После се појавила у Африци, али никад такву употребу и славу није стекло као на Балкану у рукама Војске Републике Српске посебно у заустављању муслиманских офанзива, и на Космету у борби против терориста ОВК 1998/1999.
Заправо двоцевни топ SPAT M-53/59 ушао је у оперативну употребу тадашње Чехословачке армије у последњим годинама 1950-тих. Монтирано је било на неоклопно возило -камион „Прага“ и познат је под ознаком М-53 и оклопно возило које је познато под ознаком М-59.
Историјат развоја овог топа је веома занимљив и потиче од топа 3К414 који је требао бити монтиран на немачке подморнице типа 21. Топ је имао као и сваки развојни пројекат потешкоће, али је све то кад је конструкцијски било решено већ био крај 1944. Немачка је тад дала наређење да се због нужности крене у серијску производњу топа. Израђено је било 130 примерака, али немачке подморнице нису никад добиле те топове.
Рат се завршио а Чехословачка амрмија тражила је наставак развоја једног оваквог топа. Одлучено је да носилац топа буде камион ска шасија која је израђивана била у фабрици Прага, а касније је настала оклопна верзија која је развијана у Словачкој
Камион Praga V3S је био конфигурације 6х6 на коме је на задњем делу био монтиран двоцевни противавионски топ М-53 калибра 30 мм. Ово оружје осим за пресретање и обарање циљева у ваздуху могло се користити за борбене операције на земљи..
М53/59 има потпуно заварени труп са мотором напред, простором за посаду у средини и наоружањем позади. Оклоп трупа је добро нагнут за максималну могућу заштиту у оквиру дозвољене тежине.
Возач седи на левој страни, а командир на десној страни, са ветробранским стаклом испред њега које је у акцији прекривено оклопним поклопцем, са шаркама на врху, са прорезом за вид. И возач и командир такође имају врата на бочној страни трупа, чија горња половина има прорез за видљивост и шарке надоле споља.
Два утоваривача су смештена са једне и друге стране на задњем делу одељка за посаду окренута према задњем делу и имају прорез са стране, одмах иза бочних врата. На задњем делу одељка за посаду налази се поклопац од два дела који се спушта у хоризонталу и служи као платформа за утовариваче.
Има један прорез са обе стране за утовариваче. Командир има полусферичну куполу од плексигласа у крову за посматрање
Такође овај топ било је могуће монтирати и на амфибијска возила, па чак и на речене бродове, што је урадила 2019. године и Речна флотила Војске Србије када је модернизовала речне миноловце типа „Нештин“ и „Нови Сад“.
У наоружање Југословенске Народне Армије -ЈНА Самоходни топ 30/2мм М53/59 уведен је током 1968 и 1969 године. Купљен је у тадашњој Чехословачкој и био је намењен за ПВО оклопно-механизованих и артињеријских јединица, а његовим увођењењем знато је омасовљена са јачим калибром лака противавионска артиљерија и попуњена празнина између калибра 20 мм и 57 мм.
Двоцевни аутоматски топ M53/59 отвара ефикасну ватру на циљеве који у ваздушном простору лете брзином до 1000 км/х. Зрна испаљена из топа достижу максималну виисну до 3.000 м. За разлику од циљева у ваздуху, максимална даљина гађања циљева на земљи је 2000 м.
Оружје има елевацију +85 и депресију од -10 степени осим изнад одељка за посаду, где је депресија ограничена на +2 степена и изнад командне куполе, где је нема. Челична плоча на расцепу одељка за посаду спречава да цеви пиштоља ударају у кров. Купола може да пређе 360 степени, а висина, депресија и померање су хидраулични са ручним контролама које су доступне за употребу у хитним случајевима. Артиљерац седи са леве стране оружја и има предњу, бочну и задњу оклопну заштиту. Када су првобитно уведене, цеви су имале кочнице са више преграда, али је недавно примећено да је оружје опремљено конусним штитницима. Реденици се могу брзо мењати када се прегреју, а резервне цеви се држе на нивоу пука као део основне опреме.
Аутоматски топ ради на принципу позајмице барутних гасова са кратким трзајем цеви, дугим трзајем носача затварача и опаљивањем при кретањем цеви напред. Затварач је вертикално клинасти и покреће га у задњаку носач затварача. На топу је уграђен електрични уређај који омогућава управљање аутоматима, мењање нишанских полчица и дпоунско пуњење акумулаторске батерије. Топ је без возила тежак 1750 кг а послужују га 4 послужиоца.Теоретска брзина ватре је 450 до 500 метака у минути, а практична 150 метака у минути. Максимални хоризонтални домет је 9.700 м, максимални вертикални домет је 6.300, а ефективни домет против летелица је 3000 м.
Ово оружје је више пута модернизовано модели који су набављени после 1973 извршене су измене системе веза, затим електричној инсталацији на оруђу агрегату и нишанској справи.
Југословенска Народна Армија пратећи искуства више локалних ратова у свету током 1960-тих година 20 века покренута је била набавка нових ПВО оружја. уочено је да топ калибра М-55 калибра 20 мм троцевац има одређене недостатке па је било потребан нови калибар нешто између 20 и 57 мм. Зато је од Чехословачке 1969. године прихваћена била понуда да се набави СПАТ М53/59 калибра 30 мм.
Због камиона „Прага“ одомаћио се и тај назив оружја. ЈНА је ово оружје набављала све до почетка 1980-тих и у наоружању до распада СФРЈ 1991 остало је било 789 оружа од Вардара па до Триглава. Основна тактичка једница била је батерија са по шест оруђа који су били сврстани у лаке артиљеријске пукове ПВО, дивизионима и бригадама копнене војске ЈНА.
У ЈНА од 1984 угађен је нови СУВ Ј-171А помоћу кога се решио проблем сусрета пројектила и циља, са којим се прати циљц и регулише паљба. Уређај је у себи ујединио фрикционо-тахометријски рачунар, оптичку нишанску справу, хидраулички серво уређај, уређај за ручно покретање и управљачки механизам. Овај СУВ повећао је прецизност топа у односу на оригналну верзију за осам пута. Циљеви брзине 500 км/х могли су да се гађају на даљини до 3.500 м.
Планова за модернизацију је било доста, а онда је дошао грађански рат. У рату у Хрватској користиле су се за одбрану касарни ЈНА, ударе на средства комуникација и чворишта, утврђене бункере које су држале хрватске правојне снаге.
Ратни звездани тренутка био је грађански рат у БиХ где су „Праге“ стекле култни статус посебно у рукама Војске Републике Српске. Праге су биле придодаване пешадијским бригадама и биле су корисније од борбених возила пешадије јер су заустављале муслиманску и хрватску офанзиву и често биле прекретница у сукобима. Због употребе у гађању земаљских циљева „Праге“ су биле додатно оклопљене стављањем челичних плоча или индустријских гумених трака. На неким се чак појавио и тешки митраљез Бровинг калибра 12,7 мм.
Последњи пут борбено су употребљене биле на простору Косова и Метохије 1998. на почетку албанске побуне и оружаног устанка против полиције Републике Србије. Интензивно су их користиле и Посебне јединице полиције МУП-а Републике Србије и Војска Југославије у лето, јесен и зиму 1998. За време НАТО агресије када су кориштене за обарање нисколетећих циљева крстарећих ракета, беспилотних летелица, али и у борбеним задацима подршке јединицама на простору Космета.
О модификацијама овог оруђа биће више речи у посебном тексту.
Иако су „реформатори“ ово оружје означили као непреспективно, и понуђено на продају ово средство се од 2017. године било поново вратило у оперативну употребу. Од 2018. године извршена су била поново бојева гађања овим оружјем.