С-300 И ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, СНИМЦИ КОЈИ СУ УСТАЛАСАЛИ ЗАПАД: Мала лекција из пропагандног рата

Од почетка грађанског рата на порстору некадашање СФРЈ, а посебно тамо пред велико финале рата 1995. као и 1998. на 1999. једно од кључних питања како домаће јавности, знатижељника, страних дописника и обавештајаца и контраобавештајаца било је само једно кључно питање имају ли Срби С-300?

Овом систему је махом било све речно. Тачно је да га ни ВРС, али ни ВЈ нису имали. Хрвати су имали само део система, а од тога се направила читава наука и митоманија, која је прешла у сваремену митологију која и данас царује интернетом. То, и није толико битно, колико нешто друго, да је овај ПВО систем одиграо значајну улогу у пропагандном рату на страни ВРС (Војске Републике Српске). О томе свој значајан запис оставио је Милорад Милутиновић начелник ПРЕСС центра ВРС у својој књизи “Како сам водио медијски рат”. Поучна књижица, помало заборављена код нас.
Пуковник Милутиновић у тој својој књизи описује контекст ове приче. Наиме ВРС, односно Република Српска суочила се била са озбиљном претњом напада чланица НАТО по виталним објектима како војске, тако и саме државе.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

“Како би се за краће време елиминисале претње употребе авијације НАТО, предложио сам најодговрнијем у Главном штабу да снимимо неколико припадника ВРС у ракетној бази поред ракетног система С-300… Након консултација у Главном штабу прихваћен је предлог да се војници сликају поред овог система”, пише Милутиновић у својој књизи и наставља:

“У ракетној бази било је постављено неколико ракетних лансера С-300 и оперативна сала, где су снимљена четворица војника обучених у униформе са јасним ознакама ВРС. Фоторепортер и сниматељ направили су више снимака о раду војника за оперативним пултом, вожњи лансера и њиховој припреми за лансирање ракета. Пошто је база била природно заклоњена и маскирана са снимака није се могао распознати терен. Једноставно, снимљени материјал је био природан и сличан пејсажу који се могао наћи у РС”.

Овде ваља напоменути да је читава операција заправо се одиграла у подмосковљу где је уз знање поједних војних структура омогућено да се ракетни систем ПВО С-300 ПМУ1 искористи за пропагандни рат.


Иначе, пре тога у РС боравио је чувени руски опозиционар и екцентрик Владимир Жириновски, који је на састанку са руководством политичким и војним обећао Србима помоћ, о “елиптон оружју” неком другом приликом. Наиме тад је западна штампа увелико писала да се генерал Ратко Младић, начелник Главног штаба ВРС састао тајно са руским министром одбране генералом Павелом Грачовим. Званичних потврда о састанку није било, али како наглашава пуковник Милутиновић то су све биле идеалне предпоставке за оно што је следило.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE

“У информативну службу Главног штаба, почетком 1995. године стигао је ТВ снимак и неколико колор филмова о активностима припадника ВРС у ракетној бази на ракетном систему С-300. Квалитет снимака и фотографија био је изненађујеће добар, па су се могле смишљати различите комбинације њихове употребе. Одабрано је тридесетак најквалитетнијих фотографија на којима су се јасно препознавале капе и ознаке ВРС, како у оперативном центру, тако и у раду на припреми ракета за лансирање. Већ ранијим познатим каналом преко којега су значајни снимци одлазили у свет понуђени су и ови. Према информацијама, снимци су преко веза продани ексклузивно Паризу, а потом су објављени у бројним водећим листовима широм света. Појава снимака ракетног система С-300 изазвала је велике полемике, посебно војних кругова Запада, који су остали запрепашћени, наводи пуковник Милутиновић.


Поред фотографија ПРЕСС центар ВРС поседовао је и ТВ снимак од 15 минута из ракетне базе. Приступило се монтажи из које је настао прилог од неких три минута састављен од кадрова са којих се јасно уочава ракетни систем и оперативна сла у којој су војници обучени у униформе ВРС, са јасним ознакама како раде свакодневне послове. И овај снимак је понуђен странцима .

“Неке стране агенције по сазнању за ТВ снимак о ракетним системима С-300 који се нуди Београду звали су Прес центар Главног штаба и питали да ли је снимак веродостојан и могу ли га откупити. Страним агенцијама које су се распитивале за ракетне систем речено је да се о томе ништа не емитује, а онима који су наговештавали евентуалну куповину понуђених снимака саветовано је да ради даље сарадње то не чине. Таквим упозорењима створена је општа конфузија… Фото снимици ракетног система С-300 су већ навелико заузимали ударна места у многим светским листовима, а тимови војних аналитичара на Западу утврђивали су веродостојност снимака. Америчка телевизија АБЦ изразила је сумњу у веродостојност снимака, јер су спреко НАТО и Пентагона утврдили да Срби не поседују такве системе. Међутим, с обзиром на убедљивост података тражио се понуђени телевизијски снимак на којем се нису могле лако направити монтаже, јер живи људи у униформама ВРС причају и обављају радње око лансирних рампи. Немачка државна телевизија АРД -1 откупила је видео-снимак од анонимног продавца, итог оног који им је и раније продао снимак срушеног америчког авиона у Крајини. Продати снимак убрзо је приказан немачкој јавности…. “, пише Милутиновић и додаје да је ТВ снимак приказан и у другим земљама.

“Без сумње је иззвао изненађење и у неким круговима бојазан од евентуалне употребе ових ракетних система по авионима у БиХ. Својеврсно испитивање трајало је пар месеци. Вршена су одређена аерофото снимања из авиона НАТО и то територија за које се претпостављало да могу бити ракетни положаји”.

Прича о српском С-300 изаззвало је навало страних новинара на РС, који су нудли силне паре појединцима да их одведу на положаје ракетног система да виде ракете..Неизвесност око С-300 по речима Милутиновића трајало је неколико месеци..

Иако се знало да ВРС нема ове ракетне системе и да је све било намештаљак у подмосковљу, ова прича је у медијској сфери имала велики одјек. Ове фотографије поново су освануле, овај пут у Србији уочи првог ултиматума НАТО пакта о нападу на СРЈ почетком октобра 1998. Тад су исте фотографије се појавиле у два недељника и опет је настао идентичан хаос који је кулиминирао са посетом војног аташеа Пембертона канцеларији тадашњег команданта РВ и ПВО генерала Спасоја Смиљанића са основиним питањем да ли ВЈ има С-300?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *